Rat kao ispit za putinizam

Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko, ključni Putinov saveznik, dve nedelje pre početka rata rekao je da će rat će da traje maksimum četiri dana. A samo dva dana pre izbijanja sukoba, Vladimir Solovjev, jedan od Putinovih glavnih propagandista, preteći je izjavio: „Dignućemo obrvu, i Ukrajina će sve da shvati… uzećemo Kijev!“

Naravno, najžešće pretnje upućivao je Putin, tvrdeći još 2014. kako ruska vojska može da uzme ne samo Kijev za dva dana, nego i Varšavu i Bukurešt. I na Zapadu je bio postignut konsenzus raznih nezavisnih stručnjaka i američkih obaveštajnih službi da bi Kijev mogao da padne za 48 sati.

IZ DEFANZIVE U OFANZIVU: No, rat traje već više od dva meseca, a Rusija nije ispunila nijedan strateški cilj. Ukrajina nije denacificirana (tj. nije smenjena vlast), niti je demilitarizovana.

Rusi nisu zauzeli Donbas, nije čak ni Marijupolj još pao, barem dok se ispusuju ovi redovi.

Zbog jake ruske propagande kod nas, Srbima je teško da shvate do koje mere je ova situacija katastrofalna za Rusiju. To bi bilo kao kad bi Srbija pokušala da osvoji Crnu Goru (ne daj Bože), i posle dva meseca zauzela samo Pljevlja, bila poražena kod Podgorice, a ishod ofanzive na Bijelo Polje i Mojkovac bi bili neizvesni.

Ne zna se koliki su tačno ruski gubici, ali Putinov portparol priznao je da ima „znatnih gubitaka, što je velika tragedija za nas“.

Po konzervativnim procenama, poginulo je 15.000 vojnika, a teško ranjenih mora da ima nekoliko puta više. Rusija je izgubila 20 do 25 odsto borbene efektive koju je imala na početku rata.

Mada Ukrajinci isto imaju velike gubitke, Kijev sprovodi mobilizaciju za razliku od Moskve koja se pridržava fantazije da ovo nije rat nego specijalna operacija, tako da je ukrajinska vojska zapravo veća nego što je bila.

I politika SAD i Evropske unije suštinski se promenila. Zapadne države na početku rata slale su Ukrajincima samo defanzivno oružje, poput antitenkovskih raketa. Međutim, porazom Rusa kod Kijeva i shvatanjem da su precenjivali rusku snagu, Zapad je krenuo da veruje da Ukrajina može ne samo da skupo naplati rusku pobedu nego i da opstane ili čak porazi Ruse.

I, sada šalju ofanzivno oružje: tenkove, mobilnu artiljeriju, dronove, i razne vrste raketa. Efekat ofanzivne zapadne tehnike tek će se osetiti na bojnom polju.

Ruska ekonomija, opet, održava se bolje nego što je prognozirano, ali je na pragu kolapsa. Žestoke zapadne sankcije udaraju svuda, pa i na rusku vojnu industriju koja zavisi od zapadne elektronike.

Na primer, važna uloga dronova u savremenom ratu potvrdila se u ovom sukobu. Međutim, oboreni ruski dronovi pokazuju da oni koriste mnoge čipove i delove koje su pravile firme poput Intela, i drugih poznatih zapadnih kompanija.

Situacija je verovatno slična sa krstarećim raketama, avionima, helikopterima, i tenkovima. I, ako ruska vojna industrija nađe zamenu zapadnim proizvođačima eletronike, ili sama krene da je proizvodi, to će biti dug proces. A svoje poprilične gubitke u Ukrajini neće moći dugo da zameni.

NATO SVE BLIŽI: Rusiji se sprema serija strateških poraza.

Švedska i Finska će, po svemu sudeći, uskoro ući u NATO.

To ne predstavlja objektivnu opasnost za Rusiju, ali predstavlja poraz za Putina u virtualnoj realnosti koju je on napravio pomoću propagande u kojoj NATO sprema podmukli napad na Rusiju svakog trenutka.

Navodno, počevši rat da spreči proširenje NATO pakta ka svojim granicama, Putin će uskoro dobiti 1.340 kilometera NATO granice sa Finskom.

Ruski zvaničnici prete i besne, ali je jasno da ne mogu ništa da učine.

Ankara je 23. aprila zabranila ruskim avionima da lete u Siriju preko Turske, i nije isključeno da će ruske baze tamo biti napadnute. Serija eksplozija u Pridnjestrovlju 26. aprila, ukazuju na činjenicu da ukrajinska vojska može da ugrozi ruske interese i u Moldaviji.

Posle potapanja zapovednog broda ruske crnomorske flote – Moskva, Ukrajina se ne boji ruskog iskrcavanja na Odesu i tamošnji garnizon bi mogao olako da uništi 1.500 ruskih vojnika u Transnistriji, što bi eliminisalno najzapadnije rusko uporište.

Mnogi Srbi ne mogu da shvate: kako to da su slavna ruska vojska i čuvene obaveštajne službe tako omanuli?

Ruska propaganda nemilosrdno ponavlja godinama kako Zapad pokušava da uništi Rusiju i kako se Rusija podiže sa kolena. Glavni dokaz da se Rusija oporavila je tvrdnja da je Putin napravio drugu najjaču armiju na svetu.

Propaganda ima dve glavne tvrdnje o Zapadu koje su kontradiktorne.

S jedne strane ponavlja kako je zapad truo, nemoralan, slab, da vladaju gej lobi i kultura otkazivanja, dok ulicama nemačke i drugih evropskih zemalja haraju migranti koji slobodno siluju i pljačkaju.

S druge strane, Kremlj plaši Ruse baukom strašnog zapadnjačkog fašizma i militarizma, tvrdeći da i nema neke razlike između SAD i EU i nacističke Nemačke.

U tom svetu gluposti i laži, Rusija je poslednja zemlja hrišćanskih vrednosti i zdravog razuma. Ukrajinci su predstavljeni kao izgubljena mlađa braća, prevarom i silom razdvojeni od velike ruske braće. A velika braća će ih osloboditi i ujediniti se sa Ukrajincima, hteli to oni ili ne.

Elem, mnogi Srbi pali su na tu tupavu propagandu, pa ne mogu da shvate šta se to dešava sa Rusijom u Ukrajini.

LJUDI SA IDEJAMA NE MOGU SE KONTROLISATI: Više od 22 godine Rusijom vlada uzak krug izrazito gramzivih ljudi čije je kolektivno shvatanje sveta formirano 1970-ih godina u KGB kuhinji, i od tada ostaje suštinski nepromenjeno: neprijatelji su svuda i sve u društvu mora biti potčinjeno centru moći u Kremlju.

Jedino šta su oni naučili 1990-ih, kad je u Rusiji postojao pravi pluralizam u medijima i u drušvu, jeste kako da kradu dok obavljaju državne funkcije.

Putin i njegovi najbliži saradnici polako postaju dekice (koji bi po ruskom zakonu morali da se penzionišu), kao Politbiro krajem 1970-ih godina.

Tokom svoje vladavine, Putin i njegovi ljudi ukrali su i potrošili stotine milijardi dolara, kupujući jahte, imovinu na zapadu, praveći dvorce po Rusiji, i igrajući se geopolitike.

Više ne postoji nijedan aktivan, a slobodan medij u Rusiji, niti jedna relevantna opoziciona stranka. Putinov režim uglavnom maltretira i proteruje svoje protivnike iz zemlje, hapsi ih ako treba, a neke i ubija, dok propagandisti otvoreno i cinično ismevaju žrtve.

Putin trpi samo ulizice oko sebe tako da na vrhu vlasti, blago rečeno, nema mnogo sposobnih ljudi. On čak i odbija da koristi ruske nacionaliste u ovom ratu koji bi mogli da mu pomognu jer se boji ljudi koji rade nešto zbog ideje, a ne samo zbog para. Ljudi sa i dejama nije lako kontrolisati.

Država Rusija uporno je i po raznim pokazateljima najkorumpiranija zemlja u Evropi. Prema Indeksu ljudskog razvoja UN iz 2020, koji meri zdravlje, obrazovanje, i prihod stanovništva u 189 zemalja sveta, Rusija se nalazi na 52. mestu, nešto iznad Bugarske i ispod Rumunije.

Inače, prema pokazateljima UN, Svetske banke i MMF, prosečni Rus je siromašniji od prosečnog Rumuna. Ruska ekonomija, sa svojih 144 miliona ljudi, manja je od ekonomije Italije, koja ima 59,5 miliona stanovnika, tako da se ona ne može porediti sa svetskim gigantima kao što su SAD ili Kina.

Prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije o očekivanom trajanju života, od 45 evropskih zemalja, Rusija zauzima 43. mesto.

Po svim parametrima, Rusija znatno zaostaje za razvijenim zemljama.

Ako je tako, da li je ovakav tok rata stvarno neočekivan?

Zašto bi Rusija imala drugu najjaču vojsku na svetu kad je siromašnija od Rumunije a korumpiranija od Albanije?

Zašto bi imala profesionalnu obaveštajnu službu kad je glavni princip u Rusiji da guraš svoje ljude napred i da se ulizuješ šefovima, a ne da govoriš istinu?

Zašto bi ruska vojska i specijalne službe bile sposobne na velike poduhvate kad Rusijom vlada šačica korumpiranih staraca nesposobna da se snađe u modernom svetu?

Trulež u ruskoj državi, koji počinje u Kremlju, proširio se na sve institucije. Rat nije gotov, Rusija još može da izvuče ograničenu i ružnu pobedu, gde će vojska polako da se pomera i artiljerijom ruši sve pred sobom.

Od manevra oklopnih jedinica, zaokruživanja neprijatelja, brzih i velikih pobeda nema ni govora. U tom scenariju, Ukrajina će verovatno i zvanično da se ogradi od članstva u NATO. Teritoriju koju će Moskva oteti biće opustošena.

Ali ta pobeda, ako je i bude bilo, biće pirova.

Rusi skoro sigurno neće stići do Kijeva, što im je bio glavni cilj, neće pridobiti ukrajinski narod, neće prekinuti ekonomske i vojne odnose Ukrajine sa Zapadom.

Ukrajina neće biti demilitarizovana.

Desetine hiljada mladih Rusa poginuće, a još više njih biće fizički i psihički osakaćeni. Rusija će posle rata biti znatno oslabljena – vojno, ekonomski i diplomatski.

Moraće da troši velike pare kojih će biti sve manje kako bi održala svoje nove imperijalne posede, a represije protiv ruskog društva postaće sve surovije.