Moj otac bio je seljak. Gajio je i krave. Imao je mnogo humaniji odnos prema kravama nego što je pojedino osoblje užičke bolnice imalo prema njemu. Umro je u subotu, 9. maja, u 18,05, poluobrijan. Slika njegovog poluobrijanog lica koju sam video tog jutra zauvek će ostati u mom sećanju. Čiji je to obraz, poluobrijani obraz, gospodine ministre Milosavljeviću?
To je deo svedočenja Srećka Prentovića iz Beograda, koji je bio šokiran odnosom i nebrigom dela lekara i medicinskih sestara u užičkoj bolnici prema njegovom osamdesetogodišnjem ocu iz užičkog sela Ljubiša, koji se u toj ustanovi lečio od karcinoma mokraćne bešike.
– Posteljina na kojoj otac leži prljava. Što od krvi, što od povraćanja. Kada namolim neku od sestara da je promeni, učini to tako što donese čistu, baci je na pod, skine prljavu i onda čistu sa poda na krevet. Na noćnim ormarićima bolesnika nagomilane tablete. Terapija od nekoliko dana nepopijena. Koga briga. Sestra donese i baci na ormarić. Šta je briga da li pacijent može da je popije, opisuje Prentović odnos osoblja prema pacijentima. On tvrdi da su četiri medicinske sestre čavrljajući, pijući kafu i pušeći „reagovale“ na njegovu molbu da neka od njih donese lavor za povraćanje njegovom ocu, te da je to on sam morao da učini.
Prentović navodi da je njegovog oca na odeljenje urologije primio ljubazni doktor Jeftović, koji je otkrio tumor na mokraćnoj bešici. Nakon uspešne operacije starac je otpušten kući, ali mu se stanje pogoršalo i posle tri dana isti lekar ga je ponovo smestio u bolnicu. Bio je potreban pregled gastroenterologa, ali on se nije pojavio, ni tog ni narednog dana, a Prentoviću je rečeno da nijedan od trojice gastroenterologa tada nije bio na poslu. Pomislio je da pozove gastroenterologa iz privatne ordinacije, pa je saznao da doktor Predrag Mijailović Lune, jedan od trojice gastroenterologa u bolnici i dugogodišnji bivši narodni poslanik, ima privatnu kliniku, a i član je Upravnog odbora Zdravstvenog centra Užice, ali je od toga odustao, jer taj lekar nije pregledao njegovog oca po službenoj dužnosti u bolnici, gde je zaposlen. Pozvao je ministra zdravlja Tomicu Milosavljevića i upoznao ga sa ovim slučajem.
– Ministar me saslušao strpljivo i rekao da „to nije moguće“ i da taj koji mi je to rekao nije normalan. Jeste li upoznali s tim načelnika odeljenja i direktora bolnice?“ Da ja upoznajem načelnika i direktora da od tri lekara nijedan nije na poslu? Pa valjda oni to znaju, kažem. Osim toga, to meni ne rešava problem, gospodine ministre. Moj otac umire od gladi, a nema ko da ga pregleda. To je moj problem. Načelnik i direktor su vaš problem, gospodine ministre. Ja ću, gospodine ministre, večeras da pronađem i ubijem jednog od ta tri lekara. Možda se onda jedan od preostale dvojice smiluje i pregleda mi sutra oca. „Nemojte tako, molim vas“, kaže ministar. „Evo vam broj telefona moje sekretarice i ako vam i sutra ne pregledaju oca javite se njoj sa imenima tih lekara“. Ali, gospodine ministre, to i dalje ne rešava moj problem. Ja nisam tužibaba, ja ne zovem zbog toga, mene ne interesuju imena lekara. Ja samo želim da mi neko pregleda oca i da mu pomogne da ne umre od gladi, navodi Prentović. On i svedoči da se nakon toga dogodio preokret u odnosu osoblja prema njegovom ocu.
– Odjednom sve može. Za sve ima vremena i mogućnosti. Tri pregleda jedan za drugim u roku od pola sata. Ne zato što je sistem profunkcionisao. Samo zahvaljujući ličnom zalaganju lekara, navodi Prentović, ali sve to njegovom ocu, ipak, nije pomoglo.
Direktor Zdravstvenog centra Užice, Darko Marinković, za Danas kaže da će formirati komisiju za unutrašnji i stručni nadzor, koja bi za par dana trebalo da ponudi izveštaj o tome.
– Ne mogu da kažem da su ti navodi tačni niti da nisu tačni, dok sa načelnicima odeljenja i direktorom bolnice ne proverim šta se dešavalo tokom lečenja navedenog pacijenta – kaže Marinković. On dodaje da će svi navodi biti provereni, ali da nije bilo primedbi načelnicima odeljenja, direktoru bolnice, ni njemu od gospodina Prentovića.
– Da smo imali pisanu primedbu ili bilo kakvo drugo izraženo nezadovoljstvo zaštitniku prava pacijenata, pa makar i usmeno, sigurno bismo to već do sada ispitali, ističe direktor Zdravstvenog centra Užice. Na pitanje kako to da je „sistem profunkcionisao“ kada je Prentović pozvao ministra zdravlja, on kaže:
– Moguće je da je zvao ministra i to ne mogu da komentarišem, ali mene nije zvao ni ministar, ni bilo ko iz Ministarstva zdravlja, zaključuje Darko Marinković.
Ponašanje glavne sestre
– Posle pet dana pitam sestre da li bolnica ima bricu. Kažu da ima i da će biti obrijan. Pitam zašto nije do sada, a ona odgovara da im niko nije rekao. Ko treba da vam kaže, imate oči, mislim. Posle sedam dana on i dalje neobrijan. Nađem lavor, zasučem rukave i počnem da brijem oca. Dolazi sestra, neka nova, i pita: „Šta to radite?“ Brijem oca, vidite valjda. „To nije vaš posao. Odmah prekinite. Ja sam glavna sestra na odeljenju, bila sam na odmoru, danas sam počela da radim. Biće obrijan popodne“. Dolazim sutradan. Otac leži poluobrijan.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
