Treba li uvesti borilačke veštine na časove fizičkog? 1Foto: Wikipedia/Schnuffel2002

Časovi samoodbrane treba da budu deo nastave fizičkog vaspitanja, kako za devojčice, tako i za dečake, smatraju sagovornici Danasa i navode da postoje zakonske mogućnosti da se ova ideja realizuje. Ipak, napominju da problem nasilja nad ženama ovim neće biti rešen jer, između ostalog, postoji rizik da će i napadač i žrtva koja se branila biti zakonski sankcionisani na sličan ili isti način.

U Srbiji je do novembra ove godine ubijeno 25 žena. Prema najnovijim podacima Ujedinjenih nacija, više od pet žena i devojčica svakog sata u svetu 2021. godine ubijeno je od strane partnera ili drugog člana porodice. Nasilje nad ženama i devojčicama najrasprostranjeniji je oblik kršenja ljudskih prava u svetu. Ono pogađa žene svih uzrasta i iz svih delova Srbije, a jedna od mogućih mera prevencije jeste uvođenje časova samoodbrane u školski program.

Obuka žena za samoodbranu kroz boks i džiu-džicu pojavila se početkom 20. veka u SAD i Velikoj Britaniji paralelno sa pokretom za ženska prava i dobijanjem prava glasa. Feministkinje su tada nastojale su da podignu svest javnosti o seksualnom uznemiravanju i nasilju sa kojima su se žene suočavale na ulici, na poslu i u kući.

Višnja Đorđić, profesorka Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja u Novom Sadu, ističe da postojeći zakonski okvir dopušta uvođenje samoodbrane u plan i program nastave fizičkog vaspitanja, ali da broj časova predviđen za ovu aktivnost nije propisan, te da ona nije obavezna.

– Postoji nešto što je obavezno i propisano i što svi moraju da rade, kao što su gimnastika, atletika, sportske igre i slično. Prostora za sadržaje tog tipa, kao i kajaka i stonog tenisa ima, ali nemam podatak koliko je u praksi to iskorišćeno za samoodbranu. Postoji mogućnost organizovanja sekcije ili slobodne nastavne aktivnosti, posebnog oblika rada koji je nedavno uveden, gde je školama dozvoljeno da uvedu aktivnosti za koje procene da su potrebne, kaže Đorđić.

Naša sagovornica napominje da pri uvođenju časova samoodbrane ne treba odvajati devojčice i dečake, te da bi te veštine svima dobro došle.

– Ima razloga da i dečaci i devojčice imaju ove časove. Verujem da statistika pokazuje da su devojčice u većoj meri žrtve fizičkog nasilja, ali sam više za to da ih ne delimo stalno. Devojčicama unapred stavljamo etiketu potencijalnih žrtava, priča naša sagovornica.

Prema podacima OEBS-ove ankete iz 2019. godine više od četvrtine ispitanica lično poznaje neku žensku osobu iz porodice i kruga prijatelja koja je bila izložena nasilju. Sličan procenat učesnica ankete zna i neku ženu iz svog susedstva koja je bila žrtva nasilja. Dve od pet ispitanih žena su navele da su doživele seksualno uznemiravanje u nekom trenutku od svoje 15. godine pa nadalje. Čak pet od šest ispitanih žena smatra da je nasilje nad ženama uobičajeno, a više od trećine smatra da je nasilje vrlo učestalo.

Socijalni psiholog Dragan Popadić kaže za Danas da bi uvođenje časova samoodbrane, ali i drugih aktivnosti u okviru nastave fizičkog vaspitanja u školama bilo korisno za sve učenike.

– Mislim da bi fizičko vaspitanje učenicima bilo zanimljivije, a verovatno i korisnije ako bi, kao dopunu bavljenju raznim sportovima i razvijanju fizičke snage i spretnosti, uključilo i druge oblike rada na telu kao što su, recimo, joga, vežbe relaksacije, ples, pa i samoodbrana. Ali ne samo za devojčice, a pogotovo se ne bi smelo smatrati da se time doprinosi rešavanju problema rodno zasnovanog nasilja, napominje Popadić.

Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra ističe za Danas da časovi samoodbrane, kao i druge sportske aktivnosti koje „tradicionalno“ nisu usmerene ka devojčicama i devojkama treba da budu uključene u školske programe. Ipak, i ona ukazuje da to nije način za rešavanje problema nasilja prema ženama.

– Ne može se odgovornost za bezbednost prebaciti na devojčice i žene jer je odgovornost za nasilje isključivo na onom ko ga čini, kao i na institucijama koje treba da obezbede sigurno okruženje i odgovarajuću reakciju, koja odvraća od nasilja i štiti žrtve. S druge strane, pružanje otpora može da proizvede agresivniji napad i teže fizičko povređivanje, objašnjava Ignjatović.

Psihološkinja napominje da postoji i opravdani rizik da nedovoljno obučeni policijski i pravni službenici obe strane smatraju jednako odgovornim za nasilje, te da primene jednake ili slične sankcije prema žrtvi koja se branila kao prema nasilniku. Ona dodaje da bi samoodbrana stoga mogla biti „jedna od mnogo mera prevencije, samo ako se ne zanemare brojne druge“.

– Od Ministarstva prosvete očekujemo podršku za obavezno obrazovanje o rodnoj ravnopravnosti i rodno zasnovanom nasilju, uključujući seksualno i digitalno, na svim nivoima, za dečake i devojčice, odgovarajuće uzrastu dece, zaključuje Ignjatović.

 

SOS pozivi

Prema podacima iz evidencije SOS telefona Vranje za period od 1. januara do 31. oktobra ove godine, ovaj telefon je pozvalo osam devojčica uzrasta do 18 godina.

Rizik

Inače, većina intervjuisanih žena u istraživanju OEBS-a uverena je da je rizik da postanu žrtve nasilja povezan sa načinom na koji se oblače, mestima na koja idu i poslovima kojima se bave. One smatraju da je Srbija i dalje patrijarhalno društvo u kome muškarci dominiraju kod kuće, na poslu i u javnoj sferi.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta Danasova škola novinarstva“ koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije, Ministarstva za kulturu i informisanje.

Treba li uvesti borilačke veštine na časove fizičkog? 2

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.