Pritisak javnosti primorao državu da odustane od spornog zakona 1foto (BETAPHOTO/MILOŠ MIŠKOV/DS)

Brojne kritike stručne javnosti urodile su plodom – Ministarstvo unutrašnjih poslova juče je povuklo iz procedure sporni Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima.

Kako je u saopštenju obrazložio ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin, to je učinjeno na molbu predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

„Sagledavajući sve činjenice, predsednik Vučić me je zamolio da Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima povučem iz procedure. Predsednička se ne poriče, i ja ću to uraditi. Ovo je moj lični poraz i ja ću snositi njegove posledice, ali i ovim putem želim da upoznam javnost da ću nastaviti da se borim za bezbednu Srbiju uprkos agentima i njihovim finansijerima“, kazao je Vulin.

Odluka o povlačenju nacrta došla je nakon što je veliki broj predstavnika civilnog sektora kritikovao njegove odredbe. Između ostalog, negativne ocene stručne javnosti dobila je odredba koja omogućava početak masovnog biometrijskog nadzora građana. Iz saopštenja ministra Vulina, stiče se utisak da se nevoljno odrekao ovog dela zakona.

„Kamere koje su London učinile bezbednim napadnute su u Beogradu, ono što je dobro za građane EU označeno je kao represija za građane Srbije. Obaveštajnim radom došli smo do informacija da je nekoliko stranih zapadnih obaveštajnih službi preko svoje agenturne mreže u medijima, nevladinim organizacijama i političkim partijama izvršilo medijsku pripremu za organizaciju nasilnih protesta koji za cilj imaju destabilizaciju Srbije. Njima srpske glave nisu bitne i spremni su da ih bacaju u besmislenim sukobima“, naveo je Vulin poručujući da će morati da potraže neki drugi razlog za krv na ulicama Beograda.

Andrej Petrovski iz SHARE fondacije, jedne od organizacija koja ja apelovala da se sporne odredbe uklone iz nacrta, pojašnjava za Danas da se kamere u Londonu ne mogu porediti sa onima koje su postavljene po Beogradu.

– Tačno je da je London pokriven sigurnosnim kamerama, ali te kamere nemaju dodirnih tačaka sa kamerama koje omogućavaju biometrijski nadzor. Dve stvari ne mogu ni da se porede. Na ovom nivou, osim Kine, nijedna druga zemlja ne primenjuje masovan biometrijski nadzor, ističe Petrovski.

Pozdravljajući odluku o povlačenju nacrta, Petrovski napominje da se nada da će ona biti praćena uvođenjem moratorijuma na korišćenje opreme za biometrijski nadzor.

– Ovo se ne može tretirati kao tehničko pitanje. Oko uvođenja biometrijskog nadzora mora se uspostaviti nacionalni konsenzus. Javna rasprava o tom pitanju mora biti dovoljno duga kako bi uključila mnogo više aktera i kako se ne bi opet našli u ovoj situaciji, navodi Petrovski.

Osim nevladinog sektora, nacrt zakona kritikovale su i brojne stranke opozicije. Osvrćući se na tvrdnju ministra Vulina da je zakon povučen kako bi se izbeglo prolivanje krvi, Nikola Lakić, član odbora za odbranu i bezbednost Narodne stranke ističe da je to objašnjenje racionalno samo Aleksandru Vulinu.

– Da su tačni navodi koje je Vulin u prevelikom strahu izneo neko bi do sada bio uhapšen. Kako se to nije desilo i neće se desiti, jasno je da Vulin sve što radi, radi iz velikog straha. Tačno je da je planiran državni udar, ali od strane Vučića i Vulina, jer bi u slučaju usvajanja nakaradnog zakona o unutrašnjim poslovima bila pogažena sva prava građana i legalizovana policijska država, ističe Lakić.

Kako naglašava, nacrt zakona povučen je iz procedure zbog ogromnog pritiska javnosti.

– Ova vlast jedino reaguje i popušta pod pritiskom. Tako je bilo kada su se pobunili studenti u studentskim domovima, kada su na ulicu izašli advokati, tako je i sada kada je bio prevelik pritisak javnosti zbog pokušaja Vučića i Vulina da zakonom legitimišu policijsku državu koju su već napravili, kaže Lakić.

Uvođenje biometrijskog nadzora nije bila jedina novina povučenog nacrta koja je naišla na oštru kritiku. Ništa manje sporna nije bila ni odredba koja je objavljivanje identiteta policijskog službenika tretirala kao prekršaj ili ona koja je ministru dozvoljavala da definiše koji subjekt može da se zove policija.

Prema mišljenju Milana Dumanovića, člana opozicionog pokreta Oslobođenje i nekadašnjeg pripadnika Odeljenja za opservaciju i dokumentovanje MUP-a Srbije, celokupan nacrt predstavljao je probni balon za javnost.

– Ovakav nacrt pokazuje koliko su neozbiljni ljudi koji trenutno vode Ministarstvo unutrašnjih poslova. Da je dozvoljeno stručnim ljudima, kojih ima u ministarstvu, da izrade nacrt zakona, uveren sam da bi on bio prihvaćen od strane javnosti. Međutim, Vulin nije čovek koji to može da shvati, kaže Dumanović ističući da bi da je bio usvojen, nacrt zakona o unutrašnjim poslovima „vratio Srbiju unazad 80 godina“.

Ekspresna javna rasprava

Deo kritika stručne javnosti odnosio se i na samu proceduru javne rasprave koja je usledila nakon objavljivanja Nacrta zakona o unutrašnjim poslovima. Naime, nacrt je objavljen na internet stranici ministarstva, a da o tome nije bila obaveštena javnosti. Sama javna rasprava otpočela je 30. avgusta i trajala je 20 dana, koliko iznosi zakonski minimum. Tek nakon drugog okruglog stola, šira javnost je shvatila da ministarstvo planira usvajanje zakona zbog čega su i iznete sumnje da je bilo planirano da se sporne odredbe usvoje ispod radara.