Realno i oprezno, ali sigurno

Od formiranja Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine 2009. godine, iz sredstava tog Fonda finansirano je dve stotine projekata u okviru tri programa. Međutim, 2012. godina donosi neizvesnost po pitanju prihoda pa otuda i neizvesnost u vezi sa novim planom koriščenja sredstava. U tom smislu, Žarko Pivac ukazao na neophodnu još veću opreznost i realan pristup pri svakom narednom koraku. – Ekonomska i finansijska kriza, a uz to i kategorisanje pepela kao neopasne materije, bitno su uticali na smanjenje novca u Fondu. Ove godine ćemo morati da sačekamo rešenje Ministarstva kako bismo videli koliki je novčani iznos i, shodno tome, kako bismo znali koliko novca može izdvojiti u 2012. godini. Ukoliko sredstva budu niža, baziraćemo se na završetak projekta iz dosadašnjeg plana a, ukoliko budemo imali većih prihoda, izradićemo program za 2012. godinu.

U Komisiji Fonda opredeljenje je da se nastave kapitalni projekti i oni najznačajniji za rešavanje problema kao što su vodosnabdevanje, izgradnja sekundarne mreže, njeno širenje prema seoskim naseljima i paralelno sa tim, ulaganje u sam sistem vodosnabdevanja. Zbog zaštite izvorišta neophodna su značajna ulaganja u fekalni kolektor i sekundarnu fekalnu kanalizaciju. Potom slede i ostali projekti. Tu je nastavak toplifikacije koje je velika prednost i govori o visokom stepenu razvijenosti. Inače, takvim finansijskim učešćem Fonda za naše građane, cena izgradnje toplifikacione mreže i priključka je 4 do 5 puta niža. Značajna je i gasifikacija koja sledi a koja se brzo i lako širi i karakteriše se vrlo povoljno cenom. U Fondu za zaštitu životne sredine išli smo napred.

Namera nam je bila da razgovaramo sa što više korisnika pa smo tako i radili. Osim odobrenih više od sto projekata, za 2011. godinu smo imali višestruko veći broj pristiglih zahteva. Sve smo ih razmotrili i cele godine radili u razgovoru sa predstavnicima javnih preduzeća, ustanova, mesnih zajednica, sa svim onima koji su smatrali da imaju dobre projekte. Recimo, novina u 2011. godini je to što smo po prvi put ugradili u program sistematsko uklanjanje ambrozije na teritoriji grada Požarevca. Podsećamo da je Fond uz kapitalne projekte, u skladu sa zakonom finansira i sistematsku kontrolu vazduha, zagađenost zemljišta i merenje buke, obezbedio sistematsku kontrolu sadržaja alergogenog polena u vazduhu kao i zdrastvenu ispravnost vode na celoj teritoriji grada. Takođe, finansira akciju prolećnog čišćenja i uređenja divljih deponija. Tako je prošle godine opredeljeno 3 miliona dinara za sistematsko uništavanje ambrozije, izdvojena su sredstva i za savetovanje na temu „Održivi razvoj grada u Požarevcu i energetskog kompleksa Kostolac“, kao i za simpozijum „Rudarstvo 2011“ sa temom „Rudarstvo i zaštita životne sredine“.

Žarko Pivac, najpre kao Požarevljanin, a potom kao narodni poslanik, predsednik komisije budžetskog Fonda za zaštitu životne sredine i odbornik u Skupštini grada, u mogučnosti je da šire sagleda svoj rodni grad, za koji kaže da ima odlične razvojne potencijale, industrijske, turističke poljoprivredne. – Požarevac se po razvijenosti nalazi u samom vrhu sa još nekoliko gradova naše zemlje. Takvo pozicioniranje, pre svega, duguje jakom termoenergentskom i rudarskom kompleksu u Kostolcu. To je i za dalji razvoj vrlo značajno ali nije dovoljno. Potrebno je više i može se više, ističe Pivac. Morala bi da se revitalizuje Industrijska zona čime bi se u grad „uvele“ investicije u domenu proizvodnje što bi dalje značilo zapošljavanje ljudi. Moram reći da decembra 2008. godine, po stupanju na vlast, nismo znali sa kakvim ćemo se preprekama suočiti u stvaranju Industrijske zone u Požarevcu. Mislili smo da je to kvalitativno odmaklo a ono što smo zatekli bilo je da se zapravo nije ni krenulo. Prvo je problem planska dokumentacija, izrada projekata, infrastrukturno opremanje za koje smo, inače, izdvojili deo sredstava, a potom su tu i razgovori sa potencijalnim investitorima. Inače, ti se razgovori već vode, interesovanje postoji, ali se sada javljaju druge prepreke. Mi ne možemo da utičemo na ljude koji drže pogone i prostore za izdvajanje. Oni su privatnici i direktno razgovaraju sa investitirima. Takođe je problem to što je cena u Požarevcu po kvadratnom metru sto i više posto veća nego u drugim sredinama. U tom smislu obećavajuće je najavljeno usvajanje odluke koja će omogućiti olakšice za sve koji ulažu u Industrijskoj zoni.

Ogroman potencijal ovog našeg kraja je turizam u kojem je i ostvaren značajan napredak. Veliku pažnju domaće i svetske javnosti privlači Arheološki park „Viminacijum“ a sve je više posetilaca u Ljubičevu, Spomen obeležiju „Požarevački mir“, Galeriji Milena Pavlović Barili, Muzeju… Problematično je to što nemamo značajnih ulaganja u smeštajne kapacitete. Veliko je interesovanje i za kongresni turizam za koji, nažalost, nemamo adekvatan prostor. To je, recimo, ulaganje o kojem vredi razmišljati i koje mislim da bi rezultiralo sasvim konkretnim profitom. Takođe je potrebno razvijati i pružiti podršku malim privrednicima koji u zapadnoj Evropi čine okosnicu privrede a ne veliki industrijski kompleksi. Potreba je da Požarevac, u skladu sa mogućnostima, olakša poslovanje tih firmi. Uslediće i značajna ulaganja u poljoprivredu iz budžeta Grada i Agrarnog fonda, jer je poljoprivreda naš veliki potencijal, uvek bila, ostala i biće, istakao je Žarko Pivac.