„Veštački nakalemljen esej pun neistina“: Prvanović o predlogu Završnog izveštaja skupštinskog Nadzornog odbora za izbornu kampanju

Desetak sednica, koliko je taj Odbor održao tokom kampanje i posle izbora, obeležile su burne rasprave i nesuglasice, s obzirom da ubedljivu većinu u sastavu tog tela, od sedam prema tri, imaju članovi predloženi od Vlade i vladajuće koalicije.

Jedan od članova predloženih od opozicionih stranaka, Slobodan Prvanović, reagovao je na predloženi nacrt izveštaja, jer u njemu, kako tvrdi, ima očevidnih neistina, zatim stavova koji nikada nisu razmatrani na sednicama, te da nije pominjano da je REM direktno onemogućio savesniji rad tog tela, i zato predlaže da se ceo Izveštaj odbaci, a izbori proglase neregularnim.

“Nedopustivo je da se našim Izveštajem obmanjuje javnost i da se građanima Srbije, koji su nas preko svojih predstavnika u Skupštini birali, plasiraju neistine”, napisao je Prvanović u komentaru upućenom Odboru i naveo da je netačno da je predstavnicima medija bilo omogućeno prisustvovanje njihovim sednicama, kako je navedeno u Nacrtu izveštaja.

“Trebalo bi napisati onako kako jeste bilo: uprkos obavezi javnosti u radu niti je predstavnicima medija bilo omogućeno da prisustvuju sednici Odbora kada su to tražili niti su pojedini članovi Odbora hteli da im odgovore na pitanja o radu tog tela”, podseća Prvanović i navodi da su novinarke N1 i Danasa umesto prisustvovanja raspravi, čekale izjave ispred sale u kojoj se zasedalo.

Da podsetimo, posebno interesantna sednica kojoj su novinarske ekipe medija iz Junajted grupe htele da prisustvuju je ona na kojoj se raspravljalo o prijavi predsednika SNS Miloša Vučevića upravo protiv ovih medija, koje optužuje da su kršili predizbornu tišinu.

Inače, prijava je iznenađujuće odbijena, a srećna okolnost je bilo odsustvo tri člana Saveta, pa su se, nakon burne rasprave, ostali složili da jednoglasno odbace predmet. O toku sednice, na novinarska pitanja, osim Prvanovića, nisu odgovarali ni članovi, a ni predsednik Odbora Svetislav Goncić.

Prvanović dalje podseća da Odbor nikada nije dobio nijedan izveštaj REM-a o monitoringu izveštavanja televizija u predizbornoj trci.

“Nismo dobili ni izveštaj ni statistiku ni bilo kakvu konkretnu informaciju sa tim u vezi, a na osnovu koje bismo bili u prilici da zauzmemo stav o tome da li su i u kojoj meri mediji postupali korektno. Po mom mišljenju, neke televizije sa nacionalnim pokrivanjem su nastupale kao propagandni servisi jedne izborne liste. Upravo zbog odsustva zvaničnog izveštaja nadležne državne institucije, mi nismo bili u prilici da zauzmemo kompetentan i na činjenicama zasnovan stav o ovom izuzetno bitnom aspektu izborne kampanje. Dakle, krivica za to što smo, kao Nadzorni odbor, zakazali po ovom pitanju, po mom mišljenju, leži isključivo na gospodi iz REM-a, a ne na ovom odboru i to mora da uđe, bar ja smatram, u naš završni izveštaj”, insistira Prvanović.

Ono što je sporno od početka izborne trke je nova zakonska obaveza da REM periodično objavljuje izveštaje o tome kako su u informativnim emisijama izveštavali elektronski mediji, o šta se regulator oglušio.

Prvi izveštaj objavljen je tek 10 dana nakon izbora, i to nepotpun jer je sadržao samo nadzor nad javnim servisima i nekoliko kablovskih televizija.

O tome koliko su politički akteri bili zastupljeni na TV Hepi, Pink, B 92 i Prvoj, REM javnost nije obavestio ni danas, iako je predsednica Olivera Zekić, u odgovoru našem listu, najavila da će ostatak izveštaja biti gotov “posle praznika”.

Međutim, portal CINS je u međuvremenu objavio da je imao uvid u ostatak izveštaja i prezentovao je njegove nalaze, po kojima je, uprkos metodološkim nedostacima, zabeleženo da je na najgledanijim nacionalnim televizijama, daleko više vremena bila zastupljena lista vlasti, dok su opozicione liste bile prisutne em malo vremena, em uglavnom u negativnom kontekstu.

Većina sagovornika i poznavalaca sa pravom je ocenila da se upravo zbog toga nalazi REM-a kriju, te da bi njihovo objavljivanje ukazalo na ogromnu neravnopravnost i zloupotrebu nacionalnih frekvencija kao javnog dobra od strane vlasti, a na štetu bilo kog kritičkog mišljenja.

Ipak, Olivera Zekić je ovaj CINS- ov nalaz demantovala, nazivajući ga “bednim pokušajem manipulacije”, te ustvrdila da su podaci još u radu. Iako čak i izvori iz samog REM-a tvrde da je služba koja se time bavi odavno završila svoj posao, a da se ipak sa objavljivanjem izveštaja i dalje čeka.

“Dalje, deo izveštaja u kome se iznose obrazloženja zašto nisu prihvaćeni predlozi za osudu nastupanja Predsednika Republike je nešto što može da se smatra ličnim stavom pojedinca ili nekolicine članova Odbora. Kao takav, on može da se nađe u Izveštaju kao posebni dodatak. Samo, mora da bude jasno ko iza tih stavova stoji, a ja sigurno ne spadam u tu grupu”, piše Prvanović, koji je čak 13 puta predlagao da se raspravlja o tome što predsednik, kroz funkcionersku kampanju, krši zakone i propise, ali je svaki put odbijen, i to dijametralno suprotstavljenim argumentima.

Zato on insistira na tome da “od presudne važnosti bude to da je potpuno jasno ko, imenom i prezimenom, stoji iza ovog teksta jer odgovornost i krivica za ono što je Odbor radio mora da bude pojedinačna i lična”.

Najveći deo Izveštaja Prvanović vidi kao “veštački nakalemljeni esej o pitanjima pravne prirode”, te kaže da je potpuno nejasno otkud se on tu našao i čemu služi.

“Pored članova našeg odbora koji su, svojim postupanjem, direktno dali deo materijala evropskim posmatračima da Srbiju predstave kao nekakvu razvalinu od države koja nije u stanju da organizuje fer i poštene izbore, tu su i drugi saučesnici u ovom ruiniranju ugleda Srbije. Ali, nije naše da se bavimo onim šta su i kako radili RIK, GIK, REM, Tužilaštvo ili Agencija za sprečavanje korupcije. Naše je bilo da se bavimo kampanjom i tu smo, kao odbor, demonstrirali to da građanima Srbije, po mom mišljenju, nismo omogućili ni približno korektne i regularne izbore. Naš Izveštaj, po mom mišljenju, mora tu činjenicu da nedvosmisleno istakne”, piše Prvanović i pojašnjava da Odbor treba da usvoji predlog da se izbori proglase potpuno neregularnim.

“Time bi, ako nije kasno, pokazali da u Srbiji, ipak, ima institucija koje nisu potpuno zgnječene. Dakle, umesto da iznosite onakva tumačenja zakona kojima pokušavate da opravdate žmurenje na kršenje zakona od strane pojedinih učesnika u kampanji, a pre svega mislim na medijsko orgijanje Predsednika Republike u kojima je besomučno gazio propise, mislim da je krajnje vreme, i poslednja prilika, da konstatujete da su minuli izbori bili apsolutno neregularni”, navodi Prvanović.

Narednih dana očekuje se i sednica Nadzornog odbora na kojoj će se i Prvanovićev, i ostali predlozi razmatrati, te će biti odlučeno da li će se neke od primedbi naći u teksti izmenjenog nacrta ili će pak biti prihvaćena prvobitna verzija Završnog izveštaja.

Izgledi za ovo potonje su sedam prema tri.

Predlozi za bolji nadzor

Prvanović je na kraju izneo i predloge za unapređenje rada Nadzornog odbora, kako bi narednom sastavu bilo olakšano funkcionisanje.

Najpre predlaže da Nadzorni odbor bude permanentno postojeće telo, a ne telo koje se formira samo kada se raspisuju izbori. Pritom bi trebalo da ima 11 članova, pet predstavnika skupštinske većine, pet predstavnika opozicije i jednog člana koji bi, difoltno, bio delegiran od strane Vrhovnog suda, na primer Predsednik Vrhovnog suda. Još jedan predlog su veća ovlašćenja da od drugih institucija zahteva izveštaje, stavove ili mišljenja od značaja za politički ambijent i dešavanja u Srbiji.