Adriana Cindrić, foto: privatna arhivaNekadašnja Subotičanka Adriana Cindrić ima 24 godine i danas živi i studira u Minhenu, u Nemačkoj. Ona, u razgovoru za Danas, kaže da je Suboticu napustila kada je imala 15 godina i otišla da se školuje. Danas je fokusirana na studije, a njen cilj je da se vrati u svoj rodni grad.
Iz Subotice je otišla kada je imala 15 godina. Krenula je u srednju školu u Budimpešti. Nakon diplomiranja 2016. je otišla korak dalje i stekla uslove za studiranje u Minhenu.
Njeni roditelji su 2016. godine već dve godine živeli u Minhenu, pa su joj predložili da započne studije tamo.
„Nakon već jednog pozitivnog iskustva sa jednom metropolom, smatrala sam da bi mi još jedna promena prijala i da je prilika kakvu ne bih trebala propustiti“, navodi Adriana.
Kako kaže, početak je bio naporan zato što nije dobro poznavala jezik, pa je prve dve godine provela u jezičkim školama.
“Nažalost, studije su mi počele baš kada i pandemija korona virusa pa nisam ni imala priliku da upoznam svoje kolege i da steknem nova prijateljstva. Ali, zahvaljujući prethodnim jezičkim školama uspela sam steći prijatelje koji su mi olakšali opstanak u tuđini“, priča Adriana.
Iznajmljivanje stanova u Minhenu je za nju još uvek jako skupo, pa živi sa svojim roditeljima, a veruje da će to tako i ostati dok ne završi studije.
„Trenutno nisam zaposlena, već se samo fokusiram na studije. Ostalo mi je još samo godinu dana do diplome pa mi je to sada prioritet“, kaže Adriana.
Ona je sebe, kako navodi, dugo videla kao nekoga ko ne može da se skrasi na jednom mestu i da će život provesti živeći u različitim državama, ipak, vremenom je promenila to svoje mišljenje.
“Kako sam sve više u tuđini, okružena nepoznatim licima, počela sam sve više ceniti svoj dom. Svakom posetom Subotici sve mi je teže vraćati se u Minhen. Plan mi je da svoju diplomu iskoristim radeći u Subotici i želim stvoriti nešto svoje tamo“, kaže Adriana.
Dodaje da će joj strana iskustva svakako pomoći da „dovede“ neke novine u svoj prelepi grad.
Adriani najviše nedostaju porodica i prijatelji, ali i kultura i tradicija koju još uvek neguju.
„Nedostaje mi lepota grada tokom svih godišnjih doba i opuštenost ljudi. Ono što nema u inostranstvu je toplina ljudi, bilo poznatih ili nepoznatih lica. To može čovek osetiti samo u Subotičanima, u Subotici. Nije ni isto upoznavati moje sugrađane u inostranstvu. I tamo se svi nekako otuđe“, smatra Adriana.
Prema njenom mišljenju, Subotica i Minhen imaju dosta sličnosti, ali, ipak, preovladavaju različitosti.
“Najveća razlika koju sam uočila je da u Minhenu pojedini gledaju isključivo na sebe, dok u Subotici ljudi, ipak, gledaju kako istovremeno i drugima da ugode. Ta hladnoća u ljudima mi se nije svidela tu“, ocenjuje Adriana.
Ona navodi da su ljudi bili dosta distancirani i da su je puštali da se snalazi sama, kako zna i ume.
“Trebalo mi je dosta vremena da se naviknem na tu činjenicu. Iako je to došlo kao dobra životna lekcija i priprema na sve što me čeka. Znala sam da bi u mojoj Subotici to sve bilo drugačije“, veruje Adriana.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
