Zašto jedan deo LGBT+ zajednice bojkotuje ovogodišnji Prajd?

Gej lezbejski info centar (GLIC) sa Predragom Azdejkovićem na čelu je još u februaru ove godine najavio da će bojkotovati ovogodišnji beogradski Prajd zbog toga što u njegovoj organizaciji učestvuje švedska organizacija Civil Rights Defenders.

Predrag Azdejković kaže za Danas da umešanost Civil Rights Defendersa u organizaciju Parade ponosa čini da se on oseća kao žrtva kolonijalne politke.

„Civil Rights Defenders dolazi u Srbiju da nam organizuje Prajd jer smo mi izgleda nesposobni! Prošlogodišnji EvroPrajd je bio vrhunac katastrofe koja je simbol organizovanja Parade ponosa od strane ove švedske organizacije. Nema rezultata, nema ispunjavanja zahteva Prajda, samo se ogromni novci uludo troše i to se mora zaustaviti i promeniti“, priča Azdejković.

Azdejković je naveo da je njegova Inicijativa Nezavisni Beograd prajd objavila svoje zahteve i sve dok se ti zahtevi ne ispune oni će bojkotovati Paradu ponosa u Beogradu i pozivati sve da se priključe bojkotu.

Zahtevi Inicijative Nezavisni Beograd Prajd su: Da se fokus vrati na potrebe LGBT zajednice, da se smanje tenzije između većine i manjine, verskih zajednica i LGBT zajednice, da se stvaraju prijateljstva i veća podrška za LGBT prava, da se zastupaju interesi LGBT zajednice a ne domaćih i stranih političkih elita, da se javno objavljuju finansijski i programski izveštaji, da se poštuju radnička prava i integritet zaposlenih i volontera na projektu Parada ponosa, da se uključe sve LGBT organizacije i pojedinci koji žele da učestvuju u organizovanju, da se povuče Civil Rights Defenders iz organizovanja i da Goran Miletić podnese ostavku na sve funkcije u Beograd Prajdu.

Dirketor Beograd prajda Goran Miletić kaže za Danas da je loše tražiti od gej zajednice da bude potpuno ujedinjena.

„To se ne traži ni kad su protesti ni kad je u pitanju romska zajednica ili osobe sa invaliditetom, sve zajednice imaju neku svoju unutrašnju dinamiku“, kaže Miletić.

On smatra da Azdejković pravi kampanju i da je više fokusiran na neke druge stvari u živtou kao što je na primer da bude u upravnom odbore RTS-a.

„Dakle njega zanimaju nek druge tako državnije stvari.  Ja samo mogu da podsetim da su njegove kampanje bile i ranijih godina. tražio je jedne godine da uopšte ne pravimo prajd pa, naredne godine da ne dolaze strani mediji, ambasadori i gosti iz inostranstva pa je treće godine pravio paralelni prajd istog dana kad smo i mi pravili“, priča Miletić.

„Svake godine ima nešto, neki svoj performans tako da ne uzbuđujem se zbog toga, mi pravimo prajd, tako da, svako nek radi šta hoće“, dodao je Miletić.

On je naveo i da je Beograd Prajd demokratkska organizacija i da svakome daje za pravo da misli kako hoće i odlučuje kako hoće sve dok propagira iste vrednosti.

„Dakle svako odlučuje kako hoće i kako neće, mi znamo koje vrednosti delimo koji su to zahtevi pa ako se nekom ne sviđa šta da radimo, ne možemo ništa. mi smo demokratski pokret i naravno da mora da bude nekih drugih mišljenja o metodama i o tome šta treba raditi i kako treba raditi. Samo ne valja ako to ode u neki govor mržnje a sve ostalo je okej“, zaključio je Miletić.

Položaj LGBT+ osoba u Srbiji

Azdejković i Miletić dele mišljenje da se položaj LGBT+ osoba u Srbiji poboljšao i da se i dalje poboljšava, ali da je to previše spor proces.

„Položaj LGBT+ populacije se poboljšava, ali tako sporo da to postaje zabrinjavajuće. Prava LGBT+ populacije odavno nisu prioritet politike Evropske unije, te više ne postoji pritisak na Srbiju da bilo šta uradi po tom pitanju, a LGBT aktivizam u Srbiji je toliko devastiran da nemamo nikakvu društvenu moć da izvršimo pritisak na bilo koga“, kaže Azdejković

Miletić navodi da poboljšanje postoji kad se pogleda neki duži vremenski period i da je u odnosu na doba kad je on bio student ostvaren neki napredak.

„Kad sam ja bio student prava početkom devedesetih tada je to bilo zabranjeno dakle homoseksualnost je bila zabranjena pa onda nismo imali prajd do 2001. onda se desio pa je tada kako da kažem rasturen, policija nije reagovala kako treba“, kaže Miletić.

Kako je dalje naveo, od 2001. se donose zakoni koji imaju klauzulu zabrane diskriminacije po raznim osnovama uključujući i seksualnu orijentaciju.

„Onda je 2009. i 2010. počela ta priča o Prajdu i vidljivosti, nije to samo Prajd kao Prajd već vidljivost. I pored zabrana mi smo postali vidljivi i pored nasilja 2010. mi smo postali vidljivi, i od 2013. Prajd se dešava potpuno normalno donet je taj Zakon o zabrani diskriminacije. I sada je na redu  Zakonu o istopolnim pratnerstvima“, zaključio je Miletić.