Sojče završio život u reci

On se toga dana od života oprostio na taj način što je nestao u talasima Velike Morave, kod Ljubičevskog mosta, reke koju je najviše voleo. Mnogi očevidci koji su ga sa obale posmatrali rekli su da je zaplivao ispod starog mosta I nekoliko puta digao ruke prema njima, misleći da ih pozdravlja I ne sluteći da su to njegovi poslednje životni gestovi. Nakon pet dana njegovo telo iskopao je bager koji je u blizini mosta vadio šljunak.

Mnogi su Sojčeta smatrali za legendu grada Požarevca po svojoj osobenosti I načinu života. Da se razumemo, nije on bio neka moralna gromada I čovek koga bi svaka majka želela za zeta. Ali svojom neposrednošću, komunikacijom sa ljudima I okolinom, kao I ležernom pristupu životu I svakodnevnici, on se sa svojih par drugara izdvajao iz okoline I proseka. Živeo je od danas za sutra I nisakim se nije zamerao. Za život je zarađivao radeći fizičke poslove I preprodajom sitnica. Ne retko se žicao od poznanika za pivo ali to je uvek radio sa šmekom, tako da nije ljudima dosađivao. On je to radio sa merom I uvek bi dobijao novac za jedno pivo više.U poslednje vreme omiljeno stanište mu je bio ulaz u diskont „Union MZ“ kod gradskog parka.

Sojče će puno nedostajati nama koji smo ga poznavali I koji smo mu od srca davali neki dinar za pivo. Nedostajeće I „Grešnicima“ navijačkoj grupi FK“Mladi radnik“ sa kojima je bodrio svoj voljeni klub. Puno će nedostajati učesnicima I organizatorima Majske gitarijade na Laguni, na kojoj je prisustvovao od njenog osnivanja I za koju je živeo. Svake godine organizatori su mu pružali priliku, zajedno sa svojim nerazdvojnim drugom Sukijem, da se obrati publici, koja ga je sa ovacijama pozdravljala. Posebno su ga pozdravili kada im je pričao svoje dogodovštine sa odmora u Bugarskoj I njegovoj vezi sa jednom crnkinjom. Dugo će se pamtiti po svojim dogodovštinama I gafovima. Najpoznatiji njegov gaf bio je pre dvadesetak godina kada je sa društvom u čuvenom Mlečnom restoranu pio pivo I kada ga je tadašnji šef tog objekta, izvesni“burek“, zbog nestašluka izbacio napolje rekavši da najkraćim putem napusti lokal. Sojče, kakav ga Bog dao, bukvalno je shvatio „burekovu“ naredbu I zaletevši se kroz izlog izašao napolje, na zaprepašćenje svih prisutnih, posebno šefa objekta. Nakon izlaska iz lokala Sojče je stresavši srču sa sebe hladnokrvno nastavio da pije pivo. Još se priča o njegovom podvigu kada su njegovu drugari ostavili gajbu piva da se ladi u Moravu, ali se ona usled talasanja Morave odvezala I otišla nizvodno. On je bez razmišljanja skočio u vodu I nekolik puta zaronio tražeći nestalu gajbu. Poslednji put zaronivši Sojče je napipao gajbu I izvadio je iz vode. Međutim, njegov ulov nije bila pomenuta gajba sa pivom, već je uhvatio gajbu punu sa bocama vina, na radost njegovih drugara. Imao je još mnogo dogodovština koje će se još dugo, dugo prepričavati.

Postoje samo pretpostavke o Sojčetovom kraju, a pravu istinu zna samo on onaj gore.

Posle Purike, Slobe-karanfila, Bore Stankinog, Sojče je još jedna legenda grada koja je otišla u večnost.