Foto: Kristina Vučićević / Danas“Šta je Srbija potpisla kada se strane kompanije ponašaju kao vlasnici ove teritorije”, pita Zlatko Kokanović iz Gornjih Nedeljica, potpredsednik Udruženja građana “Ne damo Jadar”.
Najavljeno rušenje kuća koje je kompanija Rio Sava, “ćerka firma” Rio Tinta, kupila za potrebe ove britansko-australijske rudarske kompanije na prostoru Jadara, još nije počelo, iako je bilo najavljeno za početak ovog meseca.
Oko 40 objekata bez krovova u selima Gornje Nedeljice, Brezjak i Slatina, i dalje remete lepotu ovog kraja, stavljajući do znanaja da priča oko rudnika još nije zavšena.
U prilog tome ide i činjenica da je pre samo mesec dana Rio Sava otkupila još jednu kuću.
“Reč je o domaćinstvu koje se nalazi na rubu, a ne u samoj zoni rudnika, što znači da im i nije bila neophodna. Oni ipak kupuju, njihovo obezbeđenje i dalje šeta ovuda i jasno je da nemaju nameru da odu”, kaže za Danas potpredsednik Udružena “Ne damo Jadar” Zlatko Kokanović.
Sa namerom da se oskrnavljene kuće poruše, stalo se zbog zahteva građana i članova udruženja, da na uvid dobiju projektnu dokumentaciju.
“Tražili smo dokumentaciju o građevinskim dozvolama za rušenje, ali ih do danas nisu dostavili. Građevninski otpad su planirali da odlažu na jednoj od parcela u ataru sela Slatana, koje se vodi kao poljoprivredno zemljište, što je u suprotnosti sa zakonom Republike Srbije”, objašnjava Kokanović.
Podseća da im je premijerka Ana Brnabić, na sastanku održanom početkom godine, rekla da je na projekat Jadar stavljena tačka, o čemu je obaveštena i javnost.
“Juče sam video da je u Skupštini izjavila da bi ipak trebalo razmišljati o tome. Nije mi jasno da jedna osoba, u razmaku od oko deset meseci, tako lako promeni mišljenje”, kaže sagovornik Danasa.
Smatra da rudarska kompanija čeka novi sastav Vlade i da se sada već postavlja pitanje ko je kome šta obećao i ko je šta uzeo, jer se u suprotnom ne bi toliko insistiralo na ovom projektu.
“Ne treba nam još jedna trovačnica, imamo Bor, Majdanpek, Smederevo, Zrenjanin, kompaniju Linglong, to su bukvalno kolonije Kine. Mi ne znamo šta je ova vlast sa Kinom potpisala, kada se Kinezi ovako bahato ponašaju u našoj zemlji, kao da su oni vlasnici teritorije”, isitiče Kokanović.
Napominje da je jasno da je država prilagođavala zakone potrebama Rio Tinta i podseća da još nije izmenjen Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima, koji je litijum prepoznao kao strateški mineral, kako bi mogao da se eksploatiše.
Ono o čemu, kako kaže, javnost nije dovoljno upoznata, jeste da je još 2002. godine odžan sastanak sa predstavnicima kompanije Rio Tinto.
Tom prilikom je, kaže, osnovana komisija od sedam članova, koja je odlučavala o tome da li će se rudarskoj kompaniji omogućiti ulazak u Srbiju.
“Četiri predstavnika su glasala za dolazak Rio Tinta, to su bili Ivica Kojić, koji je i danas u kabinetu predsednika, Zorana Mihajlović, koja je do juče bila ministarka, Mlađan Dinikić i Miroljub Labus. Protiv dolaska Rio Tinta, bili su Nebojša Čović, Boža Prelević i Slobodan Samardžić”, napominje Kokanović.
Objašnjava da upravo zato premijerka Ana Brnabić, ne bi trebalo da odgovornost svaljuje na prošlu vlast.
“Svi ti ljudi koji su bili tada i preleteli iz prošle u ovu vlast, i danas su tu, tako da se ništa nije promenilo”, zaključuje Kokanović.
Rio Tinto
Rio Tinto je na području Jadar, kod Loznice, u zapadnoj Srbiji, planirala izgradnju rudnika za eksplataciju litijuma, vredan 2,4 milijarde dolara.
Ona je istražujući oblast zapadne Srbije, otkrila novu rudu „jadarit“, kombinaciju litijuma i bora, iz koje se dobija metal litijum koji se koristi za baterije u mobilnim telefonima i kompjuterima.
Ugovor između Vlade Srbije i kompanije Rio Tinto nije javno dostupan.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
