Više javno tužilaštvo: Foto Viši sud NišPredsednica niškog Višeg suda D. Ž, koja je pritvorena zbog sumnje u korupciju, bila je na čelu sudskog veća koje je u junu ove godine „oborilo“ presudu predsedniku Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji Simu Spasiću, osuđenom na šest meseci zatvora zbog telefonskog proganjanja i pretnji novinaru Aleksandru Stankovu, pišu Južne vesti.
Mediji podsećaju i da je D.Ž. sredinom 2019. godine bila na čelu veća Apelacionog suda u Nišu, u kojem je radila kao sutkinja, koje je oslobodilo Zvonka Veselinovića, kontroverznog biznismena bliskog SNS-u, koga je Viši sud u Pirotu prethodno osudio na dve godine zatvora zbog nelegalnog iskopavanja šljunka na Koridoru 10.
Veće na čijem je čelu bila istovremeno je potvrdilo oslobađajuću presudu Milanu Radoičiću, doskorašnjem potpredsedniku Srpske liste koji se dovodi u vezu sa ubistvom kosovskog političara Olivera Ivanovića, a nedavno je preuzeo odgovornost za oružani napad u kosovskom selu Banjska, kada su ubijeni kosovski policajac i četvorica srpskih civila.
Par meseci nakon ovakve odluke, u oktobru 2019, Skupština Srbije izabrala je D. Ž. za predsednicu Višeg suda.
“Simo Spasić je 17. januara 2023. godine prvostepenom presudom (Osnovnog suda u Nišu, prim aut.) osuđen na šest meseci zatvora zbog telefonskog proganjanja tadašnjeg novinara Jušnih vesti Aleksandra Stankova. Nakon žalbe branioca Spasića, advokata Dragana Palibrka, Viši sud u Nišu 26. juna 2023. godine ukinuo je presudu Osnovnog suda i vratio predmet na ponovno suđenje”, pišu Južne vesti.
Ovaj medijski portal ocenjuje da je D. Ž. za ukidanje presude iskoristila “pravnu začkoljicu” oko datuma i prve telefonske poruke Spasića, te ocenila da je “presuda protivurečna sama sebi”. Predmet je vraćen Osnovnom sudu, a novo ročište zakazano je za 28. novembar.
U radnoj biografiji predsednice niškog Višeg suda ubeležen je i podatak da je pre četiri godine, predsedavajući većem Apelacionog suda, oslobodila Veselinovića za krivično delo zloupotrebe položaja odgovornog lica, kao i dvojicu njegovih saradnika, čime su pravosnažno oslobođena sva četvorica osuđenih za nelegalno iskoplavanje šljunka kod Pirota u februaru 2017.
Iz Apelacionog suda je tada saopšteno da je sud na pretresu utvrdio da “nema dokaza da su oni učinili krivično delo”.
Osumnjičena D. Ž. je sada uhapšena po nalogu Javnog tužilaštva za organizovani kriminal u saradnji sa BIA i SBPOК, a pod sumnjom da je izvršila krivično delo zloupotrebe službenog položaja.
Prema navodima tužilaštva, sumnja se da je D. Ž. od februara do avgusta ove godine iskoristila službeni položaj predsednice Višeg suda tako što je po prethodnom obećanju i dogovoru sa osuđenim licem R. M, a kao predsednica vanraspravnog veća tog suda, donela i potpisala rešenje kojim se usvaja njegova molba za puštanje na uslovni otpust, iskoristivši zauzvrat vaučer u vrednosti od 112.700 dinara za sedmodnevni porodični boravak u hotelu na Zlatiboru.
Sumnja se, takođe, da je vaučer platilo privredno društvo čiji je vlasnik B.M- sin osuđenog R.M, a da je osuđeni R. M. bivši direktor i odgovorno lice, navodi se u saopštenju Tužilaštva.
Rođena je 1968. godine u Kruševcu, a Pravni fakultet Univerziteta u Nišu završila je 1994. godine.
Za sutkinju niškog Opštinskog suda izabrana je 1998. godine, gde je postupala po predmetima u krivičnoj materiji.
Odlukom Visokog saveta sudstva izabrana je na stalnu sudijsku funkciju u Apelacionom sudu u Nišu, koju je obavljala od 2010. do 2019.
Sedam godina je bila predsednica Komisije za vrednovanje rada sudija i predsednika Viših sudova.
Vrhovni kasacioni sud za sprovođenje postupka vrednovanja i ocenjivanja sudija je njen rad od 2015. do 2018. godine ocenio kao “izuzetno uspešno obavljanje sudijske funkcije”.
Predsednica suda se brani ćutanjem?
Predsednica Višeg suda u Nišu se branila ćutanjem, odnosno nije iznosila svoju odbranu, saopštili su nezvanični izvori Danasa.
Sudija za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje za organizovani kriminal je danas donelo rešenje kojim je prema okrivljenoj D. Ž. odredio pritvor, koji jmože trajati najduže 30 dana.
Pritvor je prema okrivljenoj D.Ž. određen iz zakonskih razloga propisanih odredbom člana 211 stav 1 tačka 2 i 3 Zakonika o krivičnom postupku, odnosno jer postoje osobite okolnosti koje ukazuju da će ometati postupak uticanjem na svedoke, kao i zbog postojanja osobitih okolnosti koje ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo.
Visoki savet sudstva je prethodno odlučio o ukidanju imuniteta D.Ž. i odobrio njeno lišenje slobode.
Slučaj Simo Spasić
Simo Spasić je bio osuđen zbog slanja sms- poruka u kojima je navodio da su „svi iz Južnih vesti zlo Srbije, UČK lobisti i Đilasova bagra“, te da ih treba zabraniti jer su „nacisti“.
On je naveo i da „strane plaćenike“ iz N1, Nove S, Danasa, NIN-a, Vremena i Južnih vesti „treba nabiti na kolac jer ruše državu Srbiju i bogate se na kostima Srba“.
„Vas iz dosovske i Đilasove bagre treba na kolac… Ma tako mi je krivo što svima vama nije neko od porodice ubijen, znali bi jezik srpskih žrtava… Dabogda da ko prima pare od Zapada da kupuje sanduk svojoj porodici“, jedna je od ključnih poruka.
Nastavio je da preti i vređa Stankova i nakon što je saslušan u policiji, zbog čega je dodatno upozoren da to ne čini.
On je počeo da šalje poruke nakon medijskog izveštavanja o tome da ga je gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski u maju 2021. godine primila u Gradskoj kući i najavila otvaranje kancelarije udruženja na čijem je čelu.Od Stankova i tadašnje glavne i odgovorne urednice Južnih vesti Gordane Bjeletić najpre je zatražio da gostuje u emisiji tog portala, a kada je dobio odgovor da gosti mogu da budu predstavnici tog udruženja koji nisu osuđivani – a on to jeste, usledile su poruke.
Spasiću, kao i gradonačelnici Dragani Sotirovski, zasmetalo je što je nekoliko medija, među kojima su i Južne vesti, u izveštajima podsetilo da je on pravosnažno osuđen na kaznu zatvora od četiri godine i tri meseca zbog silovanja bivše supruge S. S, kao i krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti.
On je za Danas negirao da je pretio novinaru Stankovu, navodeći da je kao kosovski Srbin koji je u ratu izgubio članove porodice načelno govorio kako treba da prođu oni koji to ne razumeju.
Takođe, od početka postupka za krivično delo silovanja negirao je da ga je počinio i tvrdio da mu je “sve namešteno”.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
