Pre 20 godina Vlada Srbije preuzela državnu bezbednost 1Foto: Radenko Topalović

Iz Ministarstva unutrašnjih poslova pre 20 godina izdvojen je Resor državne bezbednosti, a nadležnost nad njim preuzela je Vlada Srbije.

List Danas pisao je kako je tekao ceo taj proces, od kada je Vlada usvojila Nacrt zakona o Bezbednosno informativnoj agenciji kojim je praktično državna bezbednost pripala Vladi.

– Agencija će biti odgovorna republičkoj vladi i sprovoditi njenu bezbednosnu politiku – kazao je pre 20 godina na konferenciji za novinare Dušan Mihajlović, tadašnji republički ministar policije.

– Ovom odlukom tajna služba stavlja se pod civilnu i parlamentarnu kontrolu istakao je Mihajlović, precizirajući da će direktor Agencije, kojeg će postavljati Vlada, biti zadužen da republičkom parlamentu podnosi izveštaje o radu i stanju bezbednosti u državi.

Pre 20 godina Vlada Srbije preuzela državnu bezbednost 2
Foto: Arhiva Danasa/Screenshot

Nacrt je predviđao da pripadnici Agencije ne mogu biti članovi stranaka niti sindikata, kao i da će odluke o merama koje mogu ugroziti prava i slobode građana morati da odobri predsednik Vrhovnog suda.

Mihajlović je najavio da će se proces izdvajanja DB iz MUP izvršiti u roku od 90 dana nakon stupanja zakona na snagu. Predlog zakona o Bezbednosno informativnoj agenciji iste nedelje stigao je u Skupštinu.

Kako je pisao Danas, novim dokumentom predloženo je bilo da se organizuje agencija kao posebna organizacija koja bi u svojstvu pravnog lica obavljala poslove koji se odnose na: zaštitu, bezbednost Srbije i otkrivanja i sprečavanja delatnosti usmerenih na podrivanje ili rušenje Ustavom utrđenog poretka Srbije i istraživanje, prikupljanje, obradu i procenu bezbednosno-obaveštajnih podataka i saznanja od značaja za bezbednost srbije i informisanje nadležnih državnih organa o tim podacima, kao i druge poslove određene zakonom.

Radom agencije rukovodio bi direktor koga bi postavljala i razrešavala vlada. U njoj bi bile obrazovane posebne organizacione jedinice za obavljanje bezbednosti poslova, čime se precizno razgraničavaju bezbednosni od obaveštajnih poslova. Pripadnici Agencije bavili bi se otkrivanjem, praćenjem, dokumentovanjem, sprečavanjem delatnosti iz domena organizovanog kriminala, krivičnih dela sa elementom “inostranosti”, unutrašnjeg i međunarodnog terorizma, najtežih krivičnih dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava u Ustavom utvrđenog poretka i bezbednosti Republike.

Direktor Agencije može, kako je pisao Danas, ako je to potrebno iz bezbednosnih razloga da, svojim šerenjem na osnovu prethodne odluke suda odredi da se prema nekim fizičkim i pravnim licima preduzmu mere kojima se odstupa od načeka nepovredivosti tajne pisama i drugih sredstava opštenja u postupku utvrđenim ovim zakonom.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.

Predlogom zakona predviđeno je bilo da kad postoje posebni razlozi Agencija može da preuzme i neposredni obim poslova koji su u nadležnosti MUP, u slučaju sukoba nadležnosti odlučuje vlada. Takođe je precizirano da direktor Agencije mora izveštaj o radu i o stanju bezbednosti da podnosi Srbiji Skupštine i Vladi.

Sagovornici Danasa, pravni stručnjaci govorili su afirmativno o nameri da se Resor državne bezbednosti izdvoji iz MUP-a Srbije.

„Savremeni zločin izaziva naše društvo i savremenu civilizaciju i to je izazov koji se mora prihvatiti. Otuda tu borbu treba prihvatiti i tehnološki i organizovano. Agencija treba da brine o špijunaži i kontrašpijunaži, a oko tih pojava plete se i organizovani kriminal.. Agencija mora da radi na druge načine u odnosu na klasičnu policiju, ali sve bezbednosne služne, javna, državna, vojna, moraju da rade protiv organizovanog kriminala i da u tom poslu tesno sarađuju”, naveo je za Danas Živojin Aleksić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu.

Istakao je i da svi organizovani oblici kriminala privlače strane obaveštajne službe, jer nalaze svoje saradnike u tom miljeu.

“Još je opasnije ako obaveštajna služba padne u ruke organizovanog kriminala”, istakao je tada Aleksić. Smatrao je da je važno ostaviti civilnu kontrolu nad agencijom.

I Bogoljub Milosavljević smatrao je da je izdvajanje obaveštajne služnbe iz MUP-a bilo u skladu sa praksom u razvijenim zemljama.
Rešenje po kojem predsednik Vrhovnog suda odobrava praćenje i prisluškivanje je po oceni Bogosavljevića bilo je „prevaziđeno i podseća na bivše režime“.

Milosavljević je isticao da kontrolu agencije neće moći da sprovede samo parlamentarna komisija, već da bi trebalo da Vlada postavlja generalnog inspektora koji bi se time bavio, kao i da Agencija ne bi trebalo da ima ovlašćenja za hapšenje i privođenje.

Podsetimo, prvi direktor BIA bio je Andreja Savić, koji se zadržao na toj funkciji od 27. jula 2002. do 23. januara 2003. godine. Nakon njega smenjivali su se Miša Milićević, Rade Bulatović, Saša Vukadinović, Nebojša Rodić, Dragan Marković (svega nešto više od mesec dana), Aleksandar Đorđević i Bratislav Gašić, sadađnji direktor koji tu funkciju obavlja od 29. maja 2017. godine.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.