Nakon Vučićevog skupa „Ne damo Srbiju“, studenti koji žele da uče i oni koji ih podržavaju, iz Pionirskog parka su se proširili i na Bulevar kralja Aleksandra ispred Skupštine Srbije, pa je taj deo bulevara već par dana potpuno nedostupan za saobraćaj. Tako će biti, kako su učesnici skupa naveli, dok se ne ispune njihovi zahtevi.
Njihov glavni zahtev je da studenti u blokadi prestanu da blokraju fakultete kako bi oni mogli neometano da se vrate na predavanja i polažu ispite.
Ipak, prema onome što su reporteri Danasa videli u Pionirskom parku i okoloni, među okupljenima studenata ima najmanje.
Bele šatore sa štandovima na kojima su se 12. aprila delile pljeskavice, ćevapi i sendviči, zamenili su slični takvi, samo namenjeni za spavanje naprasno uvećanog broja građana koji su protiv studentskih blokada.
Pa tako imamo situaciju da, dok studenti u blokadi blokiraju Takovsku ulicu ispred RTS-a, samo par desetina metara od njih, oni koji se protive blokadama takođe blokiraju – i to na većoj površini i tokom dužeg vremenskog perioda.
Šatora, prema gruboj reporterskoj proceni, ima par desetina, opremljeni su ležaljkama, stolicama, stolovima, jastucima od memorijske pene i dušecima na naduvavanje, onima kao iz „Top Shop“ TV reklama.
Sve je isto – ista marka, isti model – pa tako uniformisan kamp natera čoveka da pomisli kako je to sve kupljeno na veliko, što bi narod rekao „u đuture“.
Ljudi mahom sede napolju, na stolicama i plastičnim zaprekama koje su prevrnuli na bok radi udobnijeg sedenja.
Vreme je lepo, učesnici skupa su izašli da se sunčaju po toplom aprilskom danu kako se ne bi kuvali u šatorima, imaju i da jedu i da piju, ali užitak im sigurno kvari oštar miris amonijaka koji se širi iz obližnjih „toi toi“ toaleta.
Šatori su „metastazirali“ do Skupštine zato što, kako nam je objasnio srednjoškolac koji je učesnik skupa, u Pionirskom parku više nije bilo mesta za sve.
Od 7. marta, prvo u Pionirskom parku, a sada i u Bulevaru kralja Aleksandra, ovaj srednjoškolac je član studenata 2.0.
„Gde god da krenem – blokade. Hoću da završim školu, četvrta sam godina, hoću da krenem na fakultet, da radim, da zarađujem. Ne mogu da radim dok je blokada, umesto da radim celo leto moraću da 90 posto vremena provedem u školi“, objasnio je svoje nezadovoljstvo trenutnom situacijom.
Istakao je da želi da uči, ali i da ide u školu da bi je završio. Istrajan je u odluci da na ovom, sada proširenom „protestu“, ostane sve dok se blokade ne obustave.
Radi bezbednosti građana i studenata koji su protiv blokada, ali i onih koji ih iz radoznalosti obilaze, oko kampa je raspoređen nemali broj uniformisanih policajaca.
Ispred Starog dvora parkirano je nekoliko desetina policijskih vozila i marica, a uz njih tu su i jake policijske snage.
Na pitanje reportera Danasa koga oni čuvaju i kakvi su to bezbednosni rizici kad je potreban toliki broj policajaca na jednom mestu, nisu hteli da daju odgovor, već su nas uputili da se putem zvaničnog zahteva za informacije obratimo MUP-u.
Patrole raspoređene širom kampa su bile nešto saradljivije, pa smo iz razgovora sa njima saznali da ne gledaju blagonaklono na okupljenu masu i da im zadatak obezbeđivanja ovakvog skupa nije srcu drag.
„Morate pažljivo s njima, malo su ograničeni i vole da provociraju“, posavetovao je jedan policajac reportere Danasa, misleći na uzimanje izjava od učesnika skupa ispred Skupštine.
Da nema policije, verovatno bi i došlo do incidenata, jer malo po malo, prođe neki građanin ili građanka sa pištaljkom i bedžom „Pumpaj“, pa tu dođe do zviždanja i razmenjivanja psovki.
Osim onih koji vam priđu i zahtevaju da obrišete fotografiju sa telefona jer ste slikali bilo šta u blizini Pionirskog parka, većina okupljenih ne provocira, ćutke sede i mole se da ih niko ništa ne pita. Onda neki ćutke odbiju izjavu, a ovi malo razgovorljiviji kao iz topa odgovore da su tu kako bi podržali predsednika.
Između šatora u Pionirskom parku i onih ispred Skupštine, sedela su dva starija muškarca, koji su danas ovde „kako bi podržali predsednika“.
Na naše pitanje da prokomentarišu studente koji su tu jer samo žele da uče, odgovorili su da su studenti 2.0 takođe tu da podrže Vučića.
„Da podrže predsednika, da se vrate školama, da završe studije“, ukazao je jedan od njih.
U Beogradu, na istoj lokaciji, bio je na mitingu održanom u subotu, među studentima je prvi put i ne planira da ovde prenoći.
„Ne verujem da ću da ostanem da prespavam, ali tu sam ceo dan. Moram da idem na posao“, naveo je.
Devojka koja je prolazila pored Pionirskog parka dok je išla ka protestu ispred RTS-a, prokomentarisala je širenje šatora kao sramotno, jer se umesto rešavanja problema, odnosno ispunjenja zahteva, pravi još veći problem.
„Ne prave problem studentima, već ljudima koji ne mogu normalno da funkcionišu i da prolaze ovde. Sredstva se koriste da bi se pravili problemi“, smatra ona.
Očekuje da će se prvobitno ispuniti zahtevi studenata u blokadi, zato što su istrajniji, uporniji i pametniji.
„Pre svega su organizovaniji, pre će se ispuniti zahtevi nego što ćemo se vratiti na fakultete. Poenta nije da mi nećemo da učimo, već da ono što učimo vidimo i u praksi, a to je pravda“, ukazuje.
Tako danas, na samo par desetina metara u samom srcu Beograda, imamo dve suprotne strane političke borbe u Srbiji. Jedni su ispred RTS-a, blokiraju fakultete i ulice već pet meseci, traže odgovornost za pad nadstrešnice u Novom Sadu i poručuju da neće prestati sa blokadama dok se ne ispune njihovi zahtevi.
Ovi drugi nastanjuju Pionirski park i prostor ispred Skupštine Srbije, blokirali su saobraćaj u Bulevaru kralja Aleksandra jer im je muka od blokada i žele da uče. Oni takođe poručuju da se odatle neće pomeriti dok se njihovi zahtevi ne ispune.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
