Foto: A. L./DanasStanari koji su ostali da žive u Kineskoj četvrti u Novom Sadu trpe maltretiranje grupe huligana već godinama, a sve je kulminiralo poslednjih dana. Grupa mladića od oko dvadesetak godina, kako kažu, već dve nedelje dolazi svako veče i kamenuje im domove, dok su poznatog novosadskog slikara Gezu Vereckeija preksinoć i napali.
Kineska četvrt je, pre nego što je postala Kreativni distrikt i najveći graditeljski projekat Evropske prestonice kulture, bila centar novosadske alternativne scene, ali i deo grada u koji su se sklanjali oni koji nisu imali krov nad glavom.
Ne zna se tačan broj beskućnika koji je živeo u ovde, ali se zna da je najveći deo njih iseljen zbog renoviranja i pretvaranja ovog prostora u ono što su čelnici Novog Sada nazvali „novi centar savremenog stvaralaštva“.
Međutim, na obodu Kineske četvrti u napuštenim objektima odmah do Mosta slobode i dalje živi nekoliko ljudi. Najpoznatiji među njima je slikar Geza Vereckei koji trpi nasilje pomenute grupe mladića.
Kako kažu stanari, huligani dolaze obično noću, bacaju cigle, razbijaju vrata i provociraju. I to traje već predugo. Ničim izazvani iživljavaju se na nesrećnim ljudima. Geza je pre par dana izašao iz bolnice, operisan od karcinoma.
Upali su mu sa ukradenim kolicima iz prodavnice i požarnim aparatom i čitavog ga isprskali, tako bolesnog. Policiju zovu svaki put, oni dođu, ali niko još, koliko čuju, nije uhapšen.
Geza koji zbog postoperativnog bola teže priča, objašnjava da je sve počelo pre četiri godine, kada su ovi mladići bili zapravo tinejdžeri, deca. Gađali su njihove domove ciglama i kamenjem, ali su se stanari između sebe dogovorili da ne reaguju, da ne izlaze napolje, kako ne bi ispalo da „beskućnici napadaju decu“.
– Međutim, oni su sada odrasli ljudi. Ovih dana porazbijali su svima prozore. Mi se sada mrzemo unutra, a ionako se teško i da ne kažem jedva grejemo i inače. U strahu smo svako veče, jer ne znaš šta može da ti se desi. Sediš u kući i samo dolete cigle unutra koje te mogu povrediti. Bojim se da će jednom baciti nešto zapaljivo i da ćemo svi izgoreti. Ovde žive stariji i bolesni ljudi, kao što sam i sam – rekao je Vereckei.
Policiju kaže zovu redovno, ali dok službenici dođu, mladići su već odavno na nekom drugom mestu.
Kako ističe, uvek imaju kapuljače i maske, pa ih je teško prepoznati, ali je video da među njima postoji čak i jedna devojka.
Gezina ćerka je poslednji slučaj, kada su ga napali i čitavog isprskali aparatom za gašenje požara, prijavila u policijskoj stanici.
Kako dodaje ovaj slikar, saradnja sa ljudima iz EPK je dobra, oni znaju da on živi ovde i niko ga za sada ne dira, iako njegov status zvanično nije rešen. Smatra da oni ovde ne smetaju i nada se da će grad naći volje da im pomogne, kao da će policija pronaći nasilnike.
Geza Vereckei: Akademski slikar sa više od 5.000 radova
Geza je akademski slikar koji iza sebe ima više od 5.000 urađenih slika i 40 godina karijere. Dobri je duh Kineske četvrti, pa ako hoćete i čitavog grada.
Organizovao je više slikarskih kolonija baš na ovom mestu, gde živi sa svojim komšijama i saborcima sa kojima deli životnu sudbinu.
Sav prikupljeni novac od prodaje slika sa tih kolonija izdvaja za pomoć beskućnicima. Ta solidarna zajednica ima i ime, „Učetvrti se“. Cilj je da se prikupi što više umetničkih dela od čije bi se prodaje finasirao deo života beskućnika, pre svega hrana.
U Kineskoj četvrti je dobrih dvadeset godina, od kada je dobio atelje u zakup. I tu je kako kaže, nekada bilo 500 ljudi, da bi u jednom momentu kada se ovaj deo grada obnavljao, ostao jedini umenik u njoj.
Da mu nema ovog ateljea u kojem i živi poslednjih godina, ostala bi mu samo ulica. Nažalost, nije da su uslovi života u njemu mnogo humaniji. Slikar prezimi uz malu električnu kvarcnu pećku, koja mu stoji pod nogama ispod radnog stola, a sem što nema grejanja, nema ni vode.
– Zagrejem sobu tek toliko da se ne vidi dah i pod ćebe. Ali slikam i zimi jer je to jače od mene. Kapa na glavu, dobro se obučem, rukavice bez prstiju i to je to. Skuvam kafu koji pijuckam čitav dan, upalim muziku i pronađem duševni mir. Rad i ljubav prema slikarstvu me održava. To je jače od hladnoće i od gladi – rekao nam je kada smo ga posetili prošle zime.
Slikarsku akademiju je završio na Univerzitetu u Štutgartu. Živeo je i u Nemačkoj, a izlagao je još u Italiji i Mađarskoj. Neguje svoj pravac u okviru „vizionarskog realizma“. Bio je i član Udruženja likovnih umetnika Vojvodine, a imao je i svoje udruženje, pod imenom „Danubius“, koje je okupljalo njegove prijatelje i slikare.
– Moraću da izađem ako budu planirali ovo da ruše. Nemam plan gde bih mogao nakon toga. Stan sam ostavio deci i supruzi kada sam se od nje razveo – rekao je on.
Iz policije kažu da su imali tri prijave u tri poslednja dana
Kako nezvanično saznajemo iz novosadske policije u tri dana imali su tri dojave, 28. 29. i 30. januara, iz Kineske četvrti. Patrola je izašla dva puta na teren, a 28. januara prijavu je podnela osoba u prostorijama policije.
– Patrola je bila tamo neko vreme, obilazila i tražila, ali nikog nije uočila. Ni ljudi koji tu žive ne izlaze napolje, niti se ko od njih obratio policiji. Nažalost ti objekti su u tako lošem stanju da je teško proceniti kada je šta oštećeno. Po prijavi koja je podneta u prostorijama policije, tužilac se izjasnio da nema elemenata krivičnog dela, nego kada se rasvetli slučaj i pronađu počinitelji, podnesu protiv njih prekršajne prijave – rekli su nezvanično iz policije.
Vereckei jedna od najstarijih novosadskih porodica
Gezina familija je u Novom Sadu od daleke 1786. godine. Pradeda mu je bio vajar, deda prvi kinooperater u Novom Sadu, a otac je vodio prvu vodoinstalatersku zadrugu u gradu. Porodica vodi poreklo od Podunavskih Švaba. Geza zna da se njegova familija nekada prezivala Vajs, ali su kao nemački Jevreji tokom Drugog svetskog rata promenili prezime u tada primerenije, Vereckei. Geza ima sina, ćerku i troje unučadi.
Više informacija iz Novog Sada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
