Gradska deponija u Subotici, foto: printscreen TV SuboticaOd ukupno tri predložena idejna rešenja za sanaciju i rekultivaciju nesanitarne Gradske deponije “Aleksandrovačka bara” u Subotici, odabrana je varijanta A koja podrazumeva da brdo smeća postane brdo za rekreaciju.
Gradska deponija je smeštena na degradiranom zemljištu bivšeg močvarnog korita Aleksandrovačke bare, najnižem delu grada u prirodnoj depresiji, na udaljenosti oko dva kilometara južno od centra Subotice.
Na ovom mestu deponovanje je počelo još 1978. godine, a procenjuje se da je do danas odloženo preko dva miliona tona otpada.
“Svi Subotičani deponuju smeće na toj lokaciji skoro 44 godine i tamo se baca raznorazni otpad. Najviše je to kućno smeće, ali ima i građevnskog otpada, šuta i proseku se nešto više od 50.000 tona takvog raznoraznog otpada svake godine odloži na telo Gradske deponije. Krajnje je vreme da se taj ekološki problem sanira”, kaže za Danas Nikola Jovičić, rukovodilac Radne jedinice “Planiranje i razvoj” u JKP “Čistoća i zelenilo” Subotica.
Za sanaciju najvećeg ekološkog problema odabrano je ekološki najpovoljnije rešenje, objašnjava naš sagovornik, a ono će koštati 5,5 miliona evra.
Saglasnost Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine na idejni projekat dobijen je 6. avgusta prošle godine, od kada teče rok od dve godine za početak radova.
Grad Subotica je u ovoj godini obezbedio 15 miliona dinara za prvu fazu radova, koji podrazumevaju da se otpad pregrupiše i formira telo deponije, uz izgradnju obodnog nasipa kako bi se sprečilo oticanje otpadnih voda u Aleksandrovačku baru.
“Varijanta A je izabrana ne samo zato što je najjeftinija, nego i zato što tokom izvođenja radova najmanje utiče na pojavu zagađenja okoline. Nakon što se formira zadovoljavajući oblik tela deponije, on će se prekriti završnim svojem zemlje i napraviće se brdo na kojem je previđeno da bude neki sadržaj. Tu mogu biti i neki tereni za svašta nešto”, objašnjava Jovičić.
Da je tako nešto moguće, Jovičić navodi primer Gradske deponije u Kiškunhalašu u Mađarskoj, čiju sanaciju i rekultivaciju su radili isti projektanti koji su predložili ovo rešenje.
“Tamo je, doduše, bila manja količina smeća, ali je jako slična lokacija, jer je smeće isto bilo u jezeru. Pretprošle godine sam imao priliku da odem u Kiškunhalaš i da vidim kako izgleda ta deponija. Posle nekoliko godina kako su završili rekultivaciju, to je mesto gde ljudi trče preko toga, voze bicikl, a u jezeru ljudi pecaju ribu. Znači dovoljno je da se to smeće konzervira, da priroda učini svoje i posle nekoliko godina regeneriše sav živi svet u okolini i u samom jezeru”, kaže Jovičić.
Za početak radova čeka se odobrenje nadležnih organa, a prema projektu konačna sanacija je planirana za 2028. godinu.
Na koji način će se tada odlagati smeće iz Subotice, naš sagovornik kaže da postoji nekoliko opcija koje uključuju Regionalni sistema upravljanja otpadom u Bikovu, a na koji JKP “Čistoća i zelenilo” Subotica trenutno odvozi svega tri kamiona smeća dnevno.
“Postoji varijanata da se potpuno zatvori Gradska deponija pa da svo smeće nosimo tamo, a postoji varijanta da delimično nosimo smeće na Gradsku deponiju i na Regionalnu deponiju u Bikovu. U zavisnosti od toga kako se dogovori i koje se rešenje bude usvojilo, možemo istovremeno kada počnu radovi na sanaciji i rekultivaciji da i dalje nosimo jedan deo otpada iz Subotice na nesanitarnu Gradsku deponiju. Sve varijante su još uvek u opticaju“, poručuje Jovičić.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
