Šta će đacima čitanka od 400 strana?

Dakle, pitanje sadržaja pismenosti određuje i kontekst u kojem će se ta veština koristiti – kaže za Danas profesorka Fakulteta za strane jezike Alfa BK univerziteta Svetlana Tomić povodom nedavno objavljenog Priručnika za funkcionalnu pismenost “Knjiga koja nedostaje”.

Objašnjavajući kompleksnost pismenosti, ističe da osnovnu pismenost imaju oni koji znaju da pišu slova, da čitaju, računaju i da napišu jednu jedinu smislenu rečenicu. To bi trebalo, kako navodi, da je svako ko je završio prvi razred osnovne škole, međutim, prema njenom iskustvu i jednom istraživanju iz 2018. godine, tu osnovnu pismenost gubi i jedan broj studenata.

– I dok se potrebe i zahtevi za veštinama povećavaju i usložnjavaju, obrazovni sistem podbacuje i u osiguranju minimalnih standarda – ističe profesorka Tomić.

Ovaj priručnik predstavlja krunu njenog višedecenijskog izučavanja književnosti i upotrebe srpskog jezika, kao univerzitetske profesorke, voditeljke radionica, književne kritičarke, pesnikinje, lektorke… Rukovodeći se potrebama iz prakse, koja je pokazala da su prepričavanje i sažimanje teksta neke od najpotrebnijih veština funkcionalne pismenosti, u knjizi daje uputstva za pisanje sastava, izveštaja, apstrakata i rezimea.

Mada je problem funkcionalne pismenosti univerzalan, podaci sa PISA testiranja iz 2018. godine pokazuju da je u Srbiji prosek obrazovnih postignuća đaka iz čitanja, matematike i prirodnih nauka ispod OECD proseka. Srbija ima bolje rezultate samo od Crne Gore, Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine. Iznad proseka su Estonija, Finska, Poljska i Slovenija od evropskih zemalja, a najbolji rezultat ima Kina.

– Ako je suditi po rezultatima sa poslednja tri PISA testiranja, postoji trend opadanja. Problem je u tome što godinama po pitanju funkcionalne pismenosti država nije reagovala. Iako su psiholozi redovno analizirali rezultate testiranja i davali jasne i konkretne preporuke kako poboljšati rezultate, na ogromnu žalost ovog društva i pre svega mladih, mnogo toga je ostalo mrtvo slovo na papiru. S obzirom na negativan trend, očigledno rasipamo resurse, pogrešno učimo decu, ne uvažavamo preporuke stručnjaka i niko ne snosi posledice – kaže profesorka Tomić.

Ukazujući na brojne manjkavosti školskog sistema, navodi da nije problem samo u zastarelim sadržajima i pristupima, nego i u tome što se u mnogim stvarima preteruje.

– Kome je istinski potrebna čitanka od skoro 400 strana iz jednog predmeta za đake trećeg razreda srednjih škola koji imaju petnaest predmeta? Sadržaji su preobimni, ali je problem i odsustvo kritičkog mišljenja. Naravno, uvek ima izuzetnih nastavnika čiji đaci u datim okolnostima postižu fantastične rezultate. Ali, vrhunski rezultati treba da budu pravilo, a ne izuzetak – kaže ona, ali dodaje da se ne sme zanemariti ni materijalni položaj nastavnika te ukupan položaj i ugled profesije u društvu.

Za funkcionalnu pismenost je posebno važan predmet Srpski jezik i književnost, koji se u osnovnoj školi fokusira na poznavanje pravopisa i gramatike. Profesorka Tomić u Priručniku naglašava da je jezik mrtav ako se uči preteranom koncentracijom na jednu vrstu znanja.

– Toliko insistiranje na gramatici suštinski znači držati đake zatočene u apstraktnom sistemu jezika koji je odvojen od života, ali i od jezika. Zapostavilo se razvijanje veštine govorenja i pisanja. Po rođenju, deca uče maternji jezik u porodici, onda pođu u školu i počnu da uče jezik nastavnika, pisaca i gramatičara, ali nedovoljno uče kako sami da misle, kako sami da pišu. Ne vredi da bubaju gramatiku ako ne znaju da saopšte tri uzročno-posledične rečenice – zaključuje Tomić.

Nastavnicima dati više slobode

U Priručniku za funkcionalnu pismenost, koji je namenjen nastavnicima i svima koji žele da unaprede veštine pisanja, Svetlana Tomić je dala preporuke da se logika, retorika i stilistika prilagode deci od početka školovanja. “Smatram da se nastavnicima mora dati slobode u osmišljavanju rada sa decom i to prema proceni sposobnosti dece. Na primer, za Srpski jezik i književnost, neka provere da li deca znaju da pišu pismo i molbu. Pošto decenijama postoji problem sa prepričavanjem, neka provere da li znaju tehnike prepričavanja. Bitno je da se što pre promeni stari način rada”, ukazuje Tomić.