Pogled ka vrhovima Himalaja

Na skromnom aerodromu u Katmanduu koji inače spada u tri najopasnija na svetu, morali smo najpre da popunimo odgovarajuće formulare oko ulaska u zemlju a vize smo obezbedili u njihovoj ambasadi u Nju Delhiju. Na aerodromu nas je dočekao vozač hotela „Schanker“ i tako je počela naša mala odiseja po ovoj čudnoj zemlji.

Nepal ima veliki broj etničkih grupa od kojih je najpoznatija ona najmalobrojnija Šerpasi kojih nema ni jedan posto od ukupne populacije, ali su slavu stekli po himalajskim ekspedicijama u kojima su bili nosači. Uostalom, kada je ser Edmond Hilari novozelandski istraživač i planinar 29. maja 1953. osvojio najviši vrh na svetu Mont Everest, zajedno sa njim bio je šerpas Tenzing Norgaj.

Inače, Nepal je od pre nekoliko godina postao republika nakon 240 godina monarhije Sah. To je ujedno bila poslednja hinduistička monarhija na svetu. Glavne religije su hinduistička i budistička što se vidi u po brojnim hramovima u Katmanduu.

Na putu od aerodroma do hotela video se prilični nered, skromne kuće, velike gužve, priličan haos. I onda smo došli u hotel „Shanker“ kao u neku malu oazu sa travnjacima, uređenim šibljem i zelenilom i predivnom zgradom starog ali potpuno restauriranog hotela. Cena jedne zaista kvalitetne sobe je nešto manje od 100 evra. Hotel je inače bio prepun alpinista i čini mi se da smo moje dve kćerke i ja bili jedini koji to nisu. Posle ručka u prelepoj sali sa ornamentima, uzeli smo taksi i rekli taksisti da nas vozi u centar tj. na trg Temel.

Taksi je inače jeftin ali je vožnja po uzanim uličicama čudo neviđeno. Taksi, bicikli, automobili, rikše, kombi, gomila pešaka, sve to gamiže ulicama, svi trube i mašu rukama ali sve nekako funkcioniše u nepreglednim oblacima prašine. Takvu živost i takav pozitivan haos nisam video nigde na svetu.

Na ulicama su ljudi iz celog sveta, svih rasa, vera i boja, svuda su razne radnjice sa svim i svačim restorani od tibetanskih do meksičkih, alpinisti, avanturisti, turisti, poslovni ljudi, narkomani – sve to gamiže trgom Temel. Suvenira ima kao retko gde u svetu, na svakom koraku, cene su vrlo pristupačne.

U restoranima kojih zaista ima u izobilju i za svačiji ukus cene su jeftinije nego u Beogradu, a pošto sam rekao da su jeftini i hoteli i taksi onda je jasno da se ovde može boraviti za male pare. I pored neviđene gužve zbog koje se morate probijati uličicama pri čemu će vam usput otvoreno nuditi koku ili marihuanu, pored oblaka prašine bili smo prepuni utisaka, jer Katmandu, inače jedan od najzagađenijih gradova, odiše nekom pozitivnom energijom.

Sa takvim utiscima vratili smo se u hotel i rekli mladom, spretnom kosookom taksisti Nandri da nas ujutru oko sedam sačeka ispred hotela sa ciljem da što ranije stignemo do Nagarkota udaljenog pedesetak kilometara od Katmandua koji je u stvari himalajski rezervat i gde se nalazi vidikovac sa pogledom ka vrhovima Himalaja i da u povratku razgledamo što više znamenitosti Katmandua. Vožnja taksijem za ceo dan koštala nas je oko 50 evra što je zaista smešno.

Nastaviće se