U organizaciji Centra za interaktivnu pedagogiju iz Beograda i Predškolske ustanove Naša radost iz Subotice, u subotičkoj Gradskoj kući održan je skup posvećen pitanju inkluzivnog obrazovanja dece sa smetnjama u razvoju. Pod nazivom „Karika koja nedostaje – prelazak dece sa teškoćama u razvoju i invaliditetom sa jednog na drugi nivo obaveznog obrazovanja“, ovaj okrugli sto se bavio dosadašnjim rezultatima inkluzivnog procesa, a prikazani su i rezultati iz istraživanja u predškolskim i osnovnoškolskim ustanovama.
Kako je istaknuto, inkluzivni pristup obrazovanju dece sa posebnim potrebama pomogao im je da se uspešnije uključe u socijalni milje, da se smanje barijere među decom, kao i da ona napreduju u svom intelektualnom razvoju u skladu sa svojim pojedinačnim mogućnostima. Nakon dve godine primene ovog metoda, i odnos škole prema ovom inkluzivnom obrazovanju se promenio, te su ga mnoge od njih prihvatile, uprkos početnom odbojnom stavu. U subotičkim predškolskim ustanovama inkluzija se primenjuje već 12-tu godinu, i za to vreme vrtići su uspeli u velikoj meri da prilagode svoje programe i načine rada (i) deci sa posebnim potrebama, odnosno sa teškoćama u razvoju. Takav pristup vaspitača omogućio je da se deca ne osećaju izolovano i da se bez većih problema uklope u grupu u kojoj borave, rečeno je između ostalog na okruglom stolu.
„Subotica je, inače, prvi grad u našoj zemlji koji je počeo sa uvođenjem inkluzije – praktično počelo je još 2000. godine, još dok je projekat bio u eksperimentalnoj fazi. Kako su iskustva bila dobra, nastavilo se sa primenom inkluzivnog modela, tako da smo bili spremni kada je to i zakonski regulisano, 2009, godine. Predškolska ustanova Naša radost ima dobru saradnju sa osnovnim školama, te je i uključivanje dece sa smetnjama u razvoju u osnovno obrazovanje dalo veoma dobre rezultate“, kaže Dijana Kopunović, psiholog u ovoj predškolskoj ustanovi.
Prema podacima subotičke predškolske ustanove „Naša radost“, sledeće školske godine će inkluzivnu nastavu pohađati oko 20 dece, budući da su roditelji već prilikom upisa naglasili da žele takvu nastavu za svoje mališane.
Svako dete je priča za sebe
Vesna Zlatarević, koordinatorka programa inkluzivnog obrazovanja, kaže da je ovaj program mnogo pomogao deci ove kategorije da ravnopravno ostvaruju svoja prava na obrazovanje.
– Inkluzivno obrazovanje je omogućilo da se sva dece normalno uključe u obrazovni proces, ali i da se izgrade novi oblici saradnje između škola, osnovnih i specijalnih. U našem dosadašnjem iskustvu pokazalo se da je posebno važna spremnost škola da uđu u proces inkluzivne nastave, kada se ukaže potreba za to. Ali, svako dete je priča za sebe, i učitelji moraju da se tome u hodu prilagođavaju – kaže Zlatarević.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
