Aktuelna politička situacija u Crnoj Gori, nemogućnost formiranja lokalne vlasti u Podgorici i u nekoliko opština, sa realnim izgledima da budu održani vanredni parlamentarni izbori, po svemu sudeći, udaljava državu od članstva u NATO još više nego što je nedavno poručeno sa ministarskog sastanka Severnoatlantskog saveza.
Podgorica je sa tog skupa dobila poruku da se o eventualnom pozivu za nju da uđe u NATO može razgovarati „najkasnije do kraja 2015. godine“. Međusobna konfrontacija dve vladajuće partije na državnom nivou, Demokratske partije socijalista (DPS) i Socijaldemokratske partije (SDP) u vezi sa formiranjem lokalne vlasti, mogla bi poziv iz NATO-a odgoditi možda i za kraj 2016. godine. Takva mogućnost nije nerealna, jer se Demokratska partija socijalista (DPS) i Socijaldemokratska partija (SDP), iako su obe za članstvo države u Severnoatlantskom savezu, odavno spore oko više pitanja, što Crnu Goru sve jače gura ka vanrednim parlamentarnim izborima. Mandat sadašnjoj vladi trebalo bi da traje do kraja 2016. godine , ali politički ćorsokak u vezi sa formiranjem lokalne vlasti , posebno u Podgorici, upućuje na mogući vrlo skori razlaz DPS i SDP i na državnom nivou. Takav razvoj događaja, sam po sebi, pomerio bi sve rokove na unutrašnjem i spoljnjem planu. A nije sasvim isključeno da ishod vanrednih izbora bude i neki drugačiji partijsko-politički aranžman od sadašnjeg, što bi, tek, neminovno usporilo evroatlantske integracije u cjelini. Crnogorska javnost još nema pouzdanu informaciju o tome šta je, zapravo, glavni razlog što je poziv Crnoj Gori još ostao u fioci NATO-a. Premijer je objasnio da je u pitanju „geopolitički faktor na koji Crna Gora nije mogla uticati“, a što se odnosi na ukrajinsku krizu i i u vezi sa time relaciju NATO-Rusija. I politički analitičari ukazuju da je Crna Gora kolateralna šteta krize u Ukrajini, odnosno u odnosima Brisela i Moskve.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
