Snažna etnička distanca

Dragan Štavljanin: hladni mir – kavkaz i kosovo (18)

Danas će u narednih nekoliko nedelja objavljivati delove knjige „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“, autora Dragana Štavljanina, urednika Balkanskog servisa Radija Slobodna Evropa. Autor u knjizi između ostalog analizira uzroke i posledice proglašenja kosovske nezavisnosti i rata u Gruziji, te da li je nezavisnost Kosova presedan ili jedinstven slučaj u kontekstu činjenice da se Kremlj, intervenišući u Gruziji, pozivao na slične poteze Zapada na Kosovu.

Gruzija smatra da je mala grupa u okviru abhaške manjine preuzela kontrolu nad oblašću na početku rata i da nikada nije predstavljala interese celog stanovništva već samo nekoliko klanova. To je bio rat između interesnih grupa, a ne naroda ili nacija. Prema Tbilisiju, abhaška vlada u izbeglištvu, koja predstavlja skoro polovinu stanovništva oblasti, ima više legitimiteta nego vlasti u Suhumiju. Gubitak Abhazije i dalje je „otvorena rana“ za nacionalna osećanja Gruzina.

Svante Kornel kaže da pitanje Abhazije, od svega što se desilo u prvim godinama nezavisne države Gruzije, najviše povređuje nacionalnu samosvest Gruzina. „To je za njih bilo najveće poniženje i veliki udar prilikom izgradnje nezavisne države. Nema dileme da većina Gruzina smatra da je nerešeno pitanje Abhazije ključni razlog što Gruzija nije postala funkcionalna država“.

Rejčel Klog iz Kavkazskog programa za pomirenje, nevladine organizacije sa sedištem u Londonu, tvrdi da Abhazija i Južna Osetija nemaju isti značaj za Gruzine: „Mislim da ova dva slučaja nemaju isti uticaj na emotivnom planu. Abhazija je važnije pitanje za Gruzine, delimično zbog lokacije. Ona je duž obale Crnog mora, gde su letovališta, a tuda prolazi važna saobraćajna komunikacija. Ali, kada je reč o Južnoj Osetiji u nju je lakše ući iz Gruzije i stoga ne postoji osećaj potpune odvojenosti između glavnine zemlje i ove provincije kao u slučaju Abhazije“.

Ratovi devedesetih i rat 2008. izazvali su velike patnje, ali i podozrivost, pa i mržnju između dva naroda. Skoro da nema nikakve komunikacije.

Gruzijski premijer Zurab Nogaideli izjavio je 2007. da o budućnosti Abhazije mogu da odluče samo svi stanovnici koji su tu živeli pre rata, „a ne samo oni koji su izvršili etničko čišćenje tog regiona a sada traže nezavisnost“.

Potpredsednica Centra za humanitarne programe u Suhumiju Lijana Kvarčelija kaže da je demografski debalans veštački stvoren tridesetih godina, „kada je Staljin planski naseljavao Gruzine u Abhaziju. U slučaju povratka svih izbeglih Gruzina, Abhazi bi ponovo postali manjina i to je za nas veoma osetljivo pitanje. Zato je, osim povratka Gruzina i njihovog učešća na eventualnom referendumu, veoma važno omogućiti i potomcima Abhaza proteranih u 19. veku, a koji sada uglavnom žive u Turskoj, da se vrate. To im nije omogućeno za vreme Sovjetskog Saveza“.

Gruzijski predsednik Mihail Šakašvili izjavio je 2004. da je teritorijalni integritet Gruzije njegov „životni cilj“ i obećao da će učiniti sve da se Abhazija reintegriše do 2009.

Iste godine u govoru u Generalnoj skupštini UN isključio je mogućnost upotrebe oružja: „Ovde želim da najjasnije kažem – Gruzija je potpuno privržena rešenju ovih sukoba isključivo mirnim putem. Gruzija neće i ne može da koristi silu u rešavanju pomenutih sukoba jer nijedna demokratija ne može da vodi rat protiv svog sopstvenog naroda“.

Sakašvili je predložio rešavanje problema „po fazama“ pozivajući na jačanje kontakata između stanovnika Gruzije i separatističkih oblasti, uključujući novinare, studente, sportiste i nevladine organizacije. On je istakao da centralne vlasti mogu pomoći u izgrdanji poverenja iniciranjem zajedničkih ekonomskih projekata. Zauzvrat, rukovodstva separatističkih oblasti trebalo bi da garantuju povrataka izbeglih Gruzina. Međutim, nekoliko pokušaja da se započnu pregovori su propali.

Ministar inostranih poslova Abhazije Sergej Šamba tvrdi da rukovodstvo Gruzije nije ništa uradilo da zaceli rane i da bilo šta promeni u odnosima Gruzina i Abhaza. Liz Fuler smatra da je jedan od problema i što gruzijsko rukovodstvo nudi Abhaziji autonomiju, koncept koji je prilično devalviran u vreme sovjetske vladavine: „Svaki predlog predsednika Sakašvilija počiva na terminu ’autonomija’. Međutim, u postsovjetskom kontekstu sam pojam autonomije je devalviran, jer autonomne republike i autonomne ’oblasti’ u Sovjetskom Savezu nisu imale apsolutno nikakvu autonomiju. Stoga, autonomija nije poželjna za Abhaze“.

Nastavlja se