Samoubice je teško odvratiti od kobne namere

Crna statistika pokazuje da su ovakvom činu sklone sve generacije, jer se starost samoubica kretala od 19 do 87 godina. Najmlađi među njima bio je Dragoljub Blagojević iz Velikog Gradišta, star samo 19 godina, koji je početkom avgusta sebi oduzeo život pucajući u glavu iz očevog pištolja. Samo dve nedelje pre ove tragedije, samoubistvo je izvršio i Dragan R. (47) iz Golupca, aktiviranjem bombe «kašikare».

Pošto u zemlji već duže vlada ekonomska kriza, samoubistva se najčešće tumače očajem zbog besparice. Takav razlog naveo je i mladić Ivan Paunović (28) iz Požarevca, koji se ubio u martu ove godine, popivši veliku količinu sedativa. Međutim, poznati požarevački psihijatar, dr Vojin Kuzmanović, koji radi na odeljenju psihijatrije Opšte bolnice, smatra da je problem suicida daleko kompleksniji da bi se tumačio na tako jednostran način.

– Besparica može biti okidač za samoubistvo, ali tada je reč o povodu, ali ne i o uzroku. Uzrok, najčešće, leži u već postojećim mentalnim poremećejima, zbog čega takva osoba ne može na pravi način da se izbori sa životnim problemima, kao što to može zdrava, stabilna ličnost – kaže dr Kuzmanović.

Od ukupnog broja samoubistava, 80 odsto počinili su muškarci. Među njima je bilo ljudi različitih starosti i zanimanja, pa i policajaca, kao što je bio slučaj Mališe Đorđević (49), koji je sebe usmrtio hicima iz pištolja. Iz toga bi moglo da se zaključi da su žene mentalno jače, pa zato uspevaju da se izbore sa životnim problemima. Međutim, dr Kuzmanović smatra da, gledano na duži rok, ovo pravilo ne važi. – Ako pogledate ne samo naše, već i statistike Svetske zdravstvene organizacije, videćete da se smenjuju periodi u kojima preovladavaju muškarci ili žene. Bitne razlike nema u brojkama, ali ima u načinu izvršavanja samoubistva. Dok se muškarci najčešće ubijaju oružjem, žene se mahom odlučuju za trovanje ili za skok sa zgrade – kaže dr Kuzmanović.

Da bi se broj samoubistava bar malo smanjio, neophodno je da svako sa psihičkim problemima na vreme zatraži stručnu pomoć. – Nažalost, čak ni stručna pomoć nije efikasna kod osoba koje su već stekle suicidalnu predispoziciju. Među samoubicama, vrlo je malo onih koje počine takozvano «samoubistvo na mah». Najčešće su to osobe koje imaju ozbiljnije mentalne poremećaje i koje je vrlo teško odvratiti od kobnog nauma – smatra dr Kuzmanović. Jedan od takvih slučajeva bilo je i samoubistvo Žarka Markovića (76) iz Bubušinca kod Požarevca, koji se obesio prošlog novembra. On je u nekoliko navrata pokušavao sebi da oduzme život, zbog čega je više puta bio smeštan na psihijatrijsko odeljenje požarevačke bolnice.

Samoubistvo strujom

Najneobičnije samoubistvo krajem jula izvršio je Dragutin Nikolić (78) iz Laznice kod Žagubice. On je sebi oduzeo život tako što je najpre uklonio plastičnu izolaciju sa produžnog kabla, uključio ga u struju, a onda se rukama uhvatio za ogoljene žice.

Lečenje preko interneta

– Bitno je reagovati čim se jave psihički problemi, jer kada oni uzmu maha, teže ih je otkloniti. Osim toga, treba izbeći lečenje preko interneta, za kojim danas mnogi posežu. Internet nije isto što i lekar, pa pomoć za psihičke probleme, kao i za sve druge zdravstvene tegobe, treba potražiti isključivo od stručnih lica – poručio je dr Kuzmanović.