Foto: Vlada Živanović/DanasPodručje bez signala mobilne telefonije između Kučeva i Majdanpeka izazvalo je najpre žamor, a potom i blagu paniku u autobusu sa novinarima i influenserima na putu ka Rajkovoj pećini.
Da, velike kompanije uveliko i u Srbiji vode jutjubere, instagramere i ostale uticajne ličnosti sa društvenih mreža na promo putovanja, u nadi da će tako bolje plasirati svoje proizvode, ali i kako bi se istovremeno osigurali da ih ovi u svom blogu, vlogu i drugim tipovima objava ne pomenu u negativnom kontekstu.
Kompanija „Koka-Kola“ izabrala je najdužu srpsku pećinu (2.304 metra istraženih hodnika) kako bi promovisala gaziranu vodu Rosa-Homolje, čiji je pogon nedavno otvoren u neposrednoj blizini.
„Jel i ti nemaš signal, jel moguće da nema signala“, prvo je što sam od mlade influenserke preko puta mene čuo posle skoro tri sata putovanja.
Umirio sam je da je u pitanju deonica puta kraća od 20 minuta jer se telekomunikacionim kompanijama ne isplati da na retko naseljenom terenu pokrije celo područje.
Odmah se osmehnula kada sam je uverio da će se signal vratiti za koji minut, čim priđemo Majdanpeku.
Ipak, čim je njen uređaj (najzad) proradio punim kapacitetom, vratila se u svoj svet tišine i zurenja u ekran, nastavljajući da ne primećuje prelepe Homoljske strmine, živi svet zelene šume i danas neobično bistru reku Pek.
Svet influensera potpuno je različit od onoga koji klinci, kao njihova primarna ciljna grupa, vide. Sve te maske kriju neki sasvim drugi lik, što bi rekao Đorđe Balašević. Ne postoji opuštenost uživanja u putovanju.
Mi novinari ne brinemo toliko, napisaćemo već nešto u reportaži. Ako nam se kojim slučajem „zablokira“ mozak, uvek ćemo moći da iskoristimo nešto iz promo tekstova kojim nas organizator uredno zatrpa.
Na kraju, tu je i „wikipedia“ za ne daj bože slučaj. Za influensere je jako bitan fokus na sam događaj, kako će (se) fotografisati na licu mesta, šta će reći na snimku, šta će napisati u toj rečenici ili dve svoje objave.
Stres je očigledno mnogo veći nego što izgleda. Nerado čak razmenjuju mišljenja o samom događaju, valjda ljubomorno čuvaju za sebe plašeći se da neko drugi ne iskoristi njihovu ideju.
Na putovanje su krenuli maksimalno sređeni, skockani kao za bal. Naročito devojke, od kojih su neke profesionalno našminkane.
Glumica Jelena Gavrilović, eto i meni neko poznato lice među influenserima, jedina odskače iz mase. Ona je navikla da svoju publiku može uživo da vidi (u pozorištu, na filmskim premijerama), pa tako svoje pratioce ne percipira isključivo kroz brojke i klikove, a u skladu sa profesijom kojom se bavi ume da komunicira s iskrenim osmehom na licu.
Rajkova pećina kao turistički potencijal Majdanpeka (na oko dva kilometra od grada) nije dovoljno poznata široj javnosti i uglavnom obitava u zapećku vesti o zagađenosti Borskog okruga.
Doskora je put do Majdanpeka vodio preko rupa i džombi, pa je za vozače bilo opasno da ubrzaju na preko 30 kilometara na časa (mada je zakonsko ograničenje znatno više). Mnogi ne znaju da je sada vijugavi put presvučen potpuno novim asfaltom.
To je čak propustio da adekvatno izreklamira i nadaleko najpoznatiji influenser sa ovih prostora, onaj što ima instagram nalog „Budućnost Srbije“, a koji je helikopterom prošle godine išao na vakcinaciju u Rudnu Glavu (na oko 20 kilometara od Majdanpeka).
U tamni vilajet pećinskih hodnika teško da bi iko zašao da nema adekvatnog dekorativnog osvetljenja koje dočarava lepotu stenja i nakit u vidu stalaktita i stalagnita.
Mističnost ulaska sa dnevnog svetla u pećinski mrak pojačava i natpis „srećno“ koji ćete ugledati čim uđete.
Dobrodošlicu će vam poželeti i slepi miševi koji kao da čekaju da neko naiđe pre nego što puste svoje upečatljive krike i rašire krila.
Za atmosferu iz holivudskih horor filmova dodatno se pobrinula i Rajkova reka, koja konstantno šumi u pozadini, prolazeći ispod ili pored vas.
Kroz mračne i vlažne hodnike trebaće vam topla odeća, pošto se temperatura spušta i do osam stepeni Celzijusa.
Mnoge legende vezane su za Rajka Vojvodu, mehandžiju po kome je pećina dobila ime.
Priče kažu da je u slobodno vreme pljačkao karavane, a plen skrivao upravo u ovoj pećini, što je blago za kojim meštani tragaju i danas.
Međutim, pravo blago je u stvari prirodna lepota, ne samo pećine nego i celog Homolja, kojeg čak ni meštani često nisu potpuno svesni.
Boreći se decenijama unazad za pristojan životni standard, lokalci kao da su zaboravili kakvo prirodno blago poseduju, te nikada do kraja nisu razvili puni turistički potencijal Istočne Srbije.
Mada, možda u tome i leži tajna zašto je Homolje ostalo netaknuta priroda, koju nije kao druge delove zemlje naružila divlja gradnja.
Statistička je varka da su Majdanpečani sa prosečnom platom od 74.000 dinara sustigli životni standard privredno razvijenijih delova Srbije.
Grad koji decenijama zavisi samo od (ne)uspešnosti poslovanja rudnika bakra raduje se svakoj novoj investiciji, poput novog Rosa pogona „Koka-Kole“.
Statistika kaže i da većina zaposlenih u rudniku od jedne plate mora da izdržava celu porodicu.
Zato bi razvoj turizma mogao da bude sportskim rečnikom „vajld kard“ za poboljšanje lokalnih finansija, a Rajkova pećina je odlična polazna osnova koja bi privukla i avanturiste iz inostranstva.
Starica još uvek stoji na mestu
Vodič kroz Rajkovu pećinu nas uverava da je sve bezbedno, iako se ona nalazi u produžetku planine Starica. Podsetimo, Starica je nedavno bila u centru pažnje zato što je kineska kompanija Ziđin minirala stenu na vrhu, a koja navodno mora da se sruši iz bezbednosnih razloga. Vodič nam objašnjava da su njegovi sugrađani navikli na eksplozije usled konstantnog miniranja terena za potrebe rudnika bakra, ali da se do sada nije desilo da oblak prašine i kamenčići padaju po, kako kaže, bukvalno njihovim kućama.
„Ako pitate Ziđin i medije, sve je bezbedno, jer vrh Starice mora da se minira. Ali, ako pitate Majdanpečane, reći će vam da im do sada niko ništa nije minirao tik iznad glave“, navodi vodič.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
