Povlačenje kao „vetar u leđa“ ekstremistima

SAD nemaju izgleda da odnesu vojnu pobedu u Avganistanu ili Iraku; troškovi ovih ratova jedva se izdržavaju, a politička podrška domaće javnosti jenjava. Amerika mora da se povuče, ali cena, koju treba da plate SAD, njihovi saveznici u regionu i Zapad, i dalje ostaje otvoreno pitanje.

Poslednje borbene trupe SAD povukle su se iz Iraka. Uprkos činjenici da je upotrebila sva sredstva koja je imala na raspolaganju, najveća vojna sila sveta uspela je samo da uspostavi labavu stabilnost na domaćem terenu. Danas niko ne nosi transparente s natpisom „Okončana misija!“. Nijedno od hitnih političkih problema uzrokovanih intervencijom SAD, odnosno pitanje raspodele moći između šiita i sunita, Kurda i Arapa i Bagdada i regiona, zapravo nije rešeno.

Irak je i dalje država bez jedinstvenog naroda. Štaviše, postoji opasnost da postane „front“ na kojem će se susedi boriti za različite interese. Zbog borbe između vodeće sunitske sile, Saudijske Arabije i šiitskog Irana za uspostavljanje prevlasti u Persijskom zalivu postoji opasnost da Irak ponovo postane ratište, uključujući još jednu rundu građanskog rata. U takav jedan konflikt verovatno bi odmah bile uvučene i susedna Sirija i Turska. Ostaje samo nada da vakuum stvoren nakon američkog povlačenja neće preći u nasilje.

Situacija u Avganistanu je čak komplikovanija. Avganistan je odraz Iraka u ogledalu – dok je Irak država bez naroda, Avganistan je narod bez države. Tamo nikada nije pretila opasnost od separatizma, ali još od sovjetske invazije 1979. zemlja je bila poprište rata zbog globalnih i regionalnih konflikta.

Ono što vidimo u Avganistanu nije samo građanski rat. Preko svojih avganistanskih saveznika, naročito Pakistan, ali i Saudijska Arabija, Iran, Indija i zemlje centralne Azije upletene su u borbu za uticaj.

Rat u Avganistanu najpre je bio oslobodilački rat protiv Crvene armije, a zatim prerastao u građanski, dok je od sredine 1990-ih uključen u indijsko-pakistanski konflikt, budući da je Pakistan nastojao da postigne i regionalni uticaj preko talibana, „izuma“ Pakistanske tajne službe ISI.

Teroristički napadi 11. septembra 2001. pretvorili su Avganistan u poprište globalnog rata. Ali šta će sada uslediti? Povratak u regionalni rat i islamistički teror, ili će događaji imati nepredvidljivi zaokret? SAD i NATO su u nedoumici kada je reč o Avganistanu. Niti mogu da ostanu neograničeno vreme u toj državi, niti da se povuku.

Zapravo se suviše često zaboravlja da su se SAD već jednom de facto povlačile iz ove zemlje, i to nakon sovjetskog povlačenja u februaru 1989. Dvanaest godina kasnije, posle terorističkih napada 2001, SAD i njihovi zapadni saveznici morali su da se vrate da bi se borili sa Al Kaidom i talibanima, koji su Avganistan pretvorili u plodno tlo za islamski terorizam.

Lekcije naučene 1990-ih nije teško razumeti i suviše su važne da bi se mogle zanemariti. Ipak, pojedini zapadni zvaničnici nesumnjivo pokušavaju upravo to da urade. Evropljani bi voleli da se povuku što pre, a SAD će verovatno krenuti njihovim stopama. Postalo je jasno koliku su grešku napravile SAD jer nikada nisu razvile odgovarajuću političku strategiju za Avganistan i umesto toga se oslanjale isključivo na vojna sredstva. Strategija za „avganizaciju“ konflikta obukom lokalnih snaga bezbednosti – o čemu je postignut sporazum početkom ove godine na konferenciji u Londonu – uglavnom je zasnovana na američkom i evropskom rasporedu povlačenja, a ne na situaciji u zemlji i u regionu.

Ukoliko SAD i NATO ostave Avganistan njegovim vlastitim zamislima, a pre toga ne stvore minimalnu regionalnu stabilnost, izvesno je da će se opasnost zvana „islamski teroristi“ veoma brzo ponovo pojaviti i biće veća nego 1990-ih. Međutim, za uspostavljanje regionalne stabilnosti pre svega je potrebno da se iskristališe uloga Pakistana u Avganistanu.

Isti izazov se krije iza formule za „inkluziju talibana“, jer talibani bez Pakistana nemaju snage za pogađanje. Ključ za rešenje pitanja Avganistana leži u Islamabadu, a ne u Kabulu, što znači da je Ričard Holbruk, specijalni izaslanik za Avganistan i Pakistan predsednika SAD Baraka Obame, sada važniji od generala Dejvida Petreusa, vojnog komandanta u Avganistanu.

Zapad želi da se povuče iz Avganistana i to će sigurno i učiniti. Međutim, ironija leži u činjenici da povlačenje može da odvede u novi, daleko opasniji regionalni rat, budući da Iran nastavlja da stremi ka svom cilju, odnosno ka proizvodnji nuklearnog oružja.

Autor je bivši šef nemačke diplomatije i vicekancelar od 1998. do 2005.