Poplavljeni podrumi i zakrčeni protivpožarni putevi: Da li će skupe greške u Beogradu na vodi na kraju plaćati svi građani?

Besprekorno čistim, gotovo sterilnim šetalištima retko ko prolazi. Na klupama u malim parkovima niko ne sedi. Kante za otpatke su prazne.

Situacija se ne menja i ukoliio se podigne pogled – soliteri, svaki sa svojim imenom, koji se tek neznatno razlikuju jedni od drugih sijaju u svojoj bezgrešnosti. Na terasama nigle veša da se suši, nigde naslaganih stvari za koje se nema mesta u stanu. Ipak, iza ove besprekorne fasade kriju se brojni problemi.

Zamerke na kvalitet radova donedavno mogle su se uglavnom pročitati na društvenim mrežama ili čuti u razgovoru sa nekim ko ima stan u nekoj od zgrada. Ipak, kako se postojeći problemi nisu reševali, a pojavljuju se i novi, to je cela stvar došla i do medija.

Nedavno su mediji dobili poziv za protest koji je bio zakazan za subotu uveče. Plan je bio da se blokira raskrisnica Hercegovačke ulice i Bulevara Vudroa Vilsona, kako bi se naglasila razmera problema sa kojim se suočavaju stanari dve zgrade u Beogradu na vodi – Aurora i Arkadija.

Uz poziv, prosleđena je i viber prepiska skupštine stanara jedne od zgrada u kojoj se iznose brojne primedbe – od toga da voda prodire u garaže, preko činjenice da protivpožarni aparati ne rade i da su zakrčeni protivpožarni putevi, pa do problema sa fasadom. U prepisci je spomenuta i mogućnost tužbe protiv izvođača radova.

Na zakazani protest, međutim, niko nije došao osim nekoliko novinarskih ekipa. Ipak, to što se stanari nisu odlučili na ovaj drastičan korak, ne znači da problemi i dalje ne postoje.

Đorđe Bobić, nekadašnji gradski arhitekta, podseća da je čitav projekat Beograd na vodi rađen mimo građevinske logike uz ignorisanje prigovora struke. U skladu sa tim, dodaje on, problemi su vidljivi otkako su prve zgrade završene.

– Evidentno je da su u želji da se naselje što pre izgradi, napravljene brojne greške. Problem je što su te greške, najčešće, veoma skupe. Moj strah je, a imajući u vidu da je država uključena u ceo projekat, da na kraju ne dođe do toga da se te skupe greške plaćaju iz budžeta, navodi Bobić.

Problemi sa Beogradom na vodi počeli su i pre nego što su udareni temelji prvih zgrada. Ceo projekat je dogovoren uz nedovoljnu transparentnost, a donošenjem specijalnog zakona zaobiđeni su brojni drugi propisi. Nakon toga došlo je i do noćnog rušenja objekata u Hercegovačnoj ulici iz 2016. godine, kada su maskirani ljudi “privodili” prolaznike i oduzimali im telefone, dok je policija odbila da izađe na lice mesta.

Na buntu građana koje je to prouzrokovalo izrastao je pokret Ne davimo Beograd. Član ovog pokreta, narodni poslanik Radomir Lazović kaže da je od samog početka bilo jasno da je Savski amfitetar otet od građana sa namerom da ljudi bliski Srpskoj naprednoj stranci zarade ogroman novac.

– Problemi koje taj projekat stvara u funkcionisanju grada, kao i problemi koje imaju vlasnici stanova, tim ljudima nikada nisu bili važni. Grad treba da se planira tako da se ljudima omogući da u njemu žive, a ne da se otimaju delovi grada i prave zatvoreni gradovi. Učinićemo sve da se oni koji su pravili ovo naselje snose odgovornost za nepopravljivu štetu koju su naneli gradu, navodi Lazović.

Nikola Jovanović, direktor Centra za lokalnu samoupravu navodi da je nesporno da su temelji i grubi radovi u naselju odrađeni dobro.

– Ali, isto tako, CLS godinama dobija pritužbe na ostale radove, koji definitivno ne odgovaraju toj klasi i ceni. Ali, svi kupci su znali da je ovo i politički, a ne samo građevinski projekat i zato treba da snose i benefite i rizike ovog posla. Što se tiče najavljenog protesta, stanari imaju komercijalni problem i nemaju pravo da ometaju saobraćaj ili koriste javni prostor zbog svog problema. Najzad, imaju mogućnst da koriste sudove i tužilaštva države koja im je i omogućila da kupe te nekretnine. Ključno pitanje je – ukoliko dođe do tužbi protiv firme u kojoj udeo ima i država, kako će država zaštiti svoja prava, pita se Jovanović.

S druge strane, Savo Manojlović, direktor kampanje Kreni Promeni ističe da je neprihvatljivo da se ljudima u Beogradu na vodi prodaju neispravni stanovi.

– Naravno da su njihovi zahtevi opravdani. Ljudi su platili nešto što nisu dobili. Deo ljudi koji je kivan zbog sumnje u korupciju samog projekta Beograd na vodi, sada svoj bes usmerava na ljude koji su te stanove kupili. To je mehanizam kako se kreiraju podele u društvu. Umesto da imamo mehanizam koji će utvrditi odgovornost za određen problem i ponuditi rešenje, ljudi se zadovoljavaju time što je deo građana nagrabusio, ističe Manojlović.

On dodaje da su Srbiji potrebne institucije koje će zaštiti svakog pojedinca, “a da bismo stigli do takve vizije potrebno nam je društvo zasnovano na solidarnosti koje razume da nepravda koja se dešava drugima, sutra se može dešavati nama.”