Region je daleko od pomirenja

U slučaju Srebrenice: činjenice su dobro dokumentovane i Međunarodni sud pravde i Haški tribunal presudili su da je to zaista bio genocid – ističe u razgovoru za Danas Dion van den Berg, šef evropskog tima organizacije PAKS za mir.

* Nedavno je PAKS objavio „Mapiranje inkluzivnih inicijativa za pamćenje na Zapadnom Balkanu“ („Mapping Inclusive Memory Initiatives in the Western Balkans“). Koliko su važne ove inicijative? Šta biste preporučili organizacijama koje se bore za istinu i pomirenje?

– Pre svega rekao bih: molim vas, ne odustajte! Mnoge od tih organizacija su pod ogromnim pritiskom. Otvoreno se napadaju i etiketiraju kao „izdajnici“, dok većina političke elite veliča ratne zločince. Po našem mišljenju, inicijative inkluzivnog pamćenja su veoma važne, jer pozivaju građane da na određene događaje iz novije istorije gledaju iz različitih perspektiva. Ljudi pogođeni ratom mogu da se povežu sa drugim žrtvama rata kada se sretnu i podele svoje lične patnje, ali politički kontekst ne dozvoljava da se ta međuljudska veza razvije u osnovu za kritičko i samokritično bavljenje prošlošću. Sve dok ljudi na vlasti promovišu ekskluzivne narative kako bi služili samo svojim interesima, istinski napredak biće nemoguće postići. Inicijativama inkluzivnog pamćenja mogu se razviti alternativne i inkluzivne vizije istorije, a to bi otvorilo proces boljih međuetničkih odnosa, više socijalne kohezije, više pravde, više sigurnosti i bolje regionalne saradnje. Građani čitavog regiona bi imali koristi, a Evropa bi u celini imala koristi.

* Šta mislite o međunarodnoj ulozi na Zapadnom Balkanu? Na primer, da li treba da bude jača kada je reč o srpsko-kosovskom pitanju?

– Podržavamo jaču ulogu međunarodne zajednice. Ovih sedmica se obeležava 25 godina nakon Dejtonskog mirovnog sporazuma, i mi se zalažemo za snažniju ulogu u Bosni i Hercegovini. Međunarodna zajednica je napustila građane i civilno društvo u toj zemlji, prevashodno se baveći političarima koje malo zanima istinska demokratija i ljudska prava. To što je Bosna i Hercegovina na mnogim nivoima nefunkcionalna država za njih je sasvim funkcionalno. Bivši diplomata nedavno je pitao: „Da li je realno da se piromani pretvore u vatrogasce?“, ne, nije, a međunarodna zajednica ne može da nametne demokratiju ili poštovanje ljudskih prava. Međutim, može da počne bolje da sluša potrebe građana i omogući da potražnja javnosti promenama sve više jača. Srpsko-kosovsko pitanje je prilično slično. EU može i mora aktivnije da se uključi. Ključne prepreke u dijalogu Beograda i Priština su dobro poznate i vrlo će se teško postići dobri rezultati bez podrške javnosti, ali ipak se malo ljudi sastaje iza zatvorenih vrata. Čitav proces bi trebalo da bude mnogo transparentniji i EU bi trebalo da pokaže iskrenu zainteresovanost za potrebe građana. Može se učiniti više za podršku projektima koja okupljaju građane različitog porekla kako bi razgovarali i rešili pitanja od zajedničkog interesa.

* Svedoci smo da je u svetu sve manje demokratije. Kako građani da se izbore za vladavinu zakona i demokratiju u diktatorskim režimima?

– Dobro se sećam perioda osamdesetih, pre kraja Hladnog rata. Zajedno sa drugim nezavisnim mirovnim organizacijama u Zapadnoj Evropi povezali smo se sa aktivistima za ljudska prava u zemljama Varšavskog pakta. Disident Vaclav Havel, koji je kasnije postao prvi demokratski predsednik Čehoslovačke, govorio je o potrebi „da se živi u istini“. Male grupe mogu napraviti razliku. Havelova organizacija, Povelja 77, sve više je rasla i dobijala podršku masa. Činjenica da je zahtev građana za promenama ojačao i da je komunistička vladavina izgubila kredibilitet bila je presudna za pad Berlinskog zida i kraj Hladnog rata. To isuviše često previđaju istoričari, koji misle da su samo Regan i Gorbačov obavili posao. To je štetno pojednostavljenje dugotrajnog i višeslojnog procesa u kojem se poziv za demokratiju razvijao i jačao korak po korak. Građani nisu tu da bi služili političkoj eliti, već je obrnuto. Tokom prethodnih decenija u Srbiji smo upoznali izvrsne ljude. Nismo ih sreli samo među našim primarnim partnerima, aktivistima za mir i ljudska prava, već i na kulturnoj sceni, u politici i verskim zajednicama. Ne postoji jednostavan recept za prevazilaženje diktatorskog režima. Vidimo da su vrednosti presudne, zahtevi da se vrednosti – koje su dobro ugrađene u međunarodne zakone i koje se nude u nacionalnim zakonima – treba da se podrže. Procesi demokratizacije nužno traju dugo. To je ono što znamo iz istorije demokratije. Demokratija je mnogo više od ustava i ‘slobodnih i poštenih’ izbora. Pravilna demokratija usidrena je u aktivnom građanstvu. Pisanje bilo kog zakona je mnogo lakše od procesa zajedničkog praktikovanja demokratije. Zbog toga bi i međunarodna zajednica trebalo da ide na dugoročni angažman, umesto da misli da će ovaj muškarac ili žena ili jedna stranka doneti demokratiju. Prilično je bolno videti kako međunarodna zajednica, čiji smo svi deo, iznova ignoriše ono što znamo o procesima demokratizacije. A znamo da uvek postoje ljudi – čak i u najmračnijim časovima diktature – koji progovore i pokušaju da žive u istini, kako je rekao Havel. Čak i ako se velike promene čine jako daleko, podrška takvim ljudima i tim malim grupama je prioritet.

* U tom smislu, šta mislite o američkim izborima i pobedi Bajdena? Kako će njegova pobeda uticati na globalna pitanja, poput ratova u Siriji, Nagorno-Karabahu, Bliskom istoku i Balkanu?

– Neće se sve promeniti preko noći, ali sviđa mi se Bajdenov poziv na pristojnost. Trampova politika nanela je veliku štetu međunarodnim institucijama, principima multilateralizma i promociji demokratije i ljudskih prava. Bajden je sigurno mnogo svesniji dešavanja u Evropi. Tramp je bio „poziv za buđenje“ za Evropu. Sada moramo preuzeti svoju odgovornost – u obnovljenom partnerstvu sa Bajdenovom administracijom.

Nedemokratske vlade koriste kovid 19 krizu

* Šta mislite o pandemiji koju je izazvao kovid 19 i kako će uticati na svet, posebno na siromašne zemlje?

– Videli smo da su nedemokratske vlade koristile krizu kovid 19 da ojačaju svoj uticaj na društvo. Takođe smo videli da su širom sveta slabije i marginalizovanije grupe i zajednice teže pogođene posledicama virusa. Oni zaslužuju našu pažnju. Zapravo, pomaganje onima koji imaju manje sreće da prevaziđu trenutne poteškoće je još jedan test naše solidarnosti – na lokalnom, nacionalnom i međunarodnom planu.

PAKS radi na izgradnji pravednih i mirnih društava

* Da li možete da nam kažete nešto više o PAKS-u? Na koji način pokušavate da izgradite mir širom sveta?

– PAKS znači mir. PAKS okuplja ljude koji imaju hrabrosti da se zalažu za mir. Zajedno sa ljudima u sukobljenim oblastima i zabrinutim građanima, PAKS radi na izgradnji pravednih i mirnih društava širom sveta. PAKS deluje na osnovu dve centralne vrednosti mira u sukobljenim oblastima: ljudskog dostojanstva i solidarnosti sa mirovnim aktivistima i žrtvama ratnog nasilja. PAKS ima projekte i programe u Kolumbiji, delovima Afrike, Bliskog istoka i Evrope. Takođe, vodimo kampanje protiv nuklearnog oružja i lobiramo za humanitarno razoružanje. U ovom delu Evrope počeli smo da radimo u drugoj polovini osamdesetih, podržavajući aktiviste za ljudska prava, dok je to još bila Jugoslavija.