Tamara SkrozzaFoto: FoNet/Nenad Ðorđević

U mnogobrojnim svrstavanjima i razvrstavanjima, novinari i novinarke se, između ostalog dele na one za koje je novinarstvo, uprkos mnogobrojnim specifičnostima, profesija kao i svaka druga. Tako se i odnose prema svemu onom što napišu ili izgovore. Oni su najčešće marljivi i odgovorni poput, recimo, zidara koji brine da svaka cigla bude na svom mestu a zid prav i čvrst. I ništa više od toga.

U drugu grupu spadaju oni za koje bi se moglo reći da žive sa novinarstvom kao svojim saputnikom ili, preciznije rečeno za ova vremena, sapatnikom. Novinarstvo je uvek tu, kraj njih. Mrze ga ili obožavaju u zavisnosti od okolnosti, a međusobni odnos bi se najpreciznije možda mogao opisati kao bračna zajednica u kojoj su partneri skloni skloni švrljanju, koketiranju, pa i povremenim prevarama, sve u zavisnosti od konkretnih okolnosti.

Tamara Skrozza spada u treću kategoriju, najređu u novinarstvu. Ona je oduvek živela novinarstvo i to zna svako ko je imao sreću da je upozna, radi sa njom ili čita njene tekstove.

Kod Tamare su novinarstvo i život toliko isprepleteni da, verujem i ona sama, teško može da odredi onu tačku razdelnicu između profesionalnog i privatnog, tekstova i realnosti, profesionalnog etičkog kodeksa i ličnih moralnih načela. I to se jasno vidi u njenim tekstovima, javnim istupima, aktivizmu, kada govori o medijskoj sceni, pravima žena ili položaju manjinskih zajednica.

Ta vertikala je neka vrsta hromozomskog sadržaja koji od samog početka izdvaja ličnost Tamare Skrozza iz novinarskog sivila svrstavajući je među one retke izdanke ove naše profesije koji kod kolega ili publike ne ostavljaju nikakvu dilemu.

Ono što piše ili izgovori, to je upravo ona, Tamara Skrozza, prepoznatljiva upravo po tome što njen jasan i čvrst stav, u novinarstvu i životu, jeste ono po čemu izaziva nepodeljenu pažnju čak i onih koji retko ili gotovo nikad ne dele taj vrednosni sistem, naročito kad su u pitanju etički i profesionalni standardi u novinarstvu.

Upravo na ovom polju, Tamara ostavlja neizbrisiv trag ličnim primerom, kroz sopstveni novinarski angažman, ali možda još i više delajući neumorno u Savetu za štampu u kojem su, od osnivanja ovog samoregulatornog tela, njeni stavovi predstavljali neretko primer briljantnih lekcija o etici u ovoj već godinama urušavanoj profesiji.

Živeti novinarstvo kao Tamara nije, međutim, ni lako ni bezbolno jer hridine koje su je mimoišle mnogo su ređe od prepreka sa kojima se sudarala. Nikad ne pristajući da kad raspravlja o profesionalnim standardima deli medije na „naše“ i „njihove“, morala je, istine radi, da se često suočava sa neprincipijelnim napadima s ove i one strane.

Upravo zato, ne govoreći ovoga puta o njenom novinarskom umeću koje nikada nije bilo sporno, valja reći da Tamara Skrozza i Staša Marinković imaju jednu zajedničku osobinu koja ih čini jedinstvenim pojavama u svetu novinarstva. Oboje su, pre svega, činili sve što je u njihovoj moći da novinarstvo bude na ponos nama, njihovim kolegama, ali i svakom čitaocu, gledaocu ili slušaocu u Srbiji.

Obrazloženje žirija za dodelu nagrade lista Danas „Stanislav – Staša Marinković“ novinarki FoNeta Tamari Skrozzi: Nagrada za hrabrost i profesionalnost

Od prošlogodišnje nagrade do danas ovo je jedna od godina koju se svojom hrabrošću, istraživačkim entuzijazmom i profesionalnošću obeležila Tamara Skrozza. Tamara je rođena u Somboru, a studije i novinarski posao vezani su uglavnom za Beograd. Novinarski posao započela je u tinejdžerskom listu „Naj“ i sama tada tinejdžerka, a javnost Srbije ju je upoznavala preko brojnih članaka, komentara i priloga u nedeljniku „Vreme“, Radio Indexu, FoNet-u, gde je danas urednica.

U skladu sa pravilima ove nagrade, žiri se usredsredio na njene tekstove i priloge, objavljene od juna 2021. do danas. I ostao zatečen raznovrsnošću, beskompromisnom i profesionalnom vrednošću njenog rada u ovom periodu. Tekstovi i prilozi Tamare Skrozza uglavnom imaju za predmet nekoliko tema.

U oblasti medijskih sloboda i svega što ih u Srbiji ugrožava, najupečatljiviji ostaje tekst u Vremenu – Dodela pete TV frekvencije uskoro, možda, a o temi hrabre i istraživačke analize, nezaboravni su njeni prilozi u serijalu „Kvaka 23“, a naročito: Stagnacija i manifestacije, kada joj je gost bio predsednik Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji Ivan Vujačić.

U istu kategoriju spadaju njeni kontinuirani prilozi u serijalu „Junaci doba zlog“ u kojima je sistematično analizirala profile moćnika svih vrsta – od političkog vrha ove zemlje do nedodirljivih ličnosti koje svoju nedodirljivost duguju ulagivanju vlasti ili bliskosti sa njom. Tamara se istrajno i na brojnim platformama, a i kao članica Saveta za štampu, bori za profesionalizam i sprečavanje diskriminacije žena. I sama je aktivistkinja, sve vreme neumorna. A mogućnost umora duhovito je analizirala u tekstu „Pravo na umor“, objavljenom u Danasu.

Za sve što je napisala ili izgovorila, od nedostojnih svojih „kolega“, dobila je „društvena priznanja“ koja je sama opisala:

„Onaj ko je osetio na sebi šibu Pinka taj to nikada nije zaboravio. Ja sam imala tu nesreću da budem njihova žrtva sedam dana u udarnim terminima, meni je petog dana sam od sebe ispao kamen iz bubrega“.

Za sve što je napisala, izgovorila i učinila, a ovde je pomenuto samo ono što je duboko uticalo na naše društvo u 2021. i 2022. Tamara Skrozza je laureatkinja nagrade „Staša Marinković“.
Čast nam je da joj nagradu uručimo.

Ko je bio Staša Marinković

Nagrada Stanislav Staša Marinković sa dodeljuje za novinarski rad u periodu od 9. juna jedne, pa sve do istog datuma naredne godine, za novinarsku hrabrost i posebne domete u istraživačkom i analitičkom novinarstvu, a mogu biti predloženi svi novinari sa teritorije Srbije. Nagradu su na početku dodeljivale dnevne novine „Borba“, a nakon nje „Naša borba“, a od 2000. dnevni list „Danas“.
Stanislav Staša Marinković bio je glavni urednik Borbe, jedan od pionira slobodnog novinarstva u Srbiji, i predsednik Udruženja novinara Srbije. Ostaće upamćen kao urednik koji je Borbu od glasila Socijalističkog saveza radnog naroda Jugoslavije, pretvorio u liberalni građanski dnevni list. Posle mnogo decenija Staša je bio prvi glavni i odgovorni urednik koji je na to mesto došao na demokratski način. Svoj uređivački talenat pre Borbe Staša je razvijao u omladinskoj i studentskoj štampi, u Večernjim novostima i listu Rad.

Dobitnici
* 2000. Miroslav Filipović
* 2001. Petar Luković i Radoman Irić
* 2002. Mihal Ramač
* 2003. Miloš Vasić i Dejan Anastasijević
* 2004. Predrag Koraksić Koraks
* 2005. Vukašin Obradović
* 2006. Jugoslav Ćosić
* 2007. Dimitrije Boarov
* 2008. Dragan Bujošević
* 2009. Ruža Ćirković
* 2010. Svetislav Basara
* 2011. Dragoljub Petrović
* 2012. LJubica Gojgić
* 2013. Viktor Ivančić
* 2014. Muharem Bazdulj
* 2015. Zoran Kesić
* 2016. Aleksej Kišjuhas
* 2017. Dušan Petričić
* 2018. Željko Bodrožić i Predrag Blagojević
* 2019. Tatjana Lazarević i Slobodan Georgiev
* 2020. Redakcija N1
* 2021. Jelena Obućina

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.