Sličnosti i razlike NATO bombardovanja i rata u Ukrajini 1Foto: EPA-PHOTO/EPA/VIKTOR VASENIN/STR./as/so/ow (RUSSIA OUT)

NATO bombardovanje SRJ je imalo legitimitet, jer je usledilo nakon kontinuiranog rata koji je vođen od 1990. godine, što nije slučaj sa ratom u Ukrajini, tako da su to dva različita koncepta, ističe za Danas Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji.

Kako dodaje, NATO intervencija je bila i u funkciji sprečavanja prelivanja sukoba u Makedoniju što bi impliciralo uključivanje i drugih zemalja.

– Takođe, Slobodan Milošević je mogao da spreči NATO intervenciju ali nije prihvatio uslove, ukazuje naša sagovornica.

Biserko dodaje da je intervencija Rusije u Ukrajini dugo pripremana, te da se Moskva pozivala na navodno maltretiranje Rusa u Donjecku i Luganjsku, što nije tačno.

– Akcija je počela kada je Putin procenio da je Zapad slab – naglašava Biserko. Po njenim rečima, sličnost između NATO bombardovanja i sukoba u Ukrajini su „aspiracije onih koji vrše agresiju“.

– Sličnost je i to da je kriza u Jugoslaviji bila u fokusu celog sveta, kao što je sada rat u Ukrajini. Međutim, razlika je u tome što međunarodna zajednica dugo nije bila spremna da interveniše u Jugoslaviji, a sada od početka sukoba dostavlja oružje Ukrajini, objašnjava Biserko.

S druge strane, režiser Emir Kusturica smatra da je bombardovanje Srbije bio prvi čin, a da je sada Ukrajina drugi čin napada NATO na Jugoslaviju.

Kako je naveo za rusku državnu televiziju RT srpski režiser Emir Kusturica, prenosi Tanjug, „svet prolazi kroz dekonstrukciju moći koja je sebe smatrala vrhovnom pre 23 godine“.

– Trenutni konflikt oko Ukrajine je praktično nastavak NATO bombardovanja iz 1999. godine, rekao je Kusturica. Prema njegovim rečima, pošto je Rusija bila slaba u to vreme i njom je vladala „zapadna oligarhija“ koja je podržavala tadašnjeg predsednika Borisa Jeljcina, Srbija je bila apsolutno sama u borbi za svoju slobodu, granice i opstanak.

– Aktuelni rat nije došao niotkuda. Ovo je nastavak nečega što je posejano mnogo ranije. Vidi se kontinuitet rusofobije na Zapadu, koji je odbio rusku ponudu za partnerstvo nakon Hladnog rata, naveo je Kusturica. Istakao je da Srbi nisu za rat, već da se samo sećaju 1999. godine i da razumeju razloge trenutnog konflikta u Ukrajini.

Kusturica je rekao da 1999. Srbija nije imala najmodernije oružje i da je Jeljcin blokirao isporuku protivvazdušnih sistema koji su mogli da naprave veću razliku.

– Čak i tada, Srbi su uspeli da obore američki ‘nevidljivi’ avion. Sećaju se ‘humanitarnih’ NATO bombi čak i danas. NATO nije sišao na zemlju, jer je znao da bi se srpski narod borio, izjavio je Kusturica, osuđujući zabranu ruskih dirigenata, kompozitora i raznih autora, paljenje knjiga na gradskim trgovima, kako su to nacisti radili, dodaje on.

U Medija centru juče je održana debata u organizaciji Nove srpske političke misli „Srbija 1999. i Ukrajina 2022. – sličnosti i razlike“.

– Čak 61 odsto građana Srbije smatra da su SAD i NATO krive za rat u Ukrajini, dok njih 4,5 odsto smatra da je kriva Ukrajina, a 3,5 odsto misli da je kriva Rusija, istakao je Đorđe Vukadinović iz Nove srpske političke misli (NSPM). On je predstavio istraživanje koje je sproveo NSPM, a koje je imalo dva pitanja – ko je u pravu i ko je kriv za rat u Ukrajini.

Vukadinović je naveo da je istraživanje pokazalo da pet odsto građana Srbije smatra da je Ukrajina u pravu, 36 odsto da je Rusija, 29 odsto misli da niko nije u pravu, a 30 odsto ne može da se opredeli.

– Istraživanje pokazuje da je javno mnjenje u Srbiji spontano rusofilno, iz različitih razloga, racionalnih ili iracionalnih. Mislim da građani Srbije ne greše mnogo, osećaju da je to nastavak onog što su gledali nad sobom i oko sebe 1999. godine. Srpsko javno mnjenje još reaguje na zdrav i logičan način, a naše elite ne vole da vide stav javnog mnjenja – istakao je Vukadinović.

Naveo je da je rat veliko zlo, te da je odgovornost na elitama da učine sve što mogu da se rat preduhitri i izbegne.

– Međunarodno pravo nije džuboks ili samoposluga, ono postoji ili ne postoji, krši se ili ne krši. Građani Srbije su bili svedoci takvog kršenja i upravo zbog toga su skeptični prema obrazloženjima koja dolaze iz istih centara moći i zbog toga podržavaju Rusiju – istakao je Vukadinović.

Profesor Dušan Proroković istakao je da postoje sličnosti i razlike SRJ 1999. i Ukrajine 2022. godine, navodeći dve ključne stvari – prva je da se protiv Rusije primenjuje koncept otpadničke države, kako što je SRJ bila otpadnička država. Ukazao je da je ovaj koncept otpadničke države razrađen tokom vlasti Bila Klintona.

– Svetski poredak je 1999. dobio polarni oblik. Tada je pokazano šta to znači, pošto su SAD mogle da zaobilaze Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, da vojno intervenišu u jednoj zemlji, da bombarduju kinesku ambasadu, da ubrzaju širenje NATO na Istok – istakao je Proroković. Naveo je da Rusija nije Srbija i da su okolnosti u svetu drugačije nego 1999. godine.

Profesor Dejan Mirović istakao je da se ne poštuju obavezujuće rezolucije UN.

– U našoj krizi je to rezolucija 1244. NJu ne poštuje Evropska unija, izuzimajući pet zemalja, i ne poštuje je Vučić, koji nas ubeđuje da ova rezolucija ne dejstvuje, što nije tačno – istakao je Mirović. Ukazao je da je kriza u Ukrajini počela još 2014, a da su sporazumi iz 2015. pretočeni u Rezoluciju 2205.

– U njoj se propisuje da će Donjeck i Lugansk ostati deo Ukrajine, ali da im se garantuje političko delovanje i jezičko opredeljenje. Zelenski je ukinuo ruski jezik, poručio im da mogu da se isele ako im ne odgovara da žive u Ukrajini i naveo da neće poštovati Rezoluciju 2205, i u tome je imao javnu podršku SAD, Nemačke i Francuske – rekao je Mirović.

Dodao je da su zapadne države doprinele dešavanjima u Ukrajini, jer ne poštuju rezolucije, kao što Rezoluciju 1244 ne poštuje Vučić i opozicija, poput opozicije oko Dragana Đilasa.

Profesor Slobodan Reljić, naveo je da se nacizam posle Hladnog rata legitimiše kao demokratski svet u evropskoj porodici naroda.

– Ukrajina se gura u ekstremni nacizam, zato danas nije čudno kad neki tamo voditelj kaže da treba da se pobiju ruska deca – naveo je Reljić. On je dodao da se Srbija 23 godine posle NATO agresije, ponovo nalazi na velikoj prekretnici.

Stradale 754 osobe

Fond za humanitarno pravo (FHP) i Fond za humanitarno pravo Kosovo (FHP Kosovo) objavili su 2014. godine poimenični popis žrtava koje su stradale od posledica NATO bombardovanja SRJ. Prema ovom popisu, u NATO napadima život je izgubilo ukupno 754 ljudi, i to 454 civila i 300 pripadnika oružanih snaga. Među civilima je 207 srpske i crnogorske nacionalnosti, 219 civila Albanaca, 14 romskih civila i 14 drugih nacionalnosti. Ukupno je stradalo 274 pripadnika VJ/MUP, i 26 pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK). Na teritoriji Srbije stradalo je 260 ljudi, u Crnoj Gori 10, a 484 na Kosovu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.