Vest da oko 25.000 hektara obradive površine u Vojvodini država želi dati u zakup, bez tendera, kuvajtskom šeiku, što je prilikom nedavne posete Ujedinjenim Arapskim Emiratima obećao Mlađan Dinkić, naišla je na brojne reakcije poljoprivrednih udruženja i domaćih kompanija. U pismima upućenim predsedniku Srbije i ministrima u republičkoj vladi pojedinci u udruženja poljoprivrednika navode da bi to bilo protivno našim zakonima, ali i na štetu domaćeg agrara.
Asocijacija „Vojvodina agrar“ i Udruženje poljoprivrednika „100 paora plus“ u svom protestnom pismu navode da je to do sada najveće poniženje poljoprivrednika u Srbiji. Na ovaj način Mlađan Dinkić je poslao jasnu poruku da su naši poljoprivrednici nesposobni da obrađuju svoju dedovinu, a vlasnicima oduzete imovine da država nema nameru da sprovede Zakon o restituciji i ikad vrati zemljište onima od kojih je oduzeto. Svim ostalim građanima se pak poručuje da država nema nameru da poštuje zakone i da će ih menjati u skladu sa potrebama vlasti.
– Zemljište koje bi se prema najavama ministra Dinkića prodalo šeiku iz Kuvajta jeste zemljište koje je predmet restitucije, i koje već godinama poljoprivrednici bezuspešno pokušavaju da zakupe od države da bi ga obrađivali. U tom smislu najava ovog posla sa kuvajtskim šeikom je loša po naš agrar – navodi i nekadašnja ministarka poljoprivrede u Vladi Srbije dr Ivana Dulić Marković.
– Svako ulaganje u poljoprivredu je fantastično, i sto miliona evra je svakako potrebno. Ali ono što je problematično u ovom celom aranžmanu, iz onoga što je predstavljeno javnosti kroz saopštenje iz Ministarstva finansija i ekonomije, jeste na koji način će se društvena i privatna imovina kombinata prodavati bez tendera, to jest aukcije, a što je takođe zakonska obaveza. Drugo, kako će se državno poljoprivredno zemljište, koje mora da se daje na licitaciju, a programe o tome prave lokalne samouprave, automatski prepisati nekom novom zajedničkom preduzeću. Treće, zašto to poljoprivredno zemljište ne ide na restituciju, što je takođe država po zakonu obavezna da uradi. Dakle, najmanje dva zakona se krše, i to veoma grubo, po mom mišljenju – kaže Ivana Dulić.
U najavi o prodaji zemljišta govori se o sto miliona evra, ali kada se to podeli na 25.000 hektara, onda to ispada četiri hiljade evra po hektru. „To je ono što uloži svaki povrtar u toku jedne godine, ili svaki prosečni ratar u toku jedne godine, da bi zasejao kukuruz ili pšenicu ili bilo šta – ističe Dulićeva.
Nijedan poljoprivrednik nije protiv konkurencije, mi proizvodimo za tržište duže nego iko u Srbiji, zato i jesmo protiv toga da se jednom odlukom, bez takmičenja, zemljište pokloni bilo kome. Mi se plašimo u stvari da država daje privilegije jednima na račun drugih“, navode u Klubu „100 paora plus“ i Asocijaciji „Vojvodina agrar“, najavljujući da će se tom štetnom ugovoru usprotiviti po cenu protesta ili tužbama domaćim sudovima i sudu u Strazburu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
