Šta obuhvata Predlog izmena ZOBS-a za unapređenje bezbednosti biciklista ?

Na teritoriji Srbije u periodu od 2015. do 2021. godine dogodile su se 379 saobraćajnih nezgoda sa poginulim licima, 10.458 povređenim licima i 663 sa materijalnom štetom u kojima su učestvovali biciklisti, piše portal sigurnestaze.com.

U proseku godišnje, u saobraćajnim nezgodama, pogine oko 50 biciklista i bude povređeno oko 1.500!

Analiza bezbednosti biciklista koju je pripremio Institut za urbanu mobilnost je dostupna na narednom linku

Jedan od problema je što na nivou Republike Srbije ne postoji jedinstveni rukovodeći dokument, koji se, u smislu saobraćajne politike, sveobuhvatno bavi principima biciklističkog saobraćaja i svim njegovim aspektima, koji postavlja osnovne pretpostavke, daje smernice za njegov razvoj ili postavlja konkretne ciljeve.

Nacrt Strategije za razvoj bicikliranja koju je pripremio Institut za urbanu mobilnost R. Srbije možete preuzeti na narednom linku

1. OBAVEZNO RASTOJANJE PRILIKOM PRETICANJA

Prilikom preticanja ili obilaženja bicikla van naseljenog mesta, vozač motornog vozila je dužan da izvrši preticanje ili obilaženje krećući se isključivo susednom saobraćajnom trakom.

Prilikom preticanja ili obilaženja bicikla u naseljenom mestu, vozač motornog vozila je dužan da drži najmanje jedan metar rastojanja.

Ovakva rešenja već su primenjena ili su u procesu uvođenja u zakonodavstvo u Nemačkoj, Austriji, Češkoj, Francuskoj, Belgiji, Poljskoj, Velikoj Britaniji, Portugaliji, SAD, Australiji, Kanadi, dok i u drugim zemljama postoje tendencije ka usvajanju.

2. DVOSMERNO KRETANJE BICIKLISTA U JEDNOSMERNIM ULICAMA

Kretanje biciklista jednosmernim ulicama u oba smera, praksa je u evropskim gradovima i zemljama među kojima su Velika Britanija, Belgija, Francuska, Nemačka, Austrija, Mađarska, Slovenija, Češka, Danska, Holandija, Crna Gora, Norveška, Irska.

Prilikom primene koncepta u Oslu, zapaženo je da ova mera doprinosi da biciklisti manje koriste trotoar za vožnju (na nekim mestima skoro za 50%), povećavajući komfor i bezbednost pešaka. U pojedinim ulicama, ove mere su povećale vožnju bicikala za čak 50%. Konflikti su registrovani u svega 0,3 – 0,6% slučajeva i bili su povezani sa radovima na putu.

U Briselu, koji je po saobraćajnim navikama i modelu sličan Beogradu, postoji mreža ovakvih ulica od 700 km, u Beču oko 290 km.

3. KRETANJE BICIKLISTA U PEŠAČKOJ ZONI

Ova izmena se predlaže sa ciljem da predstavnici lokalne samouprave imaju jasan i jednostavan, zakonom utvrđen mehanizam da odobre kretanje bicikala kroz pešačku zonu, kao i definisan zakonski osnov za dizajn primerene saobraćajne signalizacije. Izmena bi naročito pogodovala starijim sugrađanima i sugrađankama koji, svakako, ne voze brzo, koriste bicikl, a pritom im je efikasnost kretanja, dostupnost sadržaja i bezbednost na prvom mestu kod izbora trase kretanja.

4. BICIKLISTIČKA ULICA

U evropskim zemljama ovo rešenje je popularno u rezidencijalnim četvrtima koje koriste stariji i deca, kao i na pomoćnim saobraćajnicama.

U biciklističkoj ulici dopušteno je kretanje biciklom celom širinom kolovozne trake.

U biciklističkoj ulici nije dozvoljeno preticanje bicikla motornim vozilom, niti vožnja brzinom većom od 30 km/h.

Ovo zakonsko rešenje u biciklistički razvijenim zemljama prate odgovarajući podzakonski akti o širini kolovoza i o protoku vozila koji je preporučen.

Ovo su samo neka od rešenja i predloga koja su predložena na konferenciji.

Svakako trebamo biti svesni činjenice da se u Republici Srbiji ne ulaže dovoljno razvoj i bezbednost biciklističkog saobraćaja, tako da će ovo biti jako dug put koji mora početi snagom argumenata kojom možemo da se trudimo da ukažemo na potrebe promene svesti građana, nadležnih i struke.

Predlog izmene ZOBS-a je dostupan na narednom linku

Više o razlogu zašto stradaju biciklisti pročitajte na narednom linku