Bez podrške Jermenije, Nagorno Karabah ne bi mogao da izdejstvuje faktičku nezavisnost, ali je vlasti u Jerevanu nisu i zvanično priznale. Čak je predsednik parlamenta Jermenije Tigran Torosjan indirektno poručio da nije „ozbiljno” utemeljen predlog bivšeg šefa diplomatije, sada lidera opozicione Zarangutjun partije Rafija Hovansjana, da Jermenija prizna nezavisnost Nagorno Karabaha.
DRAGAN ŠTAVLJANIN: HLADNI MIR – KAVKAZ I KOSOVO (23)
Danas će u narednih nekoliko nedelja objavljivati delove knjige „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“, autora Dragana Štavljanina, urednika Balkanskog servisa Radija Slobodna Evropa. Autor u knjizi između ostalog analizira uzroke i posledice proglašenja kosovske nezavisnosti i rata u Gruziji, te da li je nezavisnost Kosova presedan ili jedinstven slučaj u kontekstu činjenice da se Kremlj, intervenišući u Gruziji, pozivao na slične poteze Zapada na Kosovu.
Žerar Libardijan naglašava da Jermenija mora da vodi računa o međunarodnim posledicama takve odluke, koja ne bi ni bila celishodna ako nije rezultat pregovora, jer „onda ne bi imalo o čemu da se pregovara”, a i međunarodne posledice bile bi „veoma ozbiljne”.
Aleksander Iskandarijan, iz Kavkaskog instituta za medije sa sedištem u Jerevanu ocenjuje da ni Nagorno Karabahu to u ovakvim okolnostima ne bi koristilo: „Na primer, Turska je priznala severni deo Kipra i šta se time promenilo? Ništa. Čečeniju su priznale četiri države, ali to nije pomoglo njenim nastojanjima. Dakle, čisto formalno priznanje u ovom trenutku Jermeniji bi moglo da stvori probleme a ne bi pomoglo Nagorno Karabahu”.
Iako je Azerbejdžan saveznik Gruzije i izgubio je znatne prihode od izvoza energenata posle 8. avgusta 2008, njegov predsednik Ilham Alijev izbegavao je da se otvoreno izjasni o rusko-gruzijskom sukobu.
Kad je započeo rat u Gruziji, Azerbejdžan je zatražio od Moskve da zaštiti njegovu infrastrukturu u toj zemlji, tačnije tranzitni gasovod (Baku-Tbilisi-Erzrum) i naftovod (Baku-Tbilisi-Džejhan), kao i luku. Prema rečima azerbejdžanskog ministra inostranih poslova Elmara Mamadirova, Moskva se s tim složila.
Azerbejdžan je pomogao zapadnim diplomatama da uđu u Gruziju u vreme sukoba, ali kad su lideri Ukrajine, baltičkih zemalja i Poljske otišli u Tbilisi da iskažu solidarnost s Gruzinima, Alijev to nije učinio.
Uvidevši na primeru Gruzije da je Zapad neodlučan, predsednik Alijev je veoma uzdržano primio američkog potpredsednika Dika Čejnija početkom septembra 2008. i odmah potom otišao u posetu Moskvi.
Azerbejdžan je jedna od prvih zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza koju je Medvedev posetio posle inauguracije. Dakle, odnosi Rusije i Azerbejdžana neraskidivio su povezani s veoma komplikovanim relacijama Bakua i Tbilisija. Ključni činilac u vezama Azerbejdžana i Gruzije jeste saradnja u izvozu nafte i gasa na međunarodna tržišta preko Turske.
Azerbejdžan je u stalnom iskušenju da li da se okrene zapadnim integracijama ili evroazijskom prostoru kojim dominiara Rusija. Doduše, iako je Rusija blizu, Zapad ostaje ključni partner a i istraživanja javnog mnjenja sugerišu da su građani Azerbejdžana više zainteresovani za evropske integracije nego unutar Zajednice Nezavisnih država.
Jedan od opozicionih prvaka Isa Gambar ističe da Azerbejdžan igra između Zapada i Rusije: „Do sada je postojao prećutan konsenzus. Gruzija je bila uz Zapad, Jermenija ispostava Rusije, a Azerbejdžan u sredini”.
Azerbejdžan je razočaran pasivnom reakcijom Zapada na rusku invaziju Gruzije i spremnošću mnogih u evropskim prestonicama da kapituliraju pred Rusijom u širem regionu Crnog mora. Prema Borutu Grgiču i Aleksandrosu Petersenu, sada Moskva, dugogodišnjji prijatelj Jermenije u sukobu oko Nagorno Karabaha, počinje tiho da podržava Azerbejdžan nadajući se da će tako osigurati sporazum s Bakuom da otkupi sav njegov gas namenjen izvozu. „U odsustvu inicijativa ili čak pažnje sa Zapada, Baku ozbiljno razmatra veliki spoljnopolitički zaokret”.
Predsedavajući Instituta za strateške studije u Ljubljani i ekspert za Kavkaz Borut Grgič smatra da je Gruzija sada toliko neprijateljski nastrojena prema Rusiji da je rad s njom kao partnerom u regionu sve teži. On misli da Azerbejdžan nikada neće težiti ulasku u EU i NATO nauštrb odnosa s Rusijom. „Gruzijski predsednik Mihail Sakašvili učinio je taj balans neodrživim”.
Dakle, Azerbejdžan će balansirati između Istoka i Zapada. Slaće vojnike na vežbe NATO i trupe u Avganistan i Irak u podršci borbi protiv terorizma, ali neće žuriti da uđe u ovaj savez, iako je u Partnerstvu za mir još od 1994. Umesto toga, zalaže se za „mulitivektornu balansiranu spoljnu politiku”, koja odnose s Rusijom definiše kao „strateško partnerstvo”, isto kao i s Turskom, Gruzijom, SAD, EU.
Zvaničnici u Bakuu izbegavaju da direktno odgovore da li Azerbejdžan planira da postane član NATO, a ambasador te zemlje pri NATO-u Kamil Kasijev dao je lakonski odgovor: „Vreme će pokazati”.
Nastavlja se
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
