Sastanak iza zatvorenih vrata: Fakulteti dobili novi rok za definišu uslove upisa na studije

Prema nezvaničnim saznanjima Danasa, fakultetima je dat rok do 15. avgusta da objave sistem bodovanja svih parametara koje će računati pri upisu brucoša, a do tog datuma oni koji ne žele da se odreknu prijemnog ispita treba da istaknu šta će proveravati na testu sklonosti.

Ukoliko se visokoškolske ustanove budu pridržavale ovog roka, generaciji srednjoškolaca koja će prva polagati državnu maturu u junu 2024. uslovi upisa na studije će biti poznati tek na početku četvrtog razreda.

Dakle, sa tačno godinu dana zakašnjenja u odnosu na rok koji je predviđen u zakonu.

Izvor Danasa, koji je prisustvovao jučerašnjem sastanku, kaže da je dekanima rečeno da uspeh iz srednje škole treba da nosi 40 odsto, od ukupnog broja bodova, dok bi test sklonosti trebalo da se vrednuje sa 30 odsto poena, pa bi fakulteti koji su dali veću težinu tom testu morali da revidiraju svoje odluke.

Izuzetak su samo Arhitektonski i Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja koji mogu da vrednuju test sklonosti i sposobnosti većim brojem poena.

Ministarstvo je, prema rečima našeg sagovornika, tražilo i da se u okviru iste grupacije fakulteta ujednače uslovi za upis, što znači da, na primer, svi državni pravni, ekonomski ili medicinski fakulteti treba identično da vrednuju svaki od parametara na osnovu kojih će rangirati kandidate.

I dalje je velika nepoznanica šta će budući brucoši polagati na testu sklonosti. Budući da je Ministarstvo na stanovištu da ovim ispitom ne treba da se proverava ono što će biti na državnoj maturu, jedna od ideja je da se fakultetima, pre nego što sastave svoje testove, omogući uvid u testove koje će pripremati Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

Jedna od mogućnosti o kojoj se razmišlja je da fakulteti pripreme zbirke sa primerima zadataka koji bi kandidatima poslužili za pripremu.

Šta će fakulteti tražiti na prijemnim ispitima, odnosno testovima sklonosti još se ne zna.

Medicinski fakultet insistira da se polažu biologija i hemija, dok bi ETF, FON i FTN mogli da punude „jaču“ matematiku ili informatiku.

Ipak, sve je i dalje u domenu spekulacija i oprečnih tumačenja. Jer ako, na primer, na državnoj maturi budu izostavljene neke oblasti iz gradiva koje su učili srednjoškolci, pitanje je da li se one mogu naći na testu sklonosti.

Više sagovornika Danasa sa Univerziteta u Beogradu nije znalo odgovor na pitanja u kom dokumentu piše da prijemni ispit ne sme tako da se zove, pa se pribegava alternativnom rešenju, i gde piše da gradivo koje će biti na državnoj maturi ne sme da se nađe na testu sklonosti.

Kao „krivca“ za insistiranje na tome vide odgovorne iz Projekta državne mature i tvrde da je ministar prosvete Branko Ružič „pritisnut“ da sprovede zamisao svog prethodnika.

Beogradski univerzitet je generalno zadovoljan razumevanjem na koje su naišli kod Ružića, a neki dekani kažu da ono što im je on obećao podrazumeva potpuno drugačiji koncept državne mature u odnosu na ono što je zamišljeno Projektom. Šta to tačno znači za buduće brucoše niko nije želeo da javno objasni.

Na Univerzitetu u Beogradu do sada je 27, od 31 fakulteta dostavilo svoje odluke o bodovanju državne mature, a očekuje se da to urade još Matematički, Fakultet političkih nauka, Filozofski i Elektrotehnički, rečeno je Danasu na UB. Hoće li to biti i konačna rešenja za upis brucoša 2024. za sada se ne zna.

Prema našim saznanjima, Ekonomski fakultet, koji je osmislio hibridni model, predstaviće ga na Veću grupacija društveno-humanističkih nauka, pa se može očekivati da se još neki fakulteti opredele za to rešenje.

Neki pozvani greškom?

Iako je ministar prosvete Branko Ružić najavio da će se juče sastati samo sa dekanima fakulteta koji će pored mature imati i test sklonosti, na taj sastanak su pozvani i predstavnici visokoškolskih ustanova koji će upis vršiti na osnovu rezultata državne mature.

Jedan od učesnika tog sastanka kaže da su ovi dekani pozvani greškom, dok pojedini dekani nisu pozvani, iako fakulteti na čijem su čelu planiraju da zadrže prijemni ispit.

Nijedan od dosad održanih sastanaka sa predstavnicima visokog obrazovanja nije bio otvoren za medije, niti se Ministarstvo prosvete oglašava saopštenjem u kome bi preciziralo šta je dogovoreno, a na konstantne molbe redakcije Danasa da nam obezbede sagovornika na temu državne mature mesecima ne odgovaraju.

Sva naša saznanja se stoga zasnivaju na nezvaničnim izvorima, koji, iako su prisustvovali ovim skupovima, nekad na različite načine tumače ono što je rečeno.