Portret tužioca Nenada Stefanovića: Partijski komesar u tužilaštvu

Neobećavajući pravnik nakon transformacije u političkog komesara pravosuđa dobio je obećavajuću karijeru. Sav pad, na sreću manjeg broja ljudi iz pravosuđa, u položaj podređenosti vlasti možda se najbolje oslikava kroz karijeru sadašnjeg šefa Višeg tužilaštva u Beogradu Nenada Stefanovića.

Nakon što su mu se suprotstavile njegove koleginice iz Višeg tužilaštva, Stefanović je postao upadljiv. Po iskustvu i znanju one su ispred njega, ali po hijerarhiji koju kreira vlast njegove podređene. Pre pravosudne karijere, kako piš u njegovoj biografiji, bio je sanitarni inspektor.

Da uđe u državno pravosuđe pokušao je prvi put 2007, kada se prijavio za stažistu u Prvom osnovnom sudu u Beogradu. Međutim, zbog fakultetskih ocena i dužine studiranja Komisija ovog suda tada ga je odbila. Stefanović 2008. ipak uspeva da uđe u pravosuđe kao pripravnik u Drugom osnovnom sudu u Beogradu. Zatim je od 2010. do 2013. bio sudijski pomoćnik u Prvom sudu.

Oktobra 2013. uspeva da pređe u Više javno tužilaštvo u Beogradu kao tužilački pomoćnik. Sa pravim radom u tužilaštvu počinje tek sredinom 2014, kada uspeva uz pomoć kolega iz Udruženja tužilaca Srbije (UTS) da pređe u Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu, kao zamenik javnog tužioca. U UTS, koji se neretko suprotstavljao raznim političkim vlastima, Stefanovića kolege pamte kao nekog ko
se deklarativno zalagao za samostalno tužilaštvo i ko je tada kritikovao glavnu tužiteljku Srbije Zagorku Dolovac i ministra pravde Nikolu
Selakovića.

Stefanović 2018. pokazuje ambiciju da pređe u Više tužilaštvo u Beogradu, kao zamenik. Kao i do tada, dobija podršku svojih kolega iz UTS, ali ona nije dovoljna i glasovi u Državnom veću tužioca (DVT) su podeljeni.

U narednim nedeljamaS tefanović, dotadašnji kritičar vlasti, počinje javno da kritikujesvoje kolege iz UTS, čak i Gorana Ilića koji mu je više puta pre toga pružao podršku. Na novom glasanju u DVT neke njegove kolege iz UTS ipak ponovo glasaju za njega. Stefanović tada dobija i glasove vlasti, kao na primer tadašnje ministarke pravde Nele Kuburović i glavne tužiteljke  Zagorke Dolovac, koje su prethodno glasale da ne bude imenovan u Više tužilaštvo. Te 2018. Stefanović prestaje da bude član UTS i osniva sopstveno Udruženje sudija i tužilaca Srbije, čiji je predsednik do danas.

Ovo udruženje, koje od početka osnivanja ima izdašnu finansijsku pomoć, često podržava stavove vlasti i kritikuje staro i etablirano Udruženje tužilaca Srbije – UTS. Kao i u poslednjem slučaju, kada su mu se suprotstavile koleginice, i u svim ranijim aferama Stefanović je
svoje udruženje koristio i da pruži podršku samom sebi. Sa revidiranim stavovima i svojim udruženjem krajem 2021. Stefanovića vladajuća
većina u Skupštini imenuje na mesto šefa Višeg tužilaštva u Beogradu sa mandatom od šest godina.

Pored skromnog staža od samo sedam i po godina kao zamenik tužioca i još skromnije karijere, on postaje šef jednog od najvažnijih tužilaštava u Srbiji. Kao zamenik tužioca bio je nadležan za dva postupka poznata javnosti. Vodio je postupak protiv sada osuđenog neposrednog izvršioca atentata na biznismena Milana Beka, u kome nisu otkriveni naredbodavac i organizatori, kao i protiv Ljubiše Buhe Čumeta, prvog svedoka-saradnika u Srbiji.

Postupak protiv Buhe pokrenut je nakon njegovih istupa gde je povezao neke pripadnike vlasti sa zemunskim klanom. Ubrzo  nakonpostavljenja Stefanovića, Više tužilaštvo donosi nevrovatne odluke koje ostavljaju utisak vraćanja duga za imenovanje.

NIN u februaru 2022. objavljuje iskaz policajca Gorana Stamenkovića koji je jedini priznao krivicu za suspendovanje države u izbornoj noći 24. na 25. april 2016. u Savamali. Stamenković zatim u izjavama za KRIK i BIRN potvrđuje navode iz iskaza koji je dao Trećem osnovnom tužilaštvu imenujući pojedince iz MUP-a i vlasti da su vršili pritisak na njega da preuzme krivicu.

Više tužilaštvo izdaje saopštenje da je odbacilo navode policajca Stamenkovića navodno još ranije, kada Stefanović nije bio šef. Neobično je da je to učinjeno a da nije ni saslušan policajac Stamenković. Ono što je definitivno urađeno za vreme Stefanovićevog šefovanja, a takođe je vezano sa slučajem Savamala, nezabeleženo je u tužilačkim analima. Naime, Više tužilaštvo pod rukovodstvom Stefanovića je u svom otvorenom predmetu Savamala čak odbilo i da sasluša osobu koja priznaje krivicu.

Veljko Belivuk je na sopstvenom suđenju u Specijalnom sudu rekaoda je učestvovao u rušenju u Savamali sa ekipom biznismena sa Kosova Zvonka Veselinovića. Spominjao je u svom iskazu, kao i policajac Stamenković, neke zvaničnike i iz MUP-a – šefa beogradske policije Veselina Milića, koji takođe nije ispitan. Kao i u slučaju Savamala, Više tužilaštvo odbilo je da proveri i druge iskaze Belivuka i Marka Miljkovića u kojima tvrde da su sarađivali sa aktuelnom vlašću.

Više čitajte u NIN-u.