Pozadina hajke na policijskog inspektora koji je otkrio Jovanjicu

Nakon što je Više tužilaštvo u Beogradu pokrenulo predistražni postupak kako bi ispitalo njene navode da policijski inspektor Slobodan Milenković, koji je uhapsio vlasnika privrednog dobra Jovanjica, i sam „radi“ drogu, posao su preduzeli tabloidi. Nova optužba, ovog puta sa naslovne strane Srpskog telegrafa, okrivljuje ga za saradnju sa Darkom Šarićem, prvostepeno osuđenim vođom kriminalne organizacije koja trguje kokainom. To se dešava u trenutku dok rešenje o Milenkovićevom premeštaju sa mesta načelnika Odeljenja za droge beogradske policije mesecima stoji nepotpisano, a policija odbija da uradi procenu njegove bezbednosti.

Sve ovo ima za cilj kako bi se Milenković primorao da odustane od predmeta Jovanjica, smatra Miroslav Aleksić, potpredsednik Narodne stranke koji godinama unazad govori o ovom slučaju i njegovom političkom kontekstu.

„Vlast želi da slomi Slobodana Milenkovića. Cilj je izvršiti onu količinu pritiska koja će ga primorati na saradnju kako bi sutra i on, poput Dijane Hrkalović, dao intervju portalu Objektiv i optužio koga god da zatreba“, kaže Aleksić.

On ističe da vlast vrši sve jači pritisak na Milenkovića, znajući da se bliži dan kada će on svedočiti u predmetima Jovanjica 1 i Jovanjica 2.

https://www.danas.rs/vesti/drustvo/slobodan-milenkovic-zatrazio-odobrenje-da-se-obrati-javnosti-i-demantuje-optuzbe-da-diluje-drogu/

„Milenkovićevo svedočenje u ovim predmetima je ključno. On je policajac koji je vodio čitavu akciju i ukoliko bi on odustao ceo slučaj bi propao. Iz tog razloga se i odugovlači sa predmetom Jovanjica 1, a u predmetu Jovanjica 2 je dvanaest puta odloženo pripremno ročište. Vlast kupuje vreme dobro znajući da bi svedočenje pripadnika bezbednosnih struktura okrivljenih u predmetu Jovanjica 2 vodilo nužno do političkih nalogodavaca“, kaže Aleksić.

U optužnici za predmet Jovanjica 1, čije delove su objavili pojedini mediji, inspektor Milenković je do detalja objasnio kako je došlo do hapšenja Koluvije i ponudio opis onoga što su policijski službenici pronašli kada su sa njim otišli na plantažu Jovanjica.

„Kada su ušli u prostorije ’Jovanjice’ naišli su na nešto što nije viđeno u celoj Evropi – fabrika marihuane na 12 hektara sa najsavremenijom opremom koja može da postoji u ovom trenutku“, Milenkovićeve su reči koje se citiraju u optužnici.

Optužbe koje je na Milenkovićev račun iznela Dijana Hrkalović, savršeno se uklapaju u strategiju koju je Koluvijina odbrana zauzela od prvog glavnog pretresa. To i ne mora da iznenađuje kada se zna da Koluvija i Hrkalović dele branioca – člana Glanog odbora SNS-a Vladimira Đukanovića.

Sam Koluvija, ali i njegovi branioci, insisitrali su pred sudom da je na privrednom dobru Jovanjica legalno proizvođena industrijska konoplja, ali da je policija konfiskovala biljke, a potom proizvela 1,6 tona kanabisa koji je dokazni materijal. U tu svrhu su i puštane informacije da su računi za struju na Jovanjici nastavili da budu astronomski i nakon Koluvijinog hapšenja ili pravljena fama oko činjenice da je zabranjen pristup plantaži.

I Bojan Elek, zamenik direktora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku ističe da mu, gledano sa strane, deluje da je cilj hajke na Milenkovića kako bi on „digao ruke“ od slučaja.

„Po istom modelu vršen je pritisak i na Dijanu Hrkalović. Razvalačena je po tabloidima, do onog trenutka dok nije angažovala Vladmira Đukanovića. Sada se očigledno želi isti rezultat i u ovom slučaju“, kaže Elek.

Skorašnji napadi na Milenkovića nisu prvi tog tipa. Naprotiv, on je već u dva navrata ispitivan u Sektoru unutrašnje kontrole, a podvrgnut je i poligrafskom ispitivanju koje je, kako su preneli mediji, prošao. Ipak, prethodnih puta Milenković je, zajedno sa kolegom Dušanom Mitićem, optuživan da je pokušao da ubedi Predraga Koluviju da za vođu operacije okrivi Andreja Vučića, brata predsednika Srbije.

Kada je Koluvija u oktobru prošle godine u intervjuu svom braniocu Vladimiru Đukanoviću ponovio ove optužbe, tadašnji direktor policije Vladimir Rebić ih je javno odbacio kao besmislice. Zbog ovoga je i Rebić saslušan u Sektoru unutrašnje kontrole zajedno sa Milenkovićem i Mitićem, a nedugo zatim je i otišao na godišnji odmor. Sa godišnjeg odmora pravo je otišao u penziju, a na izbor novog direktora se i dalje čeka.

Na pitanje postoji li onda neko ko bi stao u zaštitu Slobodana Milenkovića, Bojan Elek nudi skeptičan odgovor.

„Teško. To svakako neće učiniti njegove kolege ili policijski sindikati koji ni ranije nisu reagovali u sličnim situacijama. Ne očekujem veće interesovanje za ovaj slučaj ni od evropskih instutucija, iako je Evropski parlament u izveštaju o napretku notirao aferu Jovanjica kao nešto što bi valjalo istražiti. Najzad, ne vidim ni da bi ova užasna situacija u kojoj se našao jedan policijski inspektor bila dovoljna za masovniju reakciju građana“, kaže Elek.

Za Miroslava Aleksića, javnost je poslednja linija odbrane inspektora Slobodana Milenkovića.

„Građani moraju da shvate da se ovo ne tiče samo Slobodana Milenkovića, pa čak ni slučaja Jovanjica. Ukoliko im pođe za rukom da slome, uhapse ili otpuste Slobodana Milenkovića onda više nijedan policajac neće raditi svoj posao i postupati po zakonu, već će isključivo postupati po nalozima vrha vlasti“, zaključuje Aleksić.