Traženje dodirnih tačaka sa vizijom

Požarevac danas nema mnogo dodirnih tačaka sa ovom projekcijom. Javni sektor i dalje je dominantan u strukturi zaposlenih, ekološki problemi i niska realizacija investicija koče razvoj i utiču na kvalitet života građana.

Razvoj infrastrukture u gradovima i selima, postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, regionalna deponija komunalnog otpada i opremanje lokacija za investiranje bili su neki od ključnih prioriteta u razvoju koje je grad zacrtao u strategiji koja je istekla krajem prošle godine.

U praksi se na realizaciji ovih ciljeva u poslednje četiri godine malo uradilo.

Realizaciju velikih infrastrukturnih projekata uglavnom su kočili nerešeni imovinsko-pravni odnosi ili žalbe ponuđača na javnim nabavkama. To je, recimo, još uvek slučaj sa projektom fekalne kanalizacije za sela Lučica, Prugovo i Poljana, čije otpadne vode zagađuju izvorište sa koga se Požarevac snabdeva vodom za piće. Projekat je prošle godine bio u planu investicija u budžetu, ali njegova realizacija do danas nije izvesna zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa.

U Požarevcu je započeta izgradnja gasifikacione mreže u okolnim selima, ali je istovremeno sa umanjenim sredstvima od naknada koje su ubirane u budžetskom fondu za zaštitu životne sredine gotovo zaustavljeno dalje širenje toplifikacione mreže u samom gradu.

Problemi su pratili i industrijsku zonu male privrede koja je počela da se oprema tek u drugoj polovini 2013. godine.

Kada je u pitanju odlaganje komunalnog otpada, Požarevac još uvek koristi staru deponiju koja je u međuvremenu narasla čak 15 metara u visinu, a pri jačoj košavi kese sa smetlišta razvejavaju se po okolnim njivama.

O izgradnji postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda gotovo i da nije bilo reči u proteklom periodu.

Grad ove godine pristupa izradi nove strategije održivog razvoja za period do 2020. godine. Zamenik gradonačelnika Miodrag Stepanović kaže da je prethodni dokument u mnogim segmentima prevaziđen i da je potrebno utvrditi dobre osnove i plan delovanja kako bi grad mogao da se razvija u budućnosti.

– Cilj je da Požarevac do kraja godine usvoji strategiju kojom će definisati jasne i ostvarive ciljeve, kao okvir za razvoj i unapređenje kvaliteta života građana na ovoj teritoriji, uz uključivanje privrednika, sindikata, profesionalnih udruženja i nevladinih organizacija u procesu njegovog donošenja, navodi Stepanović.

Miodrag Milosavljević, koji je bio gradonačelnik 2009. godine, kada je strategija usvojena, kaže da Požarevac u to vreme nije bio spreman da izradi dobru razvojnu strategiju.

On navodi da su uspešnu realizaciju ciljeva uglavnom kočila nerealna obećanja i loše planiranje.

Bivši gradonačelnik i jedan od članova komisije za izradu nove strategije ističe da lokalni akcioni plan koji projektima prati ovaj dokument ne može da bude spisak lepih želja, kao i da bez jasne političke volje i ozbiljnog pristupa planiranju nema ni održivog razvoja.

Osim postojanje političke volje, ključni faktor za izradu održivog plana razvoja je uključivanja celokupne javnosti u izradu strategije, rekla nam je šefica odseka za Lokalni ekonomski razvoj, investicije i projekte gradske uprave Aleksandra Đorđević.

– To su ključne pretpostavke za prihvatanje koncepta održivog razvoja privrede i društva. Zbog toga je strategija jedan sinergetski proces po svim nivoima, istakla je ona.

Kada su u pitanju prioriteti održivog razvoja Požarevca, naši sagovornici ističu da je to pre svega razvoj privrede, odnosno otvaranje novih radnih mesta. U anketi koja je postavljena na internet strani radija Boom 93, građani su upravo otvaranje novih radnih mesta definisali kao najvažnije za dalji razvoj Požarevca. Grad trenutno infrastrukturno oprema nove industrijske zone male privrede koja bi u budućnosti trebalo da se prostire na 19 hektara.

Ovo je jedno od rešenja koje bi trebalo da privuče potencijalne ulagače, koji bi pokrenuli proizvodnju i otvorili nova radna mesta, u zamrloj industriji grada.

Dobro planiranje, preduslov je održivosti same strategije, kaže zamenik gradonačelnika Stepanović. On navodi da je neophodno jasno definisati pravce razvoja i kapacitete kojima grad raspolaže.

– To može da se odnosi na dalji razvoj vodosnabdevanja ili širenje toplifikacione mreže. Moramo da tačno znamo kojom imovinom raspolažemo i šta je izvodljivo uraditi u određenom periodu, kazao je on i dodao da će sva javna preduzeća u Požarevcu dobiti obavezu da do sredine ove godine pripreme petogodišnje planove.

– Oni će važiti od 2015. godine. U međuvremenu radićemo na njihovom usklađivanju i implementaciji u odluci o strategiji održivog razvoja. Pozvaćemo građane i sve zainteresovane da predlože rešenja, kako bi tačno utvrdili prioritete i izvodljivost projekata koji će se raditi.

Doskorašnji gradonačelnik Miodrag Milosavljević ističe da greške iz prošlosti ne bi smele da se ponavljaju, zbog čega je potrebna ozbiljan pristup kako uprave, tako i javnih preduzeća.

– Bolje je da imamo tri projekta koje ćemo uraditi nego 33 koji će da propadnu. Moramo svi da se uključimo i iz ljubavi prema našem gradu napravimo jedan strateški dokument koji ćemo moći da realizujemo i budemo zadovoljni što smo to uspeli, kaže on.

Lokalna strategija trebalo bi da prati strategiju na državnom nivou, koja se usklađuje sa strateškim pravcima razvoja regiona i EU.

Evropska unija je nakon ekonomske krize utvrdila viziju razvoja kroz Strategiju Evropa 2020, koja predstavlja smernicu kako obezbediti sigurna radna mesta i bolji život za građane.

Od država članica EU očekuje se da u okvirima ove strategije definišu sopstvene ciljeve i mere. Strategija predstavlja značajan potencijal za države kandidate i usmeravanje njihovih reformskih procesa.

Pored centralnog nivoa vlasti, važno je utvrditi dugoročne razvojne ciljeve na regionalnom i lokalnom nivou, kako bi se postigao sveobuhvatan održiv rast i svaki nivo vlasti dobio ulogu u sprovođenju neophodnih promena.