Nišlije će poslednjeg petka u septembru od 17 sati do ponoći u sklopu tradicionalne „Noći istraživača“ imati na raspolaganju bogat program.
Postavke su birane tako da na edukativan, duhovit i zanimljiv način prenesu naučni sadržaj posetiocima. Ljubitelji nauke imaće priliku, ne samo da uče, već i da upoznaju kreativne strane naučnika. Nazivi postavki dovoljno govore i o samom sadržaju. Car Konstantin – nepoznato o poznatom, Niška tvrđava kroz ljude i vreme, Putujući vampiri bez vilica, Migracija kao spas, Zeleni okupatori, Krvne grupe i migracije, Idemo na more, tamo je sve bolje, Vratiće se rode, Šetajući balon, Dimni signali, Nikola Tesla – od Evrope do Amerike, Naučno truckanje, samo su deo brojnih aktivnosti koje očekuju posetioce magične „Noći”. Ova manifestacija pruža šansu svim posetiocina, bez obzira na uzrast ili nivo obrazovanja, da se na trenutak nađu u „koži naučnika“, i da sami otkriju kako se dolazi do novih saznanja, kaže Aleksandra Pavlović, koordinator programa Noći istraživača u Nišu i Pirotu i vanredni profesor na Prirodno – matematičkom fakultetu u Nišu.
Dobar deo svog rada ova naučnica posvetila je baš popularizciji nauke učestvujući na nacionalnim i međunarodnim projektima.
“I nacionalni i evropski projekti popularizacije nauke imaju isti cilj, a to je da objasne značaj nauke i naučnih dostignuća za naš svakodnevni život. Uloga nauke u savremenom životu je sve veća, jer razvoj jednog društva u mnogome zavisi od primene naučnih i tehnoloških dostignuća. Razvoj nauke kroz popularizaciju utiče na naučno opismenjavanje šire populacije i samim tim ruši neutemeljene strahove.
A koje su najčešće predrasude koje se vezuju za istraživače.
Ljudi često misle kako je bavljenje naukom nešto teško i komplikovano i kako su istraživači nekakvi čudni ljudi. Zbog toga je od izuzetne važnosti njena popularizacija, odnosno razumevanje i dostupnost nauke široj javnosti.
Kao važnim delom hemije životne sredine Aleksandra se bavi analitičkom hemijom, većini laika nepoznata nauka.
“Ova grana hemije nam omogućava da dobijemo informacije o hemijskom sastavu uzorka, odnosno daje odgovor na pitanje:“Šta imamo i koliko toga imamo u uzorku?” Zbog toga analitička hemija zauzima veoma značajno mesto u svim granama hemije i u svakodnevnom životu uopšte. Kontrola kvaliteta vode, vazduha, zemljišta, hrane, lekova, ne može se zamisliti bez analitičke hemije”, objašnjava Aleksandra.
A kako izgleda jedan radni dan istraživača.
Divno je raditi u laboratoriji, istraživati bez ikakvog ineteresa, već samo iz ljubavi i sa verom da radite pravu stvar. Tada ni radni dan koji traje dvanaest i više sati, ni neprospavane noći ne padaju teško. Slobodno vreme provodim sa porodicom i prijateljima. Vozim bicikl, posećujem pozorišne i baletske predstave, koncerte, priča Aleksandra koja je još jedan dokaz da je život istraživača kao i sama nauka zanimljiv.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
