RSF: Izabrani predstavnici na predsedničkim i parlamentarnim izborima da podrže pravo na informisanje 1Novine, štampa, mediji, print

Reporteri bez granica (RSF), nevladina organizacija usredsređena na zaštitu medijskih sloboda i novinara, zatražila je od izabranih predstavnika na predsedničkim i parlamentarnim izborima u Srbiji da snažno podrže pravo na informisanje.

Na godišnjicu ubistva novinara Slavka Ćuruvije, osnivača i vlasnika “Dnevnog telegrafa”, ta organizacija traži proaktivnu politiku u korist medijskih sloboda, uspostavljanje pravnog sistema koji štiti novinare i pravnog i regulatornog okvira koji garantuje nezavisnost medija, prenosi Glas Amerike.

“Simbol nekažnjivosti zločina počinjenih nad novinarima u Srbiji, slučaj Ćuruvije, oličava pretnje sa kojima se njegove kolege i dalje suočavaju, koje su prethodile njegovom ubistvu: optužbe da su neprijatelji države, klevetničke kampanje, prismotre i napadi. Kao i 1999, nezavisni mediji primorani su da se takmiče sa medijima koji šire propagandu, a poslednji slučaj je rat u Ukrajini”, navode Reporteri bez granica.

U tekstu je ukazano da bi predsednički i parlamentarni izbori mogli biti prilika da se udahne novi život u odbranu pouzdanog i kvalitetnog novinarstva.

“Dok rezultati izbora nisu zvanično potvrđeni, RSF upućuje za javnu raspravu deset konkretnih predloga u političkom, pravnom i regulatornom smislu, pripremljenih u saradnji sa stručnjacima iz Srbije, koje bi primenili budući predsednik i članovi parlamenta”, ukazano je u objavi RSF.

„Rat u Ukrajini podsetio je i Srbiju i ostatak Evrope na vitalni značaj pouzdanih vesti i informacija za našu bezbednost, a kada je reč o ubistvu Ćuruvije, to predstavlja sećanje na pretnje i nekažnjivost sa kojima se suočavaju oni koji su preuzeli baklju njegovog novinarskog profesionalizma i nezavisnosti”, istakao je šef odeljka RSF za Evropsku uniju i Balkan Pavol Salaj.

Ukazao je da od izabranih zvaničnika Srbije traže da odgovore na, kako ga je označio, istorijski izazov.

“Ako političari usvoje naše preporuke osnažiće izglede za članstvo Srbije u Evropskoj uniji, ali i da se evropski projekat odupre globalnim pretnjama”, kazao je Salaj.

Deset preporuka Reportera bez granica podeljeno je u tri odeljka, a prvi je Aktivna politička odbrana medijskih sloboda i prava na informisanje.

Prva preporuka je sistematična i javna osuda pokušaja klevetanja i verbalnih napada, posebno kada su napadači političari i članovi partija, druga je nulta tolerancija prema političarima koji napadaju medije i podrazumeva suspenziju ili primoravanje da se povuku sa važnih funkcija.

Treća preporuka su odgovori na sva pitanja i zahteve za informacijama u razumnom roku, jer će to doprineti pluralističkom, časnom i balansiranom medijskom pokrivanju, a četvrta propis koji bi proširio pristup informacijama kojima raspolaže država i štiti novinare od tužbi.

Drugi odeljak je pravni sistem koji štiti novinare, gde je peta preporuka da se ovlaste tužioci da preduzimaju hitne mere u slučajevima nasilja nad novinarima i medijima koje će primenjivati brzo i redovno.

Šesta preporuka je da se izdvoje adekvatni finansijski i ljudski resursi komisiji zaduženoj za istragu ubistava Ćuruvije, Radislave Vujasinović i Milana Pantića i da joj se omogućiti neograničen uvid u državnu dokumentaciju, kako bi ti slučajevi bili rešeni, a odgovorni privedeni pravdi.

Sedma preporuka je da se omogući da istrage komisije dovedu do efektivnog pravnog postupka ili podizanja optužnice.

Treći odeljak je stvaranje regulatornog okvira koji omogućava medijsku nezavisnost, a osma preporuka predvišđ da se obezbedi nepristrasnost i efikasnost Regulatora za elektronske medije.

To bi se, kako se navodi, omogućlo smanjenjem broja članova Saveta REM-a koje imenuju politički organi, omogućavanjem transparentnijeg donošenja odluka u REM-u, održavanjem javnih sastanaka putem prenosa i davanjem ovlašćenja REM-u da suspenduje licence.

Deveta preporuka je pravična distribucija vladinih novčanih sredstva tako što bi medije koji dobjaju državni novac birali članovi žirija kvalifikovani za to, a sredstva bi se dodeljivala samo medijima koji poštuju Etički kodeks novinara.

Deseta preporuka je da se nacionalne frekvencije emitovanja dodeljuju transparentno, bez političkog uticaja i isključivo medijima koji poštuju Etički kodeks novinara.

Reporteri bez granica podsetili su da se Srbija, prema njihovom godišnjem izveštaju za prošlu godinu – Svetskom indeksu slobode medija nalazi na 93. mestu od ukupno 180 zemalja.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.