Foto: Fonet/ MUPU senci afera vezanih za kupovinu oružja i vojne opreme po cenama kojima se nanosi gotovo nepopravljiva šteta domaćoj vojnoj industriji, traje žestoki sukob između dva naprednjačka tabora.
Jedan predvodi ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović i njegov otac Branko, tvrde izvori Danasa, dok je s druge strane direktor BIA Bratislav Gašić u sadejstvu sa Slobodanom Tešićem.
Sukob je uzrokovan konkurencijom u trgovini oružjem, u kojoj je Slobodan Tešić, sa Gašićem kao „svojim čovekom“, sve do nedavnog američkog embarga bio neprikosnoven.
GIM, čiji je pravni savetnik Branko Stefanović, najverovatnije uz podršku Amerikanaca, uspeo je da izgura Tešićeve kompanije sa tržišta Saudijske Arabije. Tešić je svojevremeno zbog toga blokirao kamione GIM-a u Krušiku.
Kako naš list nezvanično saznaje, BIA i njen šef pokušavaju u poslednje vreme da doznaju odakle „cure“ informacije u Danas o sve dubljem i žešćem sukobu Stefanovića i Gašića.
Istovremeno, nedeljnik NIN u tekstu pod naslovom „Država nekom majka, nekom maćeha“, navodi da je firma GIM, čiji je glavni posrednik u pregovorima o kupovini oružja od domaćih vojnih fabrika Branko Stefanović, penzionisani činovnik Telekoma, u 2016. po poslovnim prihodima od državnog izvoznika naoružanja i vojne opreme, kompanije, Jugoimport SDPR, bila manja čak 740 puta, a dve godine docnije, samo 8,5 puta.
Kako je bilo moguće da se razlika u prihodima GIM-a, do pre samo koju godinu apsolutno marginalnog igrača u domaćem i svetskom oružarskom biznisu, gotovo sto puta povećaju u odnosu na Jugoimport SDPR, državnog izvoznika naoružanja i vojne opreme, koji se tim poslom bavi više od 70 godina?
Jugoimport je u vreme SFRJ beležio devizni prihod veći i od dve milijarde dolara godišnje, da bi lane zabeležio gubitak u poslovanju od 1,35 milijardi dinara, a 2018. od oko jedanaest miliona evra, uz dramatičan pad izvoza sa 220 miliona dolara u 2016. na 110 miliona dolara u 2018. godini.
Naš list je, podsetimo, već pisao o tome kako su privatni trgovci oružjem potiskivali Jugoimport SDPR i kako je država, a sa njome i domaća vojna industrija koja je u njenom (državnom) većinskom vlasništvu, štetovala pri izvozu naoružanja i vojne opreme, u korist državnom vrhu bliskih trgovaca oružjem.
O tome nedvosmisleno svedoče podaci o broju izdatih izvoznih dozvola u 2017. i 2018. U 2017. godini, Jugoimport SDPR-u izdato je 156 dozvola za izvoz naoružanja i vojne opreme širom sveta, a privatnim kompanijama ukupno 73.
U 2018. godini, međutim, Jugoimport je dobio gotovo tri puta manje izvoznih dozvola, odnosno tek 55, dok su Vektura trans, GIM, Partizan tek, Tehnoglobal, Tehnoremont i Krupnik zajedno dobile 66 dozvola za izvoz naoružanja i vojne opreme.
Posebno je indikativan slučaj firme Vektura trans koju je u februaru 2017. osnovao Slobodan Tešić, da bi u decembru te godine bila u stopostotnom vlasništvu Milana Subotića, koji je 2018. bio i šef logistike u Tešićevoj kompaniji Partizan tek.
Ventura trans je već 2018. godine postala jedan od najozbiljnijih igrača u oružarskom biznisu u Srbiji, pošto je te godine uvećala prihod za osam puta i dobila čak 21 izvoznu dozvolu.
Istovremeno je ostvarila prihod od 2,2 milijarde dinara, odnosno više i od GIM-a i od Tehnoremonta Petra Crnogorca i drugih privatnih firmi.
O sve povoljnijem položaju privilegovanih privatnih trgovaca oružjem u odnosu na državni Jugoimport SDPR još „slikovitije“, bez ikakve dileme, svedoče cene po kojima jedni i drugi kupuju razorne mine od valjevskog Krušika.
Privatni trgovci bliski državnom i vrhu Srpske napredne stranke, pre svih kompanije Slobodana Tešića i firma GIM, Krušikove razorne mine od 60 milimetara kupuju po ceni od 45,20 dolara po komadu.
Troškovi proizvodnje tih mina su do pre koju godinu iznosili 44,99 dolara, a u međuvremenu su mogli samo da porastu zbog povećanja cene energije, rada, repromaterijala…
Iste mine Jugoimport plaća 51,90 dolara po komadu.
Još je drastičnija nesrazmera kad su u pitanju razorne mine od 120 milimetara koje su privatni trgovci Krušiku plaćali po 195 dolara (fabrička cena je 192,67 dolara), dok je Jugoimport SDPR, prema dokumentaciji kojom raspolažu izvori našeg lista, te iste mine kupovao za 217 dolara, to jest 22 dolara više nego GIM, Tešić i „kompanija“.
GIM i Krušik
Firma GIM je 3. oktobra 2018. sa Krušikom potpisala treći i poslednji ugovor u toj godini (28/13-GIM-KV/20183) o kupovini i izvozu mina. Dva meseca ranije potpisan je predugovor u vezi sa tim poslovnim aranžmanom kojim je predviđeno da Krušik GIM-u isporuči ukupno 267 mina, od čega 60.000 mina od 60 mm i 50.000 razornih mina od 120 milimetara. GIM je, ponovimo, mine od 60 mm plaćao za 6,70 dolara manje od Jugoimporta, a one od 120 milimetara čak 22 dolara manje od državnog preduzeća. Kad se onih 60.000 mina od 60 mm pomnoži sa 6,70 dolara i 50.000 mina od 120 mm sa 22 dolara, koliko iznosi razlika u cenama u korist firme koju zastupa otac ministra policije u odnosu na Jugoimport, dolazi se do cifre od oko 1,5 miliona dolara, za koliko su Krušik i Jugoimport SDPR oštećeni u samo jednom poslu valjevske fabrike sa privilegovanim trgovcima oružjem.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
