Jasmina i Dojčilo Andrić, foto: J. PatarčićOno što je neobično ili gotovo nezamislivo u drugim sredinama, za Suboticu kao multietnički grad u kojem složno živi oko tridesetak nacionalnih zajednica je svakodnevica – da se unutar jedne porodice slave praznici po Gregorijanskom i Julijanskom kalendaru.
Baš takva je porodica Andrić, u kojoj supružnici Jasmina i Dojčilo s jednakom pažnjom pripremaju Uskrs, koji su proslavili prošle nedelje, i Vaskrs koji obeležavaju danas.
“Dok su mi bile žive prabaka i baka, u porodici se tradicija uvek poštovala i obeležavali smo sve praznike, ne samo Božić i Uskrs, nego i 1. maj i 29. novembar u ono vreme”, započinje priču Jasmina, Subotičanka koja obeležava katoličke praznike.
Kao rođeni Beograđanin, njen suprug Dojčilo obeležava pravoslavne praznike i kaže da sve dok se nije doselio u Suboticu, nije ni poznavao ljude koji slave katolički Uskrs, a kamoli da je znao običaje.
“Beograd je specifičan što se toga tiče. Tamo sam odrastao, išao sam i na utakmice, bio sam i malo nacionalistički nastrojen, ali kad dođeš u Vojvodinu i uđeš u neke godine, shvatiš da je čovek najbitniji. Ovde su mi prvi prijatelji bili Mađari, onda Hrvati i kad pogledam, sada imam više Mađara i Hrvata među bliskim prijateljima nego Srba”, kaže Dojčilo.
Tako su se Jasmina i Dojčilo složno dogovorili da u svojoj bračnoj zajednici obeležavaju kako katoličke, tako i pravoslavne praznike, učeći jedno od drugog o sličnostima i razlikama koji se jednako poštuju i vrednuju u njihovoj kući.
Ono što su odmah primetili, jeste da na Veliki petak imaju vrlo slične običaje. Tog dana kuvaju jaja, kobasice i šunku, a trpeza je obavezno posna.
“Na Veliki petak postim i zato smo prošle nedelje jeli ribu. On je izrazio želju za giricama, pa smo njemu spremali girice, a ja sam jela potkovice šarana. Subotom je običaj da se ide u crkvu da se posvete jaja, šunka, kobasice, pleteni kolač, dakle sve ono što će se servirati za preduskršnju večeru i onda uveče i jedemo tu hranu”, objašnjava Jasmina, dok Dojčilo dodaje da ni za pravoslavni Veliki petak nije bilo mnogo drugačije.
Da bi upotpunili praznik, supružnici na Veliki petak obavezno kite ukrasnim jajima cica mace, a na ovaj dan za oba praznika šaraju uskršnja jaja.
Tu već postoje izvesne razlike, kažu Andrići. Za katolički Veliki petak, Jasmina uskršnja jaja priprema po starom, pomalo i zaboravljenom običaju u lukovini, kako su se nekada šarala jaja na salašima.
Kako nam objašnjava, lukovinu počinje da sakuplja već u januaru, a kada dođe vreme Uskrsa, nakupljene ljuske luka potapa u vodu i u velikom loncu ih kuva.
“Na jaja prislonim listiće peršuna i stavim ih u čarapu koju dobro i čvrsto zavežem. Onda ih kuvam u lukovini, obično malo duže, oko pola sata, da bi lepo prihvatili boju i kad ih izvadim iz vode, ostavim ih da se ohlade. Posle toga rasečem čarapu, izvadim jaja i premažem ih uljem ili mašću da dobiju sjaj i ta jaja uvek ispadnju najlepša”, kaže Jasmina.
Za pravoslavni Veliki petak je nešto drugačije, jer tada farbaju jaja, pre svega u crvenu boju, od kojih se prvo izdvaja kao čuvarkuća.
“Kod katolika tako nešto ne postoji, samo kod pravoslavaca, a simbolika je u tome da to jaje čuva kuću, zdravlje i sve dobro u porodici i ono se čuva do sledećeg Vaskrsa i ima svoje posebno mesto u kući”, kaže Dojčilo.
“Ono što sam od njega naučila, jeste da kad se nova čuvarkuća napravi, stara bi trebalo da se pusti niz reku, da sve nevolje i problemi iz kuće odu sa tom čuvarkućom. Pošto ovde nemamo reku, onda ga treba odneti što dalje od kuće”, nadovezala se Jasmina.
Nedeljom Andrići odlaze u domove svojih roditelja, pa tako Uskrs proslavljaju kod Jasminine porodice u Subotici, a Vaskrs kod Dojčilove porodice u Beogradu, gde svi zajedno uživaju u bogatoj trpezi.
Kako kažu naši sagovornici, i za Uskrs i za Vaskrs po običaju se sprema jagnjetina i prave mlinci uz pečenje, ali da se u današnje vreme ručak prilagođava željama članova porodice, pre svega najmlađih.
“To je centralni deo proslave i kao što kažu, mamin ručak je nepocenljiv. Od kokine supe, preko priloga, pečenja, salata, do kolača i torti, svega ima”, nabraja Jasmina šta sve čini uskršnju trpezu.
“Kod nas je obično za doručak cicvara, za ručak samo naručili sarmicu od zelja. Moja stara, iako ima 84 godine, uživa u kuvanju i nije joj teško. Tu su neki stari recepti, ima čitavu biblioteku i tamo gde ljudi obično drže posteljinu, ona čuva kuvare. Još je sada savladala Jutjub i onda se recepti samo nižu”, kaže Dojčilo.
Po završetku ručka, sledi tradicionalni običaj tucanja jajima, koji je i kod jednih i kod drugih povod za šalu i smeh.
“Nedeljom nam obično dođu komšije sa kojima smo jako dobri i onda pravimo šou”, nasmejala se Jasmina.
“Ove godine su sva jaja popucala. Svako je bar na pola puko, a ja sam sve pojeo”, kaže Dojčilo, koji je inače ljubitelj kuvanih jaja.
Ono što je tog dana drugačije, jeste običaj da najmlađi članovi porodice čekaju zeca, koji je karakterističan za katoličke porodice.
Kako nam objašnjava Jasmina, u subotu uveče se prave svojevrsna gnezda od trave u koja će zec, kada deca odu na spavanje, da ostavi poklone.
Tako na uskršnje jutro, odmah trče do svojih gnezda da bi videli “šta im je doneo zeka”, iako sve to za njih rade roditelji.
“Ja, bez obzira na godine, još uvek verujem i u Božić Batu i u zeku. To su neke stvari koje me čine srećnom, da sačuvam to dete u sebi koje nikad neće odrasti”, iskreno će Jasmina.
Iako kod pravoslavaca nema tog običaja, Dojčilo kaže da je za decu posebno zanimljiva Lazareva subota, koja se obeležava nedelju dana pred Vaskrs.
“To je za decu interesantno jer idu u crkvu okićeni zvončićima, grančicama i obavezno se oblači novo odelo. Sećam se kad sam bio mali da je išla cela porodica. Majka, otac, baba i deda sa jedne strane, baba i deda sa druge. Išli smo u Sabornu crkvu na Vrbicu i nekako mi je bilo lepo, jer je cela familija na okupu”, kaže Dojčilo.
Još jedna razlika je u danu posle, odnosno Uskršnjem ponedeljku. Kod katolika je ovaj dan poznat i kao Vodeni ponedeljak, kada muški članovi porodice polivaju žene vodom, u novije vreme parfemom, a koje ih zauzvrat daruju uskršnjim jajima, pomorandžama i kolačima.
“Ranijih godina je to bilo više izraženije, a sad se malo proredilo. Ujak je redovan, on uvek dođe i imamo polivača, ali mislim da je to ipak malo više za devojke. To je njima veći doživlja, nego za nas koji smo već zašli u neke godine”, našalila se na svoj račun Jasmina.
“Za taj običaj sam prvi put čuo ovde, jer kod nas toga nikad nije bilo. Meni je to bilo jako interesantno i nešto potpuno novo što sam doživeo”, dodaje Dojčilo.
Upravo su različiti običaji, kulture i narodi koje je imao priliku da upozna u Subotici, ono što je Dojčila oduševilo u ovom gradu, zbog čega kaže da se nikad ne bi vratio u prestonicu.
“Došao sam u Suboticu 2007. godine i prvo što sam zapazio je bila Dužijanca. Stanovao sam u Aleksandrovu i video sam kočije na ulici. Pomislio sam, kako je to lepo i tako sam polako počeo da upoznajem mentalitet ljudi. Odeš kod nekoga na Uskrs, Božić, pa vidiš i upoznaš druge običaje, a bio sam i kum kod Mađara koji je krstio unuku. Zbog svega toga je ovde lepo živeti i ne bih se vratio u Beograd”, zaključuje Dojčilo.
Dva meseca praznika
Tokom zimskog perioda praznici u porodici Andrić traju gotovo dva meseca.
“Kod nas praznici počinju 6. decembra za Mikulaša, što je katolički Božić Bata, pa onda imamo Svetog Nikolu 19. decembra. Sledeći su katoličko Badnje veče i Božić koji se praznuju 24. i 25. decembra. Onda doček Nove godine, pa pravoslavno Badnje veče i Božić 6. i 7. januara, zatim pravoslavna Nova godina i na kraju Sveti Jovan 20. januara, jer i moji roditelji su meštoviti i, hteli, ne hteli, sve slavimo”, kaže Jasmina Andrić.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
