Rezultati analize: Novosađani da se uključe u rešavanje pitanja zelenila u gradu 1foto: A. D. M.

Rezultati analize primene Strategije Grada Novog Sada za razvoj sistema zelenih prostora od 2015. do 2030. godine, održana je danas u kulturnoj stanici „Eđšeg“. Učesnici skupa zaključili su da u pojedinim segmentima primene strategije nisu ostvareni postavljeni ciljevi.

„Ova strategija jedan je od prvih dokumenata te vrste i Novi Sad je jedan od retkih gradova koji ima tu strategiju“, istakla je Dušica Milenković iz Pokreta gorana Novog Sada.

Pejzažni arhitekta Luka Bajić ocenio je da jedan od ključnih problema predstavlja to što Novi Sad nema uspostavljene standarde i norme u vezi sa zelenilom, što se „vidi i iz prethodnog Generalnog urbanističkog plana“, gde je naglasio da postoji „šareniš normi i standarda“, ali da se njima mora prići „studiozno i u tom smislu odgovoriti na to šta gradu odgovara“.

Bajić je istakao da za razliku od Beograda i drugih, manjih gradova, Novi Sad nema katastar zelenila, koji je bio planiran tokom prethodne godine, kao i da ne postoje institucionalni kapaciteti za njegovo sprovođenje.

„Opšti cilj unapređenja zelenila u Novom Sadu jeste da se planski pristupi da se prvenstveno definišu opšte vegetacione zone u gradu, unapređenje planskog osnova i status različitih kategorija zelenila, uz obezbeđenje sistema monitorniga. Takođe treba da postoji i procena količine novih parkovskih površina. Sada su određeni parkovi koji po nekim normama se suštinski ne mogu smatrati parkom, budući da su manji od pet hektara“, rekao je Bajić.

Prema njegovim rečima, problem predstavlja i linijsko zelenilo koje se nalazi duž vodotokova i saobraćajnica, te da zbog toga to zelenilo nije u ingerenciji grada, da grad o njemu ne može da odlučuje direktno, već se o njegovom upravljanju odlučuje sa viših instanci.

Radenka Kolarov sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu kaže da je po pitanju očuvanja biodiverziteta potrebno obezbediti adekvatne mere za praćenje korišćenja gradskog zemljišta, ali da ta stavka „nije dotaknuta u samoj strategiji“.

Ona je dodala da je potrebno približiti tematiku klimatskih promena mladima, „budući da oni jesu zainteresovani za to i voljni da učestvuju, ali im se sadržaj mora prilagoditi“.

„Ono na čemu stalno treba insistirati, u svakom pogledu jeste uključivanje mišljenja građana prilikom definisanja potreba. Mali procenat stanovnika Novog Sada zna ko je uopšte u nadležnosti ovih tema. Došli smo do zaključka da svega deset odsto Novosađane ima uopšte ima predstavu koje su to institucije na čija vrata treba pokucati i postaviti neko pitanje ili pokrenuti neku inicijativu“, rekao je vanredni profesor Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu Igor Stamenković.

On je poučio da je potrebno pozabaviti se „podizanjem svesti i uključivanjem lokalne zajednice“ uz uključivanje sistema obrazovanja u taj proces, naglasivši da je i mladima potrebno „dati mogućnost da podnose projekte“, uz veće usklađivanje aktivnosti civilnog sektora.

Analizu „Strategije razvoja sistema zelenih prostora Grada Novog Sada od 2015. do 2030. godine“ sproveo je Pokret gorana Novog Sada, u okviru projekta „Zeleni dogovor za zeleni Novi Sad“, u cilju „doprinosa zaštiti životne sredine, smanjenja posledica klimatskih promena i povećanju zelenih površina na teritoriji Novog Sada“, naveli su organizatori događaja.

Više infromacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.