Test iz srpskog na maloj maturi nije bio teži: Šta je stvarni razlog lošijeg rezultata?

U poređenju sa ranijim generacijama, ove godine su rezultati iz srpskog najlošiji, ali razlog tome nije težina samog testa, kako se može čuti u javnosti.

Prosečan broj bodova iz srpskog lane je bio 12,60, što je za 5,8 odsto niže nego u školskoj 2020/21, kada su učenici u proseku imali 13,37 poena.

Taj rezultat je pak za 17,6 procenata bolji nego godinu dana ranije, kada je prosek bio 11,02. A godinu dana pre toga (školska 2018/19.) prosečan broj poena iz srpskog iznosio je 11,92 boda.

Branislav Ranđelović, direktor Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, instutucije u čijoj je nadležnosti sastavljanje testova za završni ispit, rekao je na nedavnoj konferenciji za medije da će analiza ovogodišnjih rezultata biti urađena do jeseni, a kao mogući razlog nešto lošijih rezultata naveo je činjenicu da su u testu iz maternjeg jezika bili pomešani ponuđeni odgovori u zadacima višestrukog izbora.

Ranđelović za Danas kaže da je test iz srpskog bio iste težine kao i prethodne godine i da je na ovogodišnjoj junskoj maturi verovatno bilo manje prepisivanja pa su rezultati realniji.

Na pitanje zašto isti princip sa pomešanim odgovorima nije primenjen i u ostala dva testa, Ranđelović je kazao da je ovo bila proba koja je prošla uspešno i da se nada da će naredne godine tako biti i u ostalim testovima.

Podsetimo da je u prethodnom periodu nešto slično urađeno na kombinovanom testu, kada su blokovi zadataka iz različitih predmeta bili pomešani.

Ranđelović kaže da su u testu iz srpskog učenici najlošije uradili drugi, deveti i 20 zadatak. To je očekivano, jer su sva tri sa naprednog nivoa postignuća, za koji se očekuje da ih tačno reši 20 odsto generacije.

Od ova tri zadatka, samo je deveti bio otvorenog tipa, što znači da se od učenika tražilo da napišu odgovor, u ovom slučaju da odrede vrstu zavisne rečenice.

S druge strane, najveći broj učenika je tačno uradio prvi, 12, 17 i 15 zadatak, a i taj rezultat je takođe očekivan, budući da je reč o pitanjima sa osnovnog nivoa, za koje se očekuje da ume da ih uradi najmanje 80 odsto učenika.

Sva četiri pitanja su bila zatvorenog tipa, pa je trebalo obojiti kružić ispred tačnog odgovora.

Posle završetka testa iz srpskog đaci su se žalili da nisu znali šta znači gord, ali iz Zavoda nismo dobili podatak koliko je učenika tačno rešilo taj zadatak.

Pomešani odgovori sprečili prepisivanje

Nastavnice srpskog jezika i književnosti sa kojima smo razgovarali saglasne su da test iz srpskog nije bio teži nego prethodnih godina, niti su uočile bilo kakvu promenu u koncepciji samog testa.

– Test je pratio strukturu testova koji su rađeni na probnom završnom ispitu i na prošlogodišnjoj maloj maturi i bili su u skladu sa standardima koji se vežbaju na časovima srpskog jezika i književnosti. Mislim da je rezultat takav jer učenici nisu očekivali da će redosled ponuđenih odgovora u pitanjima biti promenjen. Prošle godine sam bila odeljenjski starešina osmacima i videla sam šta se dešavalo. Zaista me je porazilo to što su učenici koji nisu radili na časovima, ali koji su snalažljivi i uspeli su da prepišu, imali isti broj poena kao i deca koja su marljivo radila. Dešavalo se da učenici koji imaju slabija postignuća iz srpskog jezika dobijaju veći rezultat na završnom ispitu od onih koji se trude i rade što dovodi do neravnopravnosti. Mnogo nas nastavnika je diglo glas protiv toga i mislim da je pun pogodak to što su sada ponuđeni odgovori bili izmešani i što je prepisivanje svedeno na minumum – kaže Jelena Đorđević, nastavnica srpskog jezika i književnosti u OŠ „Vladimir Rolović“.

Ona ističe da, bez obzira na to što dežurni nastavnici korektno obavljaju svoj posao, deca imaju razrađen sistem za prepisivanje i da se tome nije moglo stati na put kada su testovi za sve osmake bili identični.

Marija Sarić Đorđević, nastavnica srpskog u OŠ „Ljuba Nenadović“, dodaje da su joj neki đaci posle probnog završnog ispita priznali da oni imaju dogovorene znakove ukoliko je tačan prvi, drugi, treći ili bilo koji naredni odgovor.

– Ne mogu svi da imaju po 18 ili 20 poena, kao što svi nemaju pet iz srpskog. Deca su uljuljkana, previše idemo tom pomirljivom politikom posebno kada se spoljni faktori ubace u školu, a to su roditelji i onda popuštamo.

Ukoliko to ne budemo korigovali mislim da nigde nećemo stići. Roditelji treba da budu po strani, jer je ovo ipak naša struka – kaže Jelena Đorđević.

Najslabija karika

Osvrćući se na težinu testa ona kaže da je bio uravnotežen, ali da se i ovog puta pokazalo da je najslabija strana naših đaka čitanje i razumevanje pročitanog.

– Akcenat treba da bude na tome i možda je ovo poruka i nama nastavnicima. U pitanju koje je vezano za tumačenje značenja reči gord je došlo do zbrke. Možda je učenike zbunilo to što se gord pojavljuje u negativnom kontekstu u jednom pitanju u zbirci za pripremu za završni ispit (odlomak iz „Sumnjivog lica“ Branislava Nušića), za razliku od pitanja na završnom ispitu gde je bio negativan kontekst. Mada se iz same rečenice i datog teksta moglo zaključiti šta znači. Ali ovde opet dolazimo do teme koja je vezana za čitanje i razumevanje teksta – ističe Đorđević.

Kada je reč o načinu bodovanja testa i primedbi zašto učenicima koji su označili jedan tačan i jedan netačan odgovor nije priznato pola poena, naša sagovornica smatra da je ključ za ocenjivanje bio korektan.

– To su načini bodovanja od pre desetak godina i tu se ništa nije promenilo. U školi u kojoj radim smo odavno na aktivu doneli odluku da ćemo tako bodovati naše kontrolne zadatke jer učenike na ta način navikavamo na način ocenjivanja i na završnom ispitu – kaže Đorđević.

Da ovogodišnji test iz srpskog jezika i književnosti nije bio teži smatra i Marija Sarić Đorđević.

– Test je rađen po modelu prošlogodišnjih, ali istina je da učenici pre svega imaju otpor prema čitanju dugačkih tekstova koji su na njemu zastupljeni jer zbog dostupnosti informacija na „dva klika“ nisu naučeni strpljenju, niti se udubljuju u ono što pročitaju, a često zanemare pola rečenice jer nisu kadri da prime celovitu složenu misao. S druge strane, neki su skloni potcenjivanju testa iz maternjeg jezika i mnogo više vremena posvećuju pripremi iz matematike. Dodatni problem ove godine je taj što su u testovima bili izmešani odgovori i to je odličan način da se stane na put prepisivanju tj. oslanjanju na prepisivanje – kaže Sarić Đorđević.

Jedno je, kako napominje, sigurno: onaj ko se ozbiljno i temeljno pripremao za završni ispit, uspešno ga je i uradio.

– Test iz srpskog jezika i književnosti nije težak, on zahteva osnovno znanje gradiva od petog razreda, a pre svega razumevanje pročitanog i povezivanje naučenog – ističe sagovornica Danasa.

Šta treba da nas brine?

Vršilac dužnosti ministra prosvete Đorđe Milićević juče je, gostujući na televiziji Pink, kazao da nema razloga za zabrinost zbog lošijeg rezultata iz srpskog jezika, jer će se svi đaci upisati u srednje škole.

Na pitanje treba mi da nas brine ovaj rezultat, nastavnica srpskog jezika i književnosti Marija Starčević odgovara da „treba da nas brine to što su testovi iz godine i godinu sve lakši, a učenici sve manje pismeni“.

– Na to što je srpski urađen lošije od matematike verovatno je uticalo i što su odgovori izmešani, drugačije su bili raspoređeni od testa do testa, pa je prepisivanje bilo otežano. Treba da nas brine mnogo toga, počev od nestručnih ljudi na ključnim mestima, ljudi koji i zemlju i prosvetu vode u propast. Postignuća na testu su samo logična posledica. Zaista, ona treba manje da nas brinu od, recimo, toga što za ministra prosvete imamo čoveka koji nema veze sa prosvetom – smatra Starčević.

Prosečna ocena iz srpskog 3,78

Analiza prošlogodišnjeg završnog ispita koju je radio Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja pokazuje da je prosek iz maternjeg jezika na nivou Republike bio 12,55 poena, što je gotovo identično kao i rezultat učenika koji su test polagali na srpskom jeziku (12,60).

Prošlogodišnja generacija malih maturanata je na kraju osmog razreda imala prosečnu ocenu iz maternjeg jezika 3,78. Peticu je imalo 36,4 odsto đaka, četvorku 23,4 odsto, trojku 22,1 procenata, a dvojku 18,1 odsto.

Na testu iz maternjeg jezika dovoljni učenici su imali u proseku 5,66 poena, dobri 8,37, vrlodobri 11,85, a odlični 15,44 bodova, pokazuje analiza.