Pregovori postali realnost

Posle višegodišnjih tenzija i krvoprolića, mogućnost pregovora na Bliskom istoku iznenada je postala realnost. Promena je još relativno krhka, ali ukazuje na novi pristup Bušove administracije i podgreva nade na bar kratkoročnu stabilnost prvi put od invazije na Irak 2003.
Mnogo se toga događa za šta se ne može reći da je diplomatski proboj, ali je jasna promena smera događaja. Izlazak Sirije iz izolacije i održavanje indirektnih razgovora s Izraelom pozdravila je Evropa. Liban je formirao novu vladu, dok je Izrael postigao sporazum o prekidu vatre s Hamasom, a sa Hezbolahom je izvršena razmena zatvorenika.
Potom su se Sjedinjene Države saglasile da upute visokog predstavnika na razgovore s Iranom povodom nuklearnog programa, a razmatraju i uspostavljanje diplomatskog prisustva u Teheranu prvi put od 1979. „Sveukupna slika promena odaje utisak otapanja političke atmosfere“, kaže Muhamed al Rumaihi, bivši savetnik vlade u Kuvajtu i urednik nezavisnog dnevnika Avan.
Mnogi problemi, uključujući palestinsko-izraelski sukob, međutim, još su daleko od rešenja. Avganistan je nedavno bio poprište žestokih sukoba. Na Bliskom istoku optimizam može da ispuni prazninu i da privremeno uspava nasilje. I pored toga, ne tako davno postojao je strah da će Liban skliznuti u novi građanski rat, i da će Izrael ili SAD napasti Iran. To u ovom trenutku izgleda kao malo verovatno.
Protivnici Zapada – Iran, Sirija, libanski Hezbolah i palestinski Hamas, takođe priznaju da bi cena novih tenzija u regionu bila isuviše visoka. Sirija i Iran pate od ozbiljnih ekonomskih problema i mogli bi da imaju samo koristi od boljih odnosa sa SAD i Evropom. „Pokušavamo da skiciramo generalno odmrzavanje odnosa u regionu“, kaže Osama Safa, direktor libanskog Centra za političke studije u Bejrutu. Sve ovo, međutim, nije neophodno i dobra vest za tradicionalne arapske saveznike Vašingtona između ostalih Saudijsku Arabiju i Egipat.
Hamas, Hezbolah i egipatska grupa Muslimansko bratstvo pokazuju žustre političke instikte koji im omogućavaju da iskorišćavaju demokratski početak, za kojim žudi Zapad, u cilju jačanja svog uticaja. „Možete se dogovoriti s vladama oko političkih pitanja, ali kada dođe na red bezbednost onda oni obično imaju dogovor s nedržavnim akterima kao što su Hezbolah i Hamas“, ističe Safa.
Simon Karam, bivši libanski ambasador u Vašingtonu, izjavio je da i Hamas i Hezbolah čini se slede put ubijenog lidera Jasera Arafata i njegove Palestinske Oslobodilačke Armije (PLO), koja je osuđivana kao teroristička grupa pre nego što je prišla pregovaračkom stolu. „Bili smo svedoci sličnih procesa s PLO, Fatah i Arafatom“, kaže Karem i dodaje da i Amerikanci i Izraelci radije naginju ka statusu kvo“.
SAD i Izrael možda ne uspeju da oteraju Hamas iz Gaze, oslabe Hezbolah u Libanu, zaustave iranski nuklerani program ili primoraju na bilo kakve promene ponašanja u Siriji. Ipak, svaki od ovih igrača sada su zainteresovani za dogovor. Proces razgovora daruje im novi diplomatski i politički status.