foto (BETAPHOTO/SAŠA ĐORĐEVIĆ/MO)Tim za škole doneo je odluku da od ponedeljka, 24. januara, učenici nižih razreda osnovnih škola nastavu pohađaju neposredno, a učenici viših razreda osnovnih i učenici srednjih škola po kombinovanom modelu nastave.
“To u praksi, konkretno u našoj školi, znači da će učenici nižih razreda pohađati nastavu u školi, a učenici viših razreda biće podeljeni u dve grupe. Tako će grupa A sledeće nedelje ići u školu u ponedeljak, sredu i petak, a grupa B u utorak i četvrtak, i onda se rotiraju. Kad su kod kuće, učenici prate nastavu preko lajv strima, dok su njihovi drugari u školi, a raspored se neće menjati, samo ćemo odrediti grupe đaka”, kaže Dejan Anđelović, direktor Osnovne škole “Kizur Ištvan”, komentarišući današnju odluku Tima za škole.
Školska godina već je počela
Školska godina za osnovce u Vojvodini počela je u ponedeljak, 17. januara, kada su svi đaci seli u školske klupe. Prema rečima Anđelovića, za učenike je to najbolji model nastave, ali ističe da se nastavnici, đaci i roditelji dobro snalaze i u preostala dva modela.
“Deci je mesto u školi i, po mom mišljenju, škole nisu rasadnici virusa. Zaista vodimo računa o svim epidemiološkim merama”, ističe Anđelović.
Tome u prilog, kako dodaje naš sagovornik, idu i brojke, jer iako se veliki broj dece nalazi u preventivnoj izolaciji zbog toga što su im roditelji oboleli, svega tri učenika su pozitivna na korona virus, od ukupno 700 đaka, koji pohađaju ovu školu.
“Ono što je, takođe, dobro i što znamo od dece, roditelja i nastavnika, jeste da niko nema težu kliničku sliku. Nisu ni znali da su pozitivni, već su se ispoljili blagi simptomi, kao što je curenje iz nosa”, dodaje Anđelović.
Praktična nastava u školi
Da je neposredan rad sa učenicima u školi najbolji, složio se i njegov kolega Nikola Matković, direktor Hemijsko-tehnološke škole “Lazar Nešić”. Međutim, kako objašnjava, ova škola je odlično tehnički opremljena za bilo koji model nastave, zbog čega nemaju poteškoća u radu.
“Takođe, vodimo računa i pomažemo slušaocima onlajn nastave koji nemaju mogućnosti, iz bilo kog razloga. Ako je u pitanju internet, njima se dostavlja materijal, a ako imaju internet, a nemaju računar, onda se pribegava praćenju preko tableta ili nekih računara, tako da izlazimo u susret koliko možemo, u najboljem interesu učenika”, kaže Matković.
Prema njegovim rečima, izuzetno je važna i praktična nastava za đake koji pohađaju školu po dualnom modelu obrazovanja, a koja se odvija u dogovoru sa poslodavcima. Kada đaci nastavu pohađaju neposredno u školi, praktična nastava se realizuje kod poslodavca, dok ukoliko nastavu pohađaju onlajn, uglavnom ne odlaze na praksu.
“Važno je reći da, ako su deca u školi, a iz opravdanih razloga ne mogu da idu kod poslodavca, naše radionice su opremljene mašinama kakve se nalaze kod poslodavaca, tako da se ulaganje u tehničke uslove realizacije nastave pokazalo kao mudro. Ako tamo ne može, može u školi i deca mogu da budu sigurna da će steći znanja i veštine, bez obzira na mesto realizacije nastave”, ističe Matković.
Ima obolelih nastavnika
U Hemijsko-tehnološkoj školi “Lazar Nešić” trenutno su odsutna tri-četiri profesora od ukupno 80 zaposlenih, što Matković kaže da nije mnogo i da bez problema uspevaju da nađu zamene za kolege koje su na bolovanju. Kada su u pitanju đaci, postotak zaraženih je isti kao i kod profesora, dodaje direktor škole.
Inače, školska godina za srednjoškolce u Vojvodini počela je još 10. januara, kada je Tim za škole doneo odluku da, zbog naglog pogoršanja epidemiološke situacije i negativnih dnevnih rekorda u broju novoobolelih od kovid-19, učenici nastavu pohađaju onlajn.
Na ovu odluku reagovao je Lokalni savet roditelja u Subotici, uputivši Školskoj upravi Sombor i Ministarstvu prosvete protestno pismo, u kojem je od Tima za škole zatraženo da preinači odluku i u najboljem interesu učenika omogući odvijanje nastave neposredno u učionicama.
Na sledećem sastanku, koji se održao 13. januara, Tim za škole je doneo odluku da od ponedeljka, 17. januara, osnovci nastavu pohađaju u školi, a srednjoškolci po kombinovanom modelu.
Nikome nije lako
Kako objašnjava Nataša Kustudić Nikoletić, koja je članica Lokalnog saveta roditelja u Subotici, roditeljima nije u cilju da javno zdravlje dovode u opasnost, ali smatraju da proaktivno delovanje ne treba da bude usmereno isključivo na obrazovne ustanove.
Dodaje da ni školama ni prosvetnim radnicima nije lako da se prilagođavaju ovakvim odlukama, a da posledice, kao majka četvoro dece, od kojih je dvoje u osnovnoj školi, već sad oseća.
“Stariji osnovni nemaju radne navike. Naš sin je bio peti razred kad je krenulo vanredno stanje i sve ono što se radilo kod učitelja u nižim razredima, od petog razreda se menja. Tada imaju kontakt sa razrednim starešinom i različitim profesorima koji predaju različite predmete, a deca jednostavno nisu stekla naviku kako treba da uče i doći će u srednju školu, neće trepnuti. Sad ne znaju da uče, a da ne pričamo o daljem obrazovanju”, zaključuje Kustudić Nikoletić.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
