Foto: EPA-EFE/ ANDY RAINKada je Roberto Mančini preuzeo reprezentaciju Italije pre tri godine, čak ni na njegovoj „čizmi“ niko nije sanjao da će tako brzo vratiti fudbalski ponos „azurima“ i od najvećeg luzera kvalifikacija za Svetsko prvenstvo, tog leta, „istesati“ prvaka Evrope 2021.
Tek niko ne bi dao žutu banku na to da će ceo svet poludeti za ovom veselom družinom sa Apenina, (na oko) ležernom čak i kada sve ruši oko njih, a pobednika (više) puta na prvenstvu odlučuju produžeci i penali.
– Želim da osetim sva zadovoljstva kao selektor koja sam propustio ili nisam uspeo da ostvarim kao igrač – još na svojoj promociji 56-godišnjak rodom iz mesta Jesi nagovestio je ludu šampionsku noć na kraju nesvakidašnjeg EURO.
Nije ga bilo briga, jer je imao jasan plan i čvrsto držao izabrani kurs. I kada su mu osporavali neverovatnu seriju mečeva bez poraza (na svim frontovima), prozivali ga za povratak nekih „staraca“ u tim, peckali ga za sujetne reakcije, otpisivali ga zbog neimanja ijedne zvezde svetske klase u svlačionici… trostruki pobednik Serije A sa Interom i vlasnik jednog trofeja Premijer lige sa Mančester sitijem terao je po svome, sledeći ličnu viziju i osećaj da radi prave stvari. I da će doći dan kada će doneti tek drugu kontinentalnu tantijemu u Italiju.
Na stranu taktika i veština prilagođavanja individualnim vrlinama i slabostima probranih kandidata za nacionalni tim, odnosno umeće dirigovanja adaptacijom istih na konkretne rivale i situaciju na terenu, Mančinijeva najveća čarolija je golim okom vidljiv timski duh. Kao da sto godina igraju zajedno, nisu konkurencija jedni drugima i ne žele da pokupe slavu za sebe, fudbaleri su se na gotovo dirljiv način držali skupa. I u dobru i u zlu, podupirući prvog do sebe, svakog rezervistu na klupi, ali i „šefa parade“. Neko ko je važio za čoveka vrlo nezgodne naravi i loših manira u vreme dok je i sam nosio kopačke postigao je da mu ekipa veruje i sledi ga, bez suvišnih pitanja i odustajanja u bitkama.
Stvorio je sebi savršenu atmosferu za rad i „pelcovanje“ svlačionice trenerskim idejama, nekada neverovatno ofanzivnim za italijanske standarde, a nekada u duhu čuvene „sačuvaj prvo svoj gol“ fudbalske filozofije. Nekadašnji napadač Bolonje, Sampdorije, Lacija i Lestera toliko je podigao apetite nacije da ista, egzaltirana viđenom renesansom, sada „tipuje“ i na planetarni šampionski lovor sledeće godine u Kataru.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
