Juni, avgust i septembar su meseci jubileja kada se obeležava 100 godina od Bregalničke bitke i Drugog balkanskog rata i 95 godina od proboja Solunskog fronta. Tim povodom Udruženje potomaka ratnika 1912-1920. iz Požarevca zaputilo se krajem avgusta ka stratištima iz naše istorije kako bi se poklonila senima predaka koji su poginuli daleko od rodnog kraja.
Put nas je vodio najpre u dolinu Bregalnice, grada Štipa, preko istorijskog Ovčeg polja. Centralne borbe Bregalničke bitke vodile su se baš tu juna 1913. godine gde je poginulo 16.200 srpskih boraca a bugarskih oko 25.000. Danas nigde jednog obeležja u Štipu i bližoj okolini koja bi ukazala na te ratne strahote. Uništena su sva tokom Drugog svetskog rata od strane Bugara.
Na spomen kosturnici na Kalenici (sahranjeno 6000 srpskih vojnika), danas je sagrađena Meteorološka stanica. Spomen kapela na Senjaku ne postoji, tu je tržni centar, a kosti su sklonjene na nepoznatu lokaciju. Na varoškom štipskom groblju postojao je spomenik, srušen je i on! Ostalo je samo postolje koje se urušilo. Ništa nam nije drugo preostalo u Štipu nego se pogledamo pomenute toponime gde leže naši preci bez dostojanstvenih obeležja. Zar i posle 100 godina ?
Nedaleko od Velesa a na kraju jugozapadnog dela Ovčeg polja sa leve strane reke Vardara nalazi se spomen crkvica u selu Donjo Karaslari, solidno očuvana kosturnica srpskih vojnika. U njoj su pohranjeni posmrtni ostaci oko 1300 boraca Timočke divizije iz Kumanovske bitke 1912., nepoznat broj poginulih vojnika Dunavske I i II divizije, takođe i borci divizija u proboju Solunskog fronta.
U nastavku puta svratismo i u Krivolak, selo u ključu reke Vardara koje su u bitkama jula 1913. branili „Dunavci“ i gde je ostao pradeda člana našeg Udruženja, Minje Milosavljević. Ona je posle 100 godina saznala gde je poginuo i nalazi se najverovatnije u grobnici u Donjim Karaslarima gde je položila venac.
Da je civilizacija na prostorima Povardarja istorijski značajna i stara, govori i arheološko rimsko nalazište Stobi, nekada glavni grad Donje Mezije, danas blizu grada Gradsko. Ima dosta sličnosti sa glavnim gradom Gornje Mezije, Viminacijumom u našem kraju.
Smeštaj i dvodnevni boravak u Bitolju, susret sa prijateljima iz Srpsko-makedonskog društva bio je impresivan i nezaboravan. Jutarnji sati 24. avgusta bili su rezervisani za penjanje na vrh Kajmakčalana. Put izuzetno težak, sve više razbijen planinsko klimatskom „zubu vremena“ tako da se na stiže za četiri sata džipom.
Uputismo se u Albaniju preko Elbasana i Kavaje u Drač, luku spasa u zimu 1916.godine. Drač danas odiše jednom vidljivom ekonomskom ekspanzijom, ali ostaci nekada nerazvijene i zatvorene privrede sa mnogobrojnom bunkerima vidljivi su i danas.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
