Ruska diktatura i komunistička ideologija

Dragan Bisenić: Mister X – Džordž Kenan, ambasador SAD u Beogradu 1961-1963. (20)

Knjiga „Gospodin X – Kenan u Beogradu 1961 – 1963“ proizvod je jednostavnog uočavanja da o ličnosti i njegovoj ideji „obuzdavanja“ (containment) – koja je bila osnov američke hladnoratovske strategije i tako presudno oblikovala svet i borbu dve supersile, širom sveta, od SAD preko Kine do Rusije – postoji ogromna literatura, a da na celom području nekadašnje Jugoslavije ne postoji ništa sistematično napisano, uprkos činjenici da je Džordž Kenan službovao kao Kenedijev ambasador u Beogradu. Uz saglasnost autora i izdavača „Klub plus“ objavljujemo najzanimljivije odlomke.

Kao mladi kongresmen posetio je maršala Josipa Broza Tita u Beogradu, 1951. kada je imao jednu od presudnih uloga da se Jugoslaviji dodeli vojna pomoć, a do kraja dekade pedesetih postao je značajan pobornik jačanja odnosa Sjedinjenih Država i Jugoslavije.

Izuzetna važnost koju je Kenedi pridavao Jugoslaviji kada je stupio na dužnost predsednika vidi se u postavljanju Džordža F. Kenana, prvog direktora Stejt Departmentovog Odeljenja za političko planiranje, za novog američkog ambasadora u Jugoslaviji.

Već 25. januara 1951, mladi senator, a kasniji predsednik SAD, Džon Ficdžerald Kenedi stiže u Beograd, u posetu Titu. Kenedijeva misija nije bila samo edukativna. Američka vlada želela je da čuje i mišljenje svog senatora pre nego što konačno odobri isporuku oružja Jugoslaviji. Kenedi je, kao i njegov otac, bio američki izolacionista. Tada je obilazio sedam evropskih država da bi proverio svoje stavove o najvažnijim spoljnopolitičkim pitanjima. Razgovor je, naravno, vođen detaljno o planu naoružavanja jugoslovenske armije od američke strane. Tito je posebno naglasio da „Jugoslavija ima moralno pravo da traži oružje od Amerikanaca ili od bilo koga drugog, budući da Rusija naoružava njegove susede, ali je dodao da je to pitanje oružja osetljivo jer ne bi hteo da izaziva Informbiro“.

Kenedi je u svom izveštaju s puta notirao da je Tito posebno tražio tenkove, mlazne avione i protivavionsko oružje, a Kenedi je sa svoje strane skrenuo pažnju na protivtenkovsko naoružanje. Tito je rekao da ih ima već nekoliko, ali da su bazuke, nedelotvorne imajući u vidu njihov mali domet.

Tito je objasnio da mu nije potrebna pomoć u živoj sili, ističući da „ako dobije dovoljno oružja, može da naoruža dva miliona boraca. Ja imam dosta ljudi. S tim oružjem možemo da učinimo sve što je potrebno“, rekao je Tito.

Tito je rekao Kenediju da je obračun sa Staljinom bio lakši nego što se misli, „zato što je od 12.000 predratnih komunista koji su mahom školovani u Sovjetskom Savezu i bili potpuno odani Staljinu, svega četvrtina preživela rat“. Do 1948. partija je imala 470.000 novih članova kojima je Tito bio jedini vođa.

Govoreći o SSSR, Tito je rekao da to nije „komunistička zemlja, nego ruska diktatura starog tipa koja se koristi komunističkom ideologijom, peticijama za mir i sličnim kako bi promovisala nacionalne interese“, a tadašnju situaciju Istok – Zapad ocenio je opasnom „zbog slabosti Zapada“. Na direktno pitanje da li će se Jugoslavija boriti, ako Sovjeti napadnu Zapadnu Evropu, Tito je diplomatski odgovorio: „Mi ćemo ispuniti svoje obaveze prema Organizaciji Ujedinjenih nacija“.

U tom razgovoru govorilo se i o tada najaktuelnijem pitanju – Korejskom ratu. Kenedi je rekao da neodlučnost drugih zemalja, među njima i Jugoslavije, da podrže snažnije SAD u očuvanju bezbednosti u Aziji, vodi Ameriku u izolacionizam. Tito mu je odgovorio da je kolektivna bezbednost svetski problem i da bi oni mogli da propadnu ako se napori istroše na „perifernom području“, kakvim je u ovom slučaju Tito smatrao Aziju. Za njega je suštinsko područje bila Evropa, a u Evropi to je bio Balkan. Tito je naglasio da je Jugoslavija u najtežem položaju „jer ako ona padne, pašće i Grčka, Italija i Turska“.

Opisujući svoju turneju po Evropi, Kenedi je priznao da je bio „fasciniran svojim susretom sa Titom, partizanskim liderom koji je porazio sve svoje unutrašnje suparnike i pobedio Nemce“. Tito je bio komunista i nacionalista, a „njegova volja, njegove trupe i njegov prestiž spajali su i držali istorijski antagonizovane narode Jugoslavije“.

Nastavlja se