Foto: Igor Gajić/Paukovi SrbijeSrbija je jedina država u Evropi koja ima Dan paukova, gde se ova bića promovišu kako bi svima bile dostupne tačne i zanimljive informacije, a smanjio iracionalan strah.
Arahnolog i biolog dr Gordana Grbić, jedna je od osnivačica udruženja Paukovi Srbije: centar za proučavanje i zaštitu paukova i inicijator manifestacije Dan paukova, kaže da je sve počelo pre šest godina u Novom Sadu.
„Tada je organizovana prva manifestacija posvećena samo paukovima, na kojoj su domaći i strani stručnjaci predstavili nauku na popularan način. Nazvali smo je Dan paukova. Posetioci su mogli da uživaju u izložbi fotografija, dečijim radionicama i crtežima, bilo je puno zanimljivog pratećeg sadržaja. Manifestacija je bila veoma dobro prihvaćena, i odlučeno je da se na svake dve godine ponovo organizuje“, rekla je Grbić.
Međutim, tokom godina, kontaktiralo ju je više ljudi iz Niša ili Kragujevca, da kažu kako im je sve to zanimljivo, ali ne mogu da putuju tako daleko, da bi čuli nesto novo. Zbog toga su osmislili projekat koji će obuhvatiti više gradova, od juga do severa i svima dati priliku da dođu tamo gde im je najbliže.
Tako je cilj kampanje „Pauk nije bauk“, da se sakupe novčana sredstva za organizovanje šest predavanja širom Srbije (u Nišu, Kragujevcu, Novom Sadu, Subotici, Vršcu i Beogradu). Svaki od gradova će imati svoj mini Dan paukova. Kampanja traje do 30. oktobra, a populana predavanja biće organizovana tokom novembra i decembra meseca, obavezno subotom. Detaljne informacije biće obljavljene na Fejsbuk stranici „Paukovi Srbije“.
„Pozvala bih sve grđane, da podrže našu kampanju „Pauk nije bauk“ preko platforme Donacije.rs i da nam pomognu da kroz popularna predavanja smanjimo predrasude koje prema njima postoje. Ako podržite našu kampanju, postajete primer za druge, kao neko ko se bori za očuvanje biodiverziteta bez obzira o kojim životinjama je reč. Lako je boriti se za jasno propoznatljive životinje (velike mačke, ptice, sisare, leptire), treba se bori i za organizme od kojih nas je strah, jer su i oni jednako važni“, dodala je naša sagovornica.
Skomna istraživanja, senzacionalizam i filmovi od paukova napravili „loše momke“
Na predavanjima će biti tri predavača, pored naše sagovornice, tu su još o Igor Gajić (arahnolog) i Boris Ilić (prirodnjak) koji je vrlo vešt u snimanju neobičnih stvorenja, pa je pripremio i vrlo zanimljiv video materijal.
Ne postoji univerzalni krivac za to zbog čega fale dobre i tačne informacije o paukovima. Često je nedostatak informacija proizvod spleta okolnosti, koje su dovele do toga da paukovi postanu marginalizovana grupa beskičmenjaka, koju slabo ko proučava.
„Prva i najveća zabluda o paukovima je da su oni insekti. Paukovi spadaju u posebnu grupu organizama, koja se tako isto zove i predstavljaju dalje rođake insektima. Uvek kažem, ako niste sugurni da li ispred vas imate pauka ili insekta prebrojte noge. Pauk ima osam, a insekt šest nogu. Jedna od osnovnih zabluda je da svi paukovi prave mreže. To je poprilično daleko od istine, jer je upravo mnogo veći broj onih koji ne prave mreže i žive na savim jedan drugi način, aktivno love svoj plen. Takođe, zanimljivo je da ne postoji univrzalan tip mreže koji prave svi paukovi“, izjavila je Grbić.
Tu su pravilne uspravne kružne mreže, na koje smo navikli, koje prave pauk krstaš ili ososliki pauk, međutim imamo i mreže nepravilnog oblika sa nitima razbacanim na sve strane, pa onda mreže u obliku manjeg ili većeg levka, u obliku baldehina, tubularne mreže ili pak svilene kućice sa poklopcem.
Najzanimljivija je kako Grbić ističe, zabluda vezana za ujed i dijagnozu, „ujeo te pauk“, koja je često potpuno pogrešna.
Švajcarci, koji imaju stogodišnju tradiciju proučavanja paukova, su dokazali da se zasluge za ujed raznih insekata koji se hrane krvlju, nepravedno pripisuju paukovima.
„Većina vrsta koje žive u Srbiji, imaju suviše slabe helicere (zube), tako da ne mogu da probiju kožu čoveka i povrede ga. Takođe, pauk može da svesno kontroliše ispuštanje otrova, pa i ako vas ujede, veliko je pitanje da li vam je ubrizgao nešto, jer otrov je skupa supstanca, i njemu se ne isplati da ga troši na vas kad vas neće pojesti. Ako se baš desi da vas ujede, može da se javi jači ili slabiji bol, otok , crvenilo, ali sve to vrlo brzo prođe. Često su naše reakcije prenaglašene u tim situacijama zbog straha koji imamo“, nastavlja ona.
Rupe u istraživanjima posledica su i politički nestabilnog prostora, jer nas mnogi strani istraživači izbegavaju. Manji broj istraživača rezultira i manjim brojem stručnih radova i relevantnih informacija o paukovima na našem jeziku. Nedostaju i sredstva za istraživanje, alati, razumevanje za proces istraživanja i saradnja.
„I novinarski senzacionalizam u izveštavanju doprineo je da pogrešne informacije odu u etar. Najteže je sa poluistinama, kao i u svakoj oblasti. Naravno, ni filmska industrija nam baš ne pomaže, jer se nekako paukovi uvek predstavljaju kao strašne i zle stvari“, ističe Grbić.
Pauk kontroliše brojnost insekata, ali je i vredna hrana
Primarna uloga paukova je da kontrolišu brojnost insekata, zato su kao predatori jako važan deo svakog ekosistema. Naravo, to im nije jedina uloga.
Sami predstavljaju izvor hrane za neke životinje kao što su na primer žabe, gušteri, ptice ili sitni sisari (rovčica). Takođe, mogu da budu i podloga na kojoj će da se razvijaju gljive.
Njihova uloga može biti i indikatorska. Na osnovu faune paukova nekog ekosistema, možemo da saznamo koji se faktori ugrožavanja pojavljuju i možemo da predvidimo da li je stanište u opasnosti ili nije.
Međutim, svaki požar, svako preoravnje staništa, preterana ispaša ili preterana upotreba insekticida utiče na brojnost populacije paukova i opstanak nekih vrsta, što nije dobro, jer se time gubi pravi prirodni neprijatelj insekata, i otvara mogućost da se insekti prenamnože.
„Svaka strana unesena vrsta (doneta namerno ili slučajno), može da ugrozi domaće populacije. Paukove, uglavnom, čovek svojom nepažnjom prenosi u druga staništa i to na svojoj odeći, u torbama ili sa robom. Kod nas su već zabeležene tri ovakve vrste, jedna sa Novog Zelanda, Ostearius melanopygius , koja je početkom 20. veka introdukovana u Evropu prekookeanskim brodovima, zatim Mermessus trilobatus, za koju se pretpostavlja da su je unele vojne snage SAD u jugozapadnu Nemačku još osamdesetih godina i nedavno zabeležena vrsta Zoropsis spinimana, koja nam je došla sa Mediterana“, kazala je Grbić, koja vodi ovaj jedinstveni centar za proučavanje i zaštitu paukova.
Pauci vegetarijanci, kleptoparaziti i sponzoruše
Kako otkriva naša sagovornica, jedna je od retkih koja je oduvek znala da će biti biolog kad poraste. Od prvih koraka pokazivala je interesovanje prema prirodi. Kao dete, sakupljala je insekte, gustere, zabe, rakove, skoljke, puževe i donosila ih kuci.
„Puštala sam razne organizme da mi hodaju po rukama i bila nesretna što deca neće da se igraju samnom (čitaj: niko nije smeo da mi priđe iz straha, jer je večito po meni nešto gmizalo). Do odluke da se posvetim samo paukovima, dosla sam slučajno, kad su se birale teme za maturske radove. Posle toga, što sam vise čitala, to su me vise fascinirali, i više nisam mogla da ih ostavim“, nastavlja ona.
Posebno su je za njih vezale bezbrojne mogućnosti u njihovom svetu. Taman kad pomislite da su svi predatori, naučnci otkriju da ima pauka vegetarijanca!
„Dok mislite da su svi lovci, saznate da ima i kleptoparazita (vrste koje drugima kradu hranu). Upoznate lovce na kopnu, pa posle toga vidite i lovce na vodi (pecaroše) i ispod vode, koji love sitnu ribu. Sve što zamislite u njihovom svetu postoji. Čak imamo i sponzoruše, kod kojih dužina parenja isključivo zavisi od veličine poklona koji su dobili“, rekla je Grbić.
Paukovi Srbije osnovani su 2019. godine, sa ciljem popularizacije ovih životinja. Ako vas zanima bilo šta u vezi sa paukovima možete im pisati na mejl [email protected] ili na Fejsbuku na stranici „Paukovi Srbije“.
Paukovi lete u svemir
Arabella i Anita bile su prvi paukovi u svemiru. Ove ženke vrste Araneus diadematus (krstaš) su poslate orbitu 1973. godine u okviru misije Skylab 3, američke stanice Skaylab. Posmatrano je kako paukovi pletu mrežu u bestežinskom stanju. Posle toga su letele Gladis i Esmeralda, dve zlatne Nefile (Nephila clavipes), kao i mali skakači po imenu Nefertiti i Kleopatra. Kako su se svi oni proveli, možete saznati na Fejsbuk stranici „Paukovi Srbije“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
