Foto: FoNet/Ognjen StevanovićI dok srpske vlasti ekspresno izručuju strane državljane, poput političkih aktivista iz Bahreina i Turske, kojima je u zemljama porekla ugrožen život, Svetozar Marović, bivši predsednik Državne zajednice Srbije i Crne Gore, ili bugarski biznismen Cvetan Vasilev, kao i brojni optuženi i osuđeni za ratne zločine, bezbrižno žive u Srbiji.
Sonja Tošković, izvršna direktorka Beogradskog centra za ljudska prava, ističe za Danas da postupak ekstradicije u Srbiji vrlo često ima političku konotaciju, te da upravo slučajevi Marovića i Vasileva to dokazuju.
– Mogućnost koja se očigledno korsti jeste to što se zakonom ne precizira koliko dugo postupak ekstradicije može da traje. Zakon je izričit kada je reč o pritvoru, naime, osoba u pritvoru ne može da bude duže od godinu dana, ali sam postupak ekstradicije može da traje neograničeno – objašnjava Tošković.
Kako naglašava, to se očigledno u pravnom smislu koristi da se određeni ljudi koji se nalaze na teritoriji Srbije, a za koje postoji politički interes, zaštite.
– Dok, s druge strane, imao situaciju sa državljaninom Bahreina ili državljaninom Turske gde se nekome ekspresno žurilo da se izručenje što pre završi – ukazuje Tošković.
Beogradski centar za ljudska prava nedavno je obavestio javnost da je Evropski sud za ljudska prava u Strazburu odložio ekstradiciju Alija Ahmeda Jafara Mohameda do 25. februara i okončanja postupka pred tim sudom, ali da su ga spske vlasti bez obzira na tu odluku izručile Kraljevini Bahrein.
Ali Ahmed Jafar Mohamed pretrpeo teške telesne povrede kada su 2011. pripadnici vojske i policije tokom razbijanja protesta u Manami usmrtili pet, a ranili oko 250 ljudi.
U odsustvu je osuđen na doživotnu kaznu zatvora, u dva odvojena procesa, koji su vođeni 2013. i 2015. godine.
Slično se desilo i turskom državljaninu Dževadu Ajazu, koga je Srbija 2019. nezakonito izručila.
On se trenutno nalazi u zloglasnom turskom zatvoru Silivri, koji je napravljen za protivnike vladajućeg režima. Tu, zatvoren po 22 sata u ćeliji izdržava kaznu zatvora od 15 godina zbog navodnog rušenja ustavnog poretka.
S druge strane, iako je Bugarska raspisala poternicu za Vasilevim još 2014. godine zbog sumnje da je proneverio novac i doprineo najvećoj bankarskoj krizi u toj zemlji, on se i dalje nalazi u Srbiji.
Vasilev je u 2018. izjavio za list Kurir da nije 2014. uplatio 200.000 dinara fondaciji Dragice Nikolić, što je za portal Insajder rekao Tomislav Nikolić, bivši predsednik Srbije.
Crnogorske vlasti su pre nekoliko dana ponovo zatražile od države Srbije da joj izruči Svetozara Marovića, koji je u Crnoj Gori osuđen na zatvorsku kaznu zbog finansijskih malverzacija.
Marović se više od četiri godine nalazi u Srbiji, pošto je u našu zemlju pobegao neposredno pre nego što je proglašen krivim 2017. godine. On je u Crnoj Gori označen i kao “šef budvanske kriminalne grupe”.
Srbija ne izručuje optužene i osuđene za ratne zločine.
Umesto ekstradicije daje im državaljanstvo i postaje njihova sigurna kuća.
Na primer, Tužilaštvo Bosne i Hercegovine podiglo krajem maja 2015. optužnicu protiv Duška Kornjače, koji je rođen u BiH. Optužen je za zločine protiv čovečnosti na području Čajniča. On trenutno živi i radi u Novom Sadu sa srpskim državljanstvom.
Tu je i slučaj Novaka Đukića, koga je Sud BiH kao komandanta Taktičke grupe „Ozren“ Vojske Republike Srpske, osudio na 20 godina zatvora jer je 25. maja 1995. naredio artiljerijskom vodu da granatira Tuzlu, usled čega je na tuzlanskoj Kapiji stradalo više od 70 osoba.
On je pobegao u Srbiju gde i dalje živi pod zaštitom srpskih vlasti.
Upitana kakve posledice trpi Srbija zbog toga što nezakonito izručuje strane državljane, Tošković odgovara da isplaćuje materijanu štetu tim državljanima po presudama Evropskog suda za ljudska prava.
– Osim pravnih posledica, poput materijane štete koju će u stvari platiti građani i građanke Srbije, tu je i narušavanje međunarodnog ugleda Srbije. Da li mi zaista postajemo zemlja koja će izručivati političke disidente ukoliko za to postoji politički interes ili dogovor? Međutim, sve je to vrlo blago u odnosu na ljudski život. Mi ne znamo da li će Mohamed ostati živ. Kakva god je posledica za Srbiju za njega može biti posledica život – ističe Tošković za naš list.
Bez odgovora Ministarstva pravde
Redakcija Danasa pitala je Ministarstvo pravde po kom osnovu je Srbija izručila Kraljevini Bahrein državljanina te zemlje uprkos zabrani, odnosno privremenoj meri koju je za ovaj ekstradicioni postupak izrekao Evropski sud za ljudska prava i koliko je do sada naša država izručila stranih državljana.
Međutim, odgovore na naša pitanja, kao i mnogo puta do sada nismo dobili.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
