Tolerantan savremenik

Priče, anegdote i trenutke sa poznatima Ćirilov je pisao nastojeći da naglasi ono što drugi o čuvenim osobama nisu mogli da saznaju i dožive, a imajući u vidu njegovu više od pola veka dugu i uzbudljivu karijeru i intelektualni angažman, njih je zaista ogroman broj i pripadaju najrazličitijim kreativnim sferama, ali i politici. Među njima su tako Tito sa Jovankom, Ivo Andrić, Žan-Pol Sartr, Žerar Filip, Jurij Ljubimov, Ježi Grotovski , Robert Vilson, Peter Handke, Nurija Espert, Dušan Makavejev, Džorž Soros, Nevenka Urbanova i drugi.

Kada su umetnost i kultura u pitanju za Ćirilova se može reći da je u najboljem smislu te reči svuda prisutan. Osim u svoju osnovnu profesiju „umešao“ se i u lingvistiku, kao veliki esteta i ljubitelj slikarstva uključio se u Nišart fondaciju koja afirmiše mlade slikare gde je član žirija, a prošle godine imao je svoju izložbu karikatura. Prepoznatljiv je po specifičnoj harizmi, fizičkoj vitalnosti, intelektualnoj oštrini, tolerantnosti i borbi za prava marginalizovanih grupa i manjina. Prvi je na ovim prostorima progovorio o pravima homoseksualaca na kongresu Saveza komunista pre više od dve decenije. „Ja sam za to da cvetaju svi cvetovi“, rekao je jednom Ćirilov. Govori nemački, engleski, španski, francuski, a proučavao je kineski. Rođen je 1931. godine u Kikindi. Diplomirao je filozofiju 1955. godine u Beogradu, kada je i angažovan u Jugoslovenskom dramskom pozorištu kao asistent režije i mlađi dramaturg. Godine 1967. prešao je u Atelje 212 kao dramaturg, a 1985. imenovan je za upravnika JDP-a, gde je ostao do penzionisanja. Autor je više zbirki pesama, teatroloških eseja, knjiga uspomena antologija drama („Putovanje po gramatici pesme“, „Neko vreme u Salcburgu“, „Putovanje po pozorištu“, „Pozorištarije“, „Pre i posle gneva“, „Najkraće drame na svetu“, „Rečnik novih reči“… Preveo je drame Kristofera Fraja, Brehta, Ženea, Stoparda, Mameta i mjuzikl Kosa. Vlasnik je dve Sterijine nagrade, Oktobarske nagrade Beograda za životno delo, a Francuska ga je odlikovala Ordenom Vitez umetnosti i književnosti. Redakcija Danasa mu je dodelila priznanje Prijatelj lista. Bio je predsednik Nacionalne komisije pri Unesku, a zatim predsednik njenog Komiteta za kulturu.