Foto: Privatna arhivaTijana Kabić prva je Somborka koja je istrčala najpoznatiji maraton na svetu, onaj u Bostonu. Ipak, ono što ovu dugoprugašicu i diplomiranu psihološkinju izdvaja je i podatak da već više od deset godina gradi uspešnu karijeru di-džejke.
Za bostonski maraton Tijana Kabić kaže da je „Olimpijada za nas rekreativce“, jer je potrebna norma koju ne mogu baš svi da ostvare, tako da je na neki način ušla u istoriju.
Kako objašnjava za Danas, oduvek je volela da trči, pobeđivala je na školskim krosevima, trenirala košarku u mladosti, a onda je počela da trči intenzivnije u jednom „kriznom periodu nakon tridesete“.
Trčanje joj je, bilo izduvni ventil, način da ostane sa svojim mislima, da izmeditira.
– Istini za volju, upravo to je jedan od najčešćih motiva zbog kog ljudi počnu da trče (prevladavanje stresa, unapređenje mentalnog zdravlja), a postoji i pojam “maratonska groznica” koji je zasnovan na konceptu krize srednjih godina. Kada su u pitanju moji najznačajniji rezultati i momenti, za ovih preko osam godina aktivnog trčanja i takmičenja bilo ih je zaista mnogo – kaže ona.
Tako je 2022. godine bila prvakinja države u maratonu, 2019. bronzana i u maratonu i u polumaratonu u Srbiji, a 2017. godine vicešampionka u ultramaratonu na 6 sati.
Prošle godine bila je bronzana na 5000 metara, ali su joj ističe, lično najznačajnija oba maratona u Berlinu 2018. i 2023. godine gde je istrčala svoje lične rekorde, ujedno i ženski rekord grada Sombora koji nakon Berlina 2023. godine iznosi – 3 sata, 4 minuta, 38 sekundi.
Pripreme za tako duge i naporne staze, znače samo jedno, disciplinu. U slučaju naše sagovornice to često podrazumeva ustajanje u 5 časova i odlazak na trening, kako bi dalje stigla da obavi sve svoje dnevne poslove.
Kabić je zaposlena kao psiholog u Vojsci Srbije, ali i angažovana u klubu najboljeg košarkaša na svetu Nikole Jokića, KK “Joker”, kao sportski psiholog.
– Kada čovek ima jasan cilj, nije teško biti disciplinovan. Dok sam se pripremala za Berlin, tokom leta, ustajala sam prilično rano kako bih odradila trening, jer moj radni dan počinje već od 7 ujutro, a i jer su visoke temperature vrlo nepovoljne za bilo kakav ozbiljan trening, tako da, jednostavno, nisam imala previše izbora. Mnogi me pitaju dokle mislim da trčim, i uvek kažem – zauvek! Dokle god mogu! Volim da trčim jer je to vreme samo za mene, a volim i da se takmičim, kako sa drugima tako i sa samom sobom, da pomeram sopstvene limite – nastavlja ona.
U toku tih nešto više 42 kilometra čovek se susreće sa raznim fizičkim i mentalnim izazovima. No, naša sagovornica kaže da je na svakom maratonu koji je istrčala dobro i po planu, uživala.
Teški su treninzi i pripreme, kako dodaje, dok je trka samo produkt višemesečnog rada, poslastica, a još kada trčite okruženi desetinama hiljada ljudi kao što je to za nju bio slučaj u Berlinu, Bostonu ili Valensiji, imate dodatni podstrek.
Dogode se i krize, a za to su ističe, više nego korisne neke od psiholoških tehnika. Ona koristi „pozitivan samogovor“, koji joj pomaže i gura je napred.
Tijana Kabić: Ako moram biram između svirke i maratona, pobedi trčanje
Ipak, rekreativcima je teško održavati potrebnu formu za maraton, jer su im životne obaveze često neuskladive sa tolikom količinom treninga i trčanja. Kako je tek onima koji noću nastupaju kao di-džejevi u klubovima širom regiona?
– Iskreno, nije lako. Muziku volim, bavim se njome aktivno od 2010. godine i nastupala sam na brojnim festivalima i po klubovima u celom regionu. Ipak, otkako trčim, balansiram, ne sviram svaki vikend kao pre, dešava se da odbijem svirku kada sam u intenzivnim pripremama pred maraton. Zaljubila sam se u elektronsku muziku tu negde krajem srednje škole, početkom fakulteta. Imala sam dosta prijatelja di-džejeva, radila sam za Exit, i nekako – uvek sam bila okružena muzikom, gramofonima, plejerima, ubrzo sam se i oprobala u miksanju, ali sam tek gotovo deceniju kasnije odlučila da krenem ozbiljno da se bavim di-džejingom – nastavlja Kabić.
Pre je nastupala svaki vikend, nekad bi imala čak i po tri nastupa za dva dana, ali danas je to u proseku možda dva puta mesečno, zbog svih drugih stvari koje radi.
Za nastupe se priprema tako što redovno „skida“ i kupuje novu muziku. Set, ističe nikad ne smišlja unapred, uvek je to „go with the flow“.
– To je minimal deep – tech, volim break, volim i malo progresivniji zvuk, približnija sam house zvuku, ali svakako underground muzika. Sem toga, odrasla sam na gitarskom zvuku koji uvek volim da čujem. Kao klinka, odlepljivala sam na Gobline, DLM, Ritam nereda… Danas volim da slušam trip-hop, volim jazz, blues, volim svašta! Ima toliko dobre i kvalitetne muzike, naročito danas, dostupne svima – kazala je Kabić.
Jokića poznaje još kao mališana
Tijana se sa braćom Jokić, Strahinjom i Nemanjom, zna još iz košarkaških dana, a potonji je i njeno godište.
– Nikolu znam još kao malog bucka koji pokušava da dobaci sa slobodnjaka. Uvek je bio što se kaže teška flegma. Takav je i sad kad je odrastao. Totalno je prizeman čovek. Godinama sam ga viđala i na hipodromu gde sam se pripremala za maratone. Moj tata me večito zezao i govorio: “ Eno, neumorni samo Tijana i Jokićevi konji” – dodala je naša sagovornica.
Diplomirala na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu
Tijana Kabić rođena je u Somboru, gde je i odrasla i završila najpre osnovnu školu, a zatim i gimnaziju, prirodno-matematički smer. Diplomirala je psihologiju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu 2006. godine, a svoju veliku ljubav prema sportu krunisala je master studijama sportske psihologije 2019. godine na Fakultetu za sport i turizam u Novom Sadu. Sertifikovani je omladinski radnik, trener asertivne komunikacije, autogenog treninga, a trenutno je edukant psihoterapijskog pravca transakciona analiza.
Više informacija iz Novog Sada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
