Skoro formiranje REM-a samo ako se nastavi zakonito

Odbor je prethodno poništio spornu proceduru izbora devetog člana Saveta, iz redova nacionalnih manjina.

S obzirom da je to, posle svega, bio razlog zbog kog su isprva ovi članovi dali ostavke, Odbor je pretpostavio da će se oni, sada kada tog razloga nema, vratiti na svoje funkcije.

Međutim, oni su jasno odbili taj poziv, jer smatraju da bi odazivanje na njega bilo upuštanje u nove nezakonitosti.

Slobodan Cvejić, potpredsednik stranke Srbija Centar ali i nekadašnji član Saveta REM, pozdravlja ovakav potez članova u ostavci.

– Doduše, ne znam kako se na položaj članova Saveta REM-a vraća neko kome je, kako kaže Zakon o elektronskim medijima, mandat prestao danom podnošenja ostavke. Neka se time bave oni koji imaju više pravničkog znanja nego ja, ali zakonodavac (Narodna skupština) ima i druge mogućnosti u ovom slučaju, kao što je npr. nepopularni lex specialis. Kakav god da bude ishod, treba istaći da je šteta da oni koji sada vrše pritisak na ovo četvoro hrabrih i časnih ljudi nisu, umesto toga, za ovih šest meseci isposlovali kod Vučića da se ceo proces izbora ponovi, jer bismo do sada imali formiran i funkcionalan REM. Pogotovo je upadljivo da niko nije izvršio pritisak da se poništi inače nezakonito ponavljanje izbora za predstavnika nacionalnih manjina. Ali to je šahovsko polje koje Vučić najjače brani. I igra belim figurama. I ima duplu garnituru figura na polju, smatra Cvejić.

Ipak, ukoliko bi se vlast odlučila da proceduru nastavi zakonski, pred Skupštinom Srbije, a članovi u ostavci ipak prihvate da se vrate na svoje funkscije, dobili bismo nepotpun Savet, sa osam članova, gde bi odnos snaga bio vrlo nepopularan: četvoro nezavisnih članova i četiri člana koje je postavila vlast.

Na pitanje da li bi takav Savet bio funkcionalan i kako bi se donosile odluke za koje je potrebna apsolutna većina glasova, Cvejić smatra da bi bilo problema u njegovom funkcionisanju.

– Savet u tom odnosu snaga (4+4) bi bio ograničeno funkcionalan, pod uslovom da jedno ili dvoje članova iz jedne od ove dve kategorije glasa za usvajanje različitih tačaka. Verujem da ne bi bilo problema oko nekih proceduralnih i manje politički osetljivih pitanja, ali bi problem bila razna kršenja Zakona o elektronskim medijima i odgovarajućih pravilnika koja omogućuju da Vučić drži pod kontrolom sve televizije sa nacionalnom frekvencijom i skoro sve lokalne elektronske medije u Srbiji, navodi sagovornik Danasa.

Iz ličnog iskustva, on nastavlja i kaže da je izbor Saveta REM-a oduvek bio vruće političko pitanje, kom je „Vučić sa svojim medijskim klovnovima dodao „lični šarm“ cirkuskog majstora“.

– Toga treba da budu svesni svi koji učestvuju u njegovim nameštenim igrama, a poslednji proces izbora za Savet je pokazao da oni to i jesu. To „ostati u Savetu makar i u manjini, da bi se uticalo na probleme“ je faza koju smo prošli Judita Popović i ja. A u ovom ciklusu, upravo zbog toga što je Vučić poteran korak unazad u formiranju jedne važne institucije i morao otvoreno da demonstrira kršenje vladavine prava, ja sam sve ovo smatrao napretkom u jačanju demokratske javnosti i vladavine prava u Srbiji. Utoliko će veći poraz biti ako se sve okonča po njegovom scenariju i još uz tetošenje dela civilnog društva. To „išta“ koje bi trebalo da bude bolje nego ništa brzo će se pretvoriti u duplo ništa, jer će iz procedure koja je sad na „’lađenju“ pristići deveti član po volji režima i onda ćemo gledati predstave koje smo imali i ranijih godina. Kao što smo videli u medijima PR REM-a (odgovorna direktorki, a ne Savetu!) jedva čeka da ismejava nezavisne članove Saveta. Pa ako neko misli da u tim uslovima može da utiče na probleme, nek’ izvoli, kaže Cvejić.

On zaključuje da postoje dva rešenja koja mogu da vrate poverenje u vladavinu prava i nepristrasnost procedure izbora.

– Jedno je ponavljanje čitave procedure, a drugo je vraćanje u Savet legalno izabranog predstavnika nacionalnih manjina uz nekakvo obrazloženje poništavanja ostavki ovih četvoro kandidata. Sve drugo je ne jedan, nego dva koraka nazad za Srbiju, uveren je Slobodan Cvejić.

Profesorka na FDU Ana Martinoli kaže da bi hipotetički osmočlani Savet bio sposoban za rad i odlučivanje u skladu sa Zakonom o elektronskim medijima.

– Zakon predviđa da Savet radi u kvorumu koji čine najmanje pet članova, a odluke donosi većinom glasova ukupnog broja članova, osim kada zakon ili Statut traže dvotrećinsku većinu. Sa osam članova, za redovne odluke bi bilo dovoljno pet glasova, a za sve što zahteva dvotrećinsku saglasnost – šest, pojašnjava sagovornica.

Međutim, naglašava da problem nije formalni kvorum, već raspored snaga.

– Osmočlani sastav bi bio podeljen tačno na pola – četvoro koji se vraćaju iz ostavke naspram četvoro koji su ostali na funkcijama. Nijedna strana sama ne bi imala potrebnu većinu, što znači da bi svaka odluka zavisila od toga da li će neko „preći“ na drugu stranu. To je posebno problematično u slučaju pitanja za koja je propisana dvotrećinska većina – a to su, prema zakonu, izbor predsednika i zamenika predsednika Saveta, donošenje Statuta, Poslovnika o radu i drugih opštih akata, kao i odluke o suspenziji člana Saveta. Pri podeli 4:4, izbor predsednika praktično ne bi bio moguć, jer bi nedostajući glas morao doći iz suprotnog bloka, kaže Martinoli za Danas.

Ona napominje da ovo nije samo teorijsko promišljanje, te da je sličan problem postojao i prilikom prethodnog konstituisanja Saveta, kada zbog nepotpunog sastava nije bilo moguće obezbediti dvotrećinsku većinu potrebnu za izbor predsednika, a bez predsednika Savet ne može da funkcioniše u punom institucionalnom kapacitetu.

Drugim rečima, telo bi tehnički „radilo“, ali bi na svim osetljivim pitanjima – uključujući donošenje novog Statuta, što je upravo jedan od zahteva koje je skupštinski Odbor uputio budućem Savetu – bilo u stalnom zastoju, osim ako obe strane ne pristanu na kompromis – što trenutno ne deluje realistično, smatra Martinoli.

– Sa političke i funkcionalne strane, argument za ulazak i bez većine postoji i nije trivijalan. Dvotrećinski prag, koji izgleda kao prepreka, istovremeno je i odbrambeni mehanizam: u sastavu 4:4 nijedna strana ne može sama da donese Statut, suspenduje člana ili nametne predsednika. To znači da bi bi postojala mogućnost da se spreči donošenje odluka za koje zakon zahteva dvotrećinsku većinu. S druge strane, na odlukama koje se donose prostom većinom, njihov glas bi bio nedovoljan ako se ne pridobije bar jedan glas iz drugog bloka, pa bi svakodnevni rad, a to je i nadzor nad emiterima i postupanje po prijavama i dalje zavisio od pregovaranja koje, imajući u vidu stepen kontrole medija u korist režima, vrlo verovatno ne bi bilo efikasno, mišljenja je Martinoli.

Ipak, kaže da bi prisustvo četvoro nezavisnih članova značilo, takođe, i da javnost prvi put iz samog Saveta može da dobija izdvojena mišljenja, obrazloženja glasanja i informacije o unutrašnjim raspravama.

Čak i kada ne mogu da promene ishod glasanja, oni mogu da povećaju transparentnost rada tela i otežaju donošenje politički motivisanih odluka bez javne odgovornosti, iznosi prednost naša sagovornica.

– Paradoks ove situacije jeste da bi ulazak četvoro nezavisnih članova mogao da spreči najproblematičnije odluke Saveta, ali istovremeno ne bi bio dovoljan da REM postane regulator kakav zakon predviđa. Drugim rečima, takav Savet mogao bi više da sprečava štetu nego da proizvodi suštinske promene. Ako se od ulaska očekuje da REM odmah postane delotvoran i nezavisan u svakodnevnom radu, takav sastav to realno ne može i neće moći da obezbedi, zaključuje Martinoli.

Spoljni pritisak za brzo rešenja, ne nužno i dobro
Ana Martinoli napominje, međutim, da postoji i faktor spoljnog pritiska koji ide u pravcu brzog konstituisanja, bez obzira na kvalitet rešenja.
– Na Srbiju trenutno postoji snažan međunarodni pritisak da se pitanje REM-a konačno reši, pre svega kroz obaveze iz Reformske agende, Plana rasta za Zapadni Balkan i procesa otvaranja Klastera 3, dok su i evropske institucije, uključujući Parlamentarnu skupštinu Saveta Evrope, izrazile zabrinutost zbog dugotrajne blokade Regulatora. Ovaj pritisak ide u prilog brzom rešenju, ali ne nužno u prilog dobrom rešenju i rekla bih da je upravo to ključna dilema sa kojom se četvoro članova/ica u ostavci suočava, navodi Martinoli.